Који је то конкретан бенефит Црна Гора остварила чланством у НАТО-у

Црна Гора je на данашњи дан прије осам година, 5. јуна 2017. званично постала 29. чланица НАТО-а, чиме је и формално окупирана од стране тог војног савеза.

Остаће записано да је Црна Гора прва земља која је постала дио НАТО-а, а да је тај пакт претходно бомбардовао њену територију и убио њене грађане.

Непобитна је чињеница да се уласку у НАТО противила већина грађана Црне Горе, којима је ускраћено основно демократско право да непосредно одлучују да ли желе или не да буду дио Сјеверноатланског пакта.

5. јуна за многе грађане не представља „историјски успјех“, како су га тадашњи режимски ангажаовани медији упорно представљали, већ дан издаје, дан када је погрешно и мимо народне воље Црна Гора увучена у војно-политички савез који ју је, не тако давно, засипао бомбама и осиромашеним уранијумом.

Улазак у НАТО десио се без референдума, без јавне расправе, без и најмањег покушаја да се народ — наводно извор суверенитета — пита за мишљење. Власт Мила Ђукановића, у сарадњи са западним центрима моћи, одлучила је да Црну Гору уведе у војни савез који је 1999. године спроводио агресију над СР Југославијом, при чему је страдало и више десетина цивила у Црној Гори, а материјална и морална штета још увијек није ни изблиза санирана.

И данас, осам година касније, није јасно који је то конкретан бенефит Црна Гора остварила чланством у НАТО-у. Економија је у расулу, број младих који напуштају земљу расте, а безбједност није већа – напротив, ушли смо у мрежу глобалних сукоба и постали потенцијална мета у међународним тензијама које не разумијемо и које нас се директно не тичу.

Народ је више пута, на улицама и у анкетама, показао да не подржава чланство у НАТО-у. То су игнорисали они који су деценијама Црну Гору третирали као приватну прћију, а међународни партнери су затварали очи пред кршењем основних демократских принципа.

Данас, осам година послије, остаје горак укус неправде и осјећај да је Црна Гора од стране својих политичких елита продата за шаку долара и лажне обећане стабилности. Међутим, свијест народа се буди. Историја не прашта, а ни народ не заборавља.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: