(ВИДЕО) Милан Пауновић „отворио душу“ пред Анкетним одбором о „црним тројкама“, Вукашину Марашу, убиствима „са печатом државе“…
1 min read
У току је четврта сједница Анкетног одбора за поступања државних органа у политичким убиствима и нападима на новинаре и интелектуалце, укључујући дјеловање „Црних тројки“…
Саслушава се дугогодишњи функционер Министарства унутрашњих послова и Управе полиције Милан Пауновић који је пред Анкетним одбором набројао гдје и шта је радио током каријере, наглашавајући да је, како је рекао, под страшним стресом да говори о догађајима о којима никада нијесу смјели да говоре.
Пауновић се у уводном дијелу заклео да ће говорити истину: „Тако ми Бог помогао, нисам ја неки вјерник, за мене је бог човјек, породица светиња, а држава светионик“…
„Значај овог Одбора, да се ово о чему говоримо никада више не дешава у нашој држави, да ничија мајка више не заплаче. И мајка мог сина је имала прилику да заплаче због пребијања мог сина, чиме сам ја то заслужио, читав вијек сам уложио у добро ове државе“, рекао је он.
Пауновић је саопштио да је руководио, како је навео, милицијом у вријеме блокаде Пљеваља те да је тадашњи министар прихватио његов предлог „та групација би била похапшена“.
„Кад смо то вече Вукота Шћекић и ја то пет ујутро преговарали са том паравојском нико из МУП-а није окренуо ни мене ни њега. Обишли смо град и повукли ту паравојску. Да није било тако, муслиманско насеље изнад касарне би било попаљено“, казао је Пауновић на почетку четврте сједница Анкетног одбора о „црним тројкама“.
Анкетни одбор формиран је ради прикупљања информација и чињеница о поступањима државних органа и других субјеката у случајевима политички мотивисаних убистава која су се догодила од увођења вишестраначја до данас као и околностима физичких напада и пребијања новинара и других слободних интелектуалаца од стране полицијских службеника познатих као „црне тројке“, а за које су се у јавности појављивале информације да су биле задужене за пребијање политичких неистомишљеника тадашње власти.
Подсјетимо, Анкетни одбор је раније саслушао бившег премијера Душка Марковића.
Функционер МУП-а навео је и да је руководио и у јануарским немирима 1998. када је било различитих наредби „удри по мозгу“…
„Издајем наредбе преко радио-везе да се сачува мир. Послушали су ме аплаузом. Сачували смо мир, тада смо добили похвале да смо сачували чојство. Да је било крви таква нам Црна Гора не би требала“, навео је он.
Он је поменуо да су формиране „црне тројке“, чему се он супроставио тако што се у писаној форми обратио тадашњем министру „знајући да прави пакао себи и породици“.
„Грађански мир су сачували грађани јер да су хтјели рат ми би га имали. У том времену супростављања појединим неразумним одлукама мог претпостављеном имао сам двије могућности: да прихватим изазове или да одем. Прихватио сам изазове. И када је мој син био жртва напада, са циљем да мене дисциплинују, морао сам разумно да поступам. Знао сам да ће доћи вријеме полагања рачуна, себи и друштвеној заједници о овим дешавања. Дошао сам да се ово више никад више не понови. Знам да сам атипичан полицајац јер је незамисливо је било супроставити се у то вријеме министру“, рекао је Пауновић.
Пауновић је навео да је прошлог пута на Одбору чуо да је Седма управа била у саставлу Службе државне безбједности али да је њоме руководио министар.
„Само још питам ко је још могао да руководи том Седмом управом“, казао је он.
Он је навео да се у „фукарлуку није могао да сналази“, појашњавајући да му је најтеже било да спријечи безумне поступке – пребијање политичких неистомишљеника, који су спровођени од оних који су били дужни да то спрјечавају.
„То су могли да осмисле само болесни умови. Таквим поступцима нарушаван је демократски имиџ. Батинашки одред „црне тројке“ који је формирао и њиме руководио командант Специјалне јединице полиције са својим сарадницима, показујући уличарску бруталност. То није моја Црна Гора гдје се ово дешавало. Поред строго одабраних припадника Специјалне јединице полиције ово зло су чинили и припадници Седме управе, а било је и других облика организовања ових злодјела. 21. 11. 2012. одлучио сам да урадим оно што сам једино могао, одлучио сам да се обратим министру и да га учиним одговорним за ова злодјела, потпуно свјестан да од тог дана почиње пакао за моју породицу. Остао сам сам у супростављању „црним тројкама“, а о томе сам одмах обавијестио два начелника у служби јавне безбједности – Сенча Секуловића и Живка Шипчића. Од тада је мој телефон зачутао, а када ми је син пребијен,нико није смио да ме окрене да ме пита како сам. Неколико њих су долазили кућу увече, по мраку, горе него 1948. године“, казао је он.
Бивши функционер је казао да је, како је навео, прву пресуду себи преписао када је медијима рекао да ће расвијетлити убиство Горана Жугића.
„Тада ми је Мараш замјерио и питао ко сам ја да дајем оптимизам. Три године касније, оперативац СДБ-а и рекао ми у ресторану „Парма“, сами смо били. Рекао ми је кад је Мараш добио то писмо био је љут као рис, па смо тебе и породицу ставили на мјере. После два мјесеца је констатовао да иза мене нико не стоји јер је био увјерен да иза мене стоји нека страна служба. Ви знате да је главна тачка раздора јединственог ДПС-а била инсистирање да Мараш буде министар унутрашњих послова. Али после овог мог писма престала су премлаћивања по Црној Гори. Да су схватили поруке из мог писма, данас би Душко Јовановић и Славољуб Шћекић били живи“, рекао је Пауновић.
Oчекује се наставак свједочења кључних актера, међу којима су бивши и садашњи припадници безбједносних служби, али и новинари и активисти који већ дуже упозоравају на незаконита дешавања унутар безбједносног апарата.
Пауновић је казао да се 30.03.2000. године обратио помоћнику министра за службу јавне безбједности и написао му једну реченицу: „Преко пријатељске везе из Војске Југославије сазнао сам да органи војне безбједности друге армије и подгоричког корпуса располажу оперативним подацима да су напад на потпуковника Радомира Алексића у НИкшићу извршили припадниции Специјалне јединице МУП-а ЦГ. Војна безбједност планира да у одрежениом трениутку поланира да изврши киднаповање ових лица након чега ће бити спроведена на Војни суд у Нишу“.
Он је набројао још случајева напада на припаднике опозиције, паљења аутомобила, и ломљења стакала на кућама…
Пауновић је истакао и да су службеници ЦБ ПГ дошли до сазњања да нападе на поједине грађане врше припадници Антитерористичке јединцие МУП-а Црне Горе и то Л.В.. Ђ.С., К.С. и Б.Б. Каже да су јавно причали по граду да су „обрадили“ Душка Јовановића и Момира Војводића.
„Имао сам потребу да вас о овоме информишем увјерен да Ви не стојите иза овога“, написао је тада Пауновић Марашу.
Пауновић је тада Мараша позвао да поднесе оставку.
„ЦБ није у стању да расвијетли дјела која организује служба“, написао је Пауновић Марашу.
Пауновић је навео да је 8.11.2006. године обавијестио министра унутрашњих послова и директора полиције:
„Дана 8.11.2006. године дошао је у моју канцеларију Бановић, који се представио као пратилац директора УП, и тражио разговор. Био сам у друштву са три колеге. Том приликом ми је саопштио да ћу да настрадам“, рекао је Пауновичћ.
Каже да му је Бановић тада рекао да је њему речено да то пренесе.
8.12.2009. обавјештавам директора Управе полиције и пријављујем физички напад на мог сина од стране четири лица: Мирко Бановић, Маринко Бановић, Бато Вујошевић и још један набилдовани специјалац из САЈ-а., рекао је он.
Подсјећа да је 1992. године у службу примљен Веселин Вељовић на његов предлог.
„Тад сам био начелник. Маринко Бановић је примљен у службу на мој предлог. То су та два којима сам помогао у животу, испретуцали мог сина. Овог Вујошевића кажу да је пјевач, а никада нисам смио да сазнам ко је овај четврти. Данима сам размишљао да направим неко зло, али шта бих урадио тиме“, казао је Пауновић.
Цијени, како каже, што је отац једног од нападача извјесни Боћа дошао код њих кућио да тражи опрост.
Пауновић је припремио информацију о убиству Горана Жугића, савјетника предсједника државе за безбједност Црне Горе.
„Убиство Горана Жугића има посебну тежину јер је послата порука да дуванска мафија поред бројних убистава има храбрости и могућности да убије и савјетника за безбједност државе“, рекао је Пауновић.
Указао је да је Жугић био близак предсједнику државе, те да је због посла око транспорта и шверца цигарета, који је, како каже, био државни посао, имао пуно непријатеља.
„Питање је колико је користи од овог посла имала држава, а колико организатори. Уколико је Жугић радио посао од државног значаја морао је бити адекватно обезбијеђен. Ако је државна безбједност не зна ко је убио Жугића, онда не треба ни да постоји“, рекао је Пауновић.
Жугић је био у лошим односима са појединим оперативцима службе ДБ, посебно са Марашем.
„Није постојало расположење врха МУП-а да се расвијетли ово убиство. Расвјетљење убиства Жугића тражили смо на релацији нарушених односа са Марашем и Распоповићем. Мараш је стопирао предузимање планирах мјера, активности на расвјетљавању овог убиства. Пола године након убиства нијесам био ангажован у ЦБ, поднио сам оставку, али свакако је министар имао намјеру да ме мијења. На чело долази Немања Асановић, човјек из службе ДБ. Шта је даље предузето треба тражити од тог човјека и од шефа криминалистике Секуловића“, рекао је Пауновић.
Пауновић каже да Асановић није хтио да прихвати двије информације које су биле припремљене у вези са убиством Жугића.
„Сазнања до којих смо долазили била су забрињавајућа и осликавала су нашу збиљу посебно на релацији криминала и појединих припадника МУП-а“.
У циљу информисања о току истраге, у ЦБ дошли су ненајављени помоћници Бошковић и Марковић, као и Мараш. Појаснио да му је један од њих шапатом, како каже, упутио ријечи након којих је одлучио да поднесе оставку јер је, наводи „био ишашављен“.
„У Подгорици и шире је након мог одласка убијена четири лица, и са оружјем која су припадала припадницима МУП-а. Према изјави Секуловића, Младен Кликовац убијен је из оружја који је некад припадао Белом Распоповићу, а Баја Секулић убијен је из оружја које се повезује са Неђом Бошковићем, савјетником Мараша“, рекао је Пауновић.
Пауновић наводи да је стекао утисак да врх МУП-а усаглашено дјлеује, али увјерио се да то није баш тако.
„Увјерио сам се у предмету убиства Радована Ковачевића испред КБЦ-а, када је Мараш одобрио разговор са Браном Мићуновићем Белом Распоповићу. Али је тражио да се озвучи просторија. Али они су разговор обавили „ухо на ухо“, рекао је Пауновић.
Предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић Пауновићу је рекао да је све што је казао „жива истина“ и истакао да је Пауновић први високи полицијски функционер који је проговорио на овакав начин“.
Мандић је затражио и да Пауновић поново буде саслушан, уколико за то буде потребе.
Истакао је да је Пауновић данас на Одбору активирао „атомску бомбу“.
„Сад кад Вас слушам на памет ми падне Небојша Медојевић који је предлагао да се Џавна безбједност расформира. Наш безбједносни систем је толико контаминираран да се не може репарирати стандардним ‘љековима’. Можете ли нам казати нешто везано за криминална лица из Србије који су били припадници Седме управе који су повезани са убиством Зорана Ђинђића“, упитао је Мандић Пауновића.
Посланик Момчило Лековић захвалио се Веселину Пауновићу на доласку и, како је рекао, на спремности да изнесе истину пред Одбором. Упутио му је низ питања у вези са безбједносним приликама током политичке кризе из 1998. године, када је дошло до цијепања јединственог ДПС-а.
Затражио је појашњење да ли је тада, као начелник Центра безбједности, био изложен притисцима да учествује у пребијању грађана, те каква је конкретна наређења добијао. Такође је питао да ли има сазнања да су појединци из сектора безбједности спроводили активности усмјерене на изазивање хаоса и нереда ради осигуравања политичке превласти Мила Ђукановића над Момиром Булатовићем.
Лековић је, између осталог, желио да зна да ли је безбједносни апарат у том периоду незаконито ангажовао трећа лица, укључујући учеснике ратова на простору бивше Југославије, који нијесу били држављани Црне Горе, а који су довођени у сврху политичког обрачуна.
Посланик СНП-а Богдан Божовић затражио је појашњење околности под којима је дошло до пребијања Пауновићевог сина, односно да ли је тај напад био повезан са неким конкретним случајем или истрагом.
Божовић је додатно упитао да ли је Министарство унутрашњих послова у том периоду дистрибуирало оружје криминалним структурама, те да ли Пауновић посједује било каква сазнања о убиству главног и одговорног уредника листа „Дан“, Душка Јовановића.
Посланик Грађанског покрета УРА Филип Аџић оцијенио је да би данашње свједочење Веселина Пауновића могло имати историјски значај – како у политичком, тако и у суштинском смислу. Истакао је да је Пауновић изнио кључну тврдњу, која отвара озбиљна питања, а то је да су појединци из безбједносног сектора – умјесто да штите грађане – учествовали у њиховом пребијању, па чак и ликвидацијама.
Аџић је упитао у којем временском периоду је Пауновић подносио пријаве и указивао министру на незаконите активности, те да ли су му надлежности биле узурпиране док је био на челу Центра безбједности Подгорица. Посебно је апострофирао Пауновићеву изјаву да су најмање четири убиства извршена оружјем које је било у посједу МУП-а, као и наводе да су “значајнији криминалци” посједовали службене полицијске легитимације – што, како је казао, додатно компромитује начин функционисања система у том периоду.
Миодраг Лаковић (ПЕС) поставио је питање у вези са радом Седме управе, интересујући се да ли је у њен састав могао бити изабран неко ко није био усклађен с политичком линијом ДПС-а. „Да ли су предузимали одређене активности које су подразумевале политички притисак на службенике?“, упитао је Лаковић.
Питао је да ли има трага службе у двоструком убиству на Паштровачкој гори.
Милан Кнежевић (ДНП) каже да директор полиције, колико је данас, Пауновићу треба да обезбиједи пратњу и да он постане штићена личност, јер је угрозио свој живот и породице.
„Потврђено је да он Душко Марковић није говорио истину. СДТ има обавезу да Марковића саслуша на све ове околности“, додао је Кнежевић.
Лидер ДНП је питао Пауновића да ли је могуће да је једна иста особа осумњичена за ликвидацију Горана Жугића, Белог Распоповића, Мишка Крстовића и Душка Јовановића.
„Да ли је та особа и даље у бјекству“, додао је Кнежевић и питао и „ко је из Седме управе био задужен за давање логистике Земунском клану“ и рекао да је тај клан био у сарадњи са Седмом управом и АНБ-ом био егзекутор Зорана Ђинђића те покушаја атентата на Вука Драшковића.
Чланови Анкетног одбора треба да прођу процјену безбједности након данашње сједнице.
„Тврдим да смо угроженији од сваког тужиоца јер смо данас отворили и освијетили двоиподеценијски период испуњен убиствима, пребијањима…“, сматра Кнежевић, јер су, како каже, освијетлили двоиподеценијски период убистава и пријетњи.
„Држава је била организатор свих ових убистава о којима говоримо. Вукашин Мараш је био организатор, и сматрам да ништа више неће бити исто у Црној Гори“, истакао је Кнежевић.
Каже да има посла за тужилаштво, јер више ништа од овоих информација нијесу гласине.
Андрија Николић (ДПС) је питао о формирању Црних тројки, Седмој управи, а интересовало га је зашто Пауновић ове податке није подијелио са надлежним органима, те да ли ће информисати тужилаштво о информација које има.
„Да ли оно што сте говорили можете поткријепити материјалним доказима?“, упитао је Николић Пауновића. Питао га је и када је отишао у пензију и шта је био разлог повратка у службу на позицији начелника одјељења за интегрисано управљање границом.
Пауновић је појаснио да је на састанку са Ђукановићем у Вујановићем стекли утисак да су они имали објективну слику шта се десило приликом убиства Жугића.
Казао је да је урадио све што је могао у оквиру својих надлежности, и да је његова улога била да информише надлежне о сазнањима које је имао, што је и учинио.
Повјерити 4.-5.000 људи једном човјеку, без икакве контроле је непаметно, каже Пауновић.
Додаје да је било незамисливо да се формира клан у оквиру УП.
ИН4С годинама упозорава и пише о „раду“ црних тројки и паралелног система безбједности у Црној Гори.
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Nikolić čedo milovo. Šta reći a biti kulturan za ovu…
Čestiti i pošteni gospodine Paunoviću, hvala vam na vašoj ljudskosti i hrabrosti u ime poštenoga naroda Crne Gore koji je željan pravde!
Nista novo
Sada je sv jadno štoje radio DPS a i koga štiti
Pricajte ljudi i vama i nama ce biti lakse.
Ne mogu da vjerujem da je počela demontaža Monteprkna.
Усрани усташки пројекат Монтенегро разједа праву Црну Гору!
Ovaj Hutler je prešao na smrtnog neprijatelja,Mandića,umjesto na gostaodbora, Paunovića !