У току је сједница Анкетног одбора, на чијем дневном реду је узимање изјаве од Душка Марковића, бившег предсједника Владе Црне Горе, бившег министра правде и бившег директора Агенције за националну безбједност. Након Марковићевих уводних ријечи, посланици ће давати коментаре и постављати питања, на која ће, како је појашњено, Марковић на крају одговорити. Марковића саслушавају поводом случајева политички мотивисаних убистава, физичких напада и пребијања новинара.

„Овај дан је добар по црногорску демократију и развој друштва. Овдје сам на ваш позив са свијешћу да долазим на саслушање које по својој природи нема правну логику. Овим желим да покажем да је обавеза свих руководилаца државних органа да се одазову разговорима који за циљ могу имати снажење друштва и институције“, истакао је Марковић.

Каже да је цијели свој професионални ангажман посветио јачању институција и грађењу повјерења у њих.

„И онда када су биле недостатне и угрожене. Примјером се то најбоље људи и зато сам данас и овдје. Иако овај позив има чисто политичке конотације, оставићу их за неко друго вријеме“, поручио је Марковић.

Каже да је флоскула о њему „као чувару свих тајни“, несувлисна, те да су о свему на чему је радио знали његови претпостављени као и оперативци.

„Данас је прилика и да разјаснимо једну флоскулу. Не постоји ништа што само ја знам. Све што ја знам знају и оперативци који су прикупљали инфорлмације, знају и аналитичари који су их претакали у извјештаје и анализе, знају моји тадашњи претпостављени које смо информисали у складу са законом“, каже Марковић.

Питања

Посланик НСД-а Јован Вучуровић говорио је о убиству Горана Жугића, и навео да је цијела истрага спроведена трањаво.

„Знате ли ишта о документацију коју је Горан Стањевић доставио Жугићу непосредно прије убиства. Документација саџи податке који пласирају Мила Ђукановића на врху пирамиде за шверц цигарета. Да ли сте имали састанке са вођама италијанских мафијашких група и да ли имате сазнања да се неко други састајао са њима. Да ли је можда Стањевић поменуту документацију доставио Вама?“, уптао је Вучуровић.

Вучуровић је питао Марковића и о убиству уредника Дана Душка Јовановића, и указао на недавну изјаву полицијског службеника који је на телевизији рекао да је долазило до опструкције истраге у самој Управи полиције.

„Да ли сте видјели ову шему, и можете ли нам открити која су пуна имена. У документима се наводи да се под организаторима наводе инцијали Д.М., полиција, и СДБ. Да ли је овај полицајац Вас означио под тим инциијалима?“, питао је Вучуровић.

Указао је на пушку којом је убијен, а која, како се сумња потиче из депоа АНБ-а, и питао га је о уништавању службених забиљешки.

Вучуровић каже да је веома логично да Марковић зна ове податке имајући у виду улогу коју је имао у том периоду, те да сумња да је дозволио себи да буде само „икебана“.

„Питам и да ли је још пушки из депоа АНБ-а коришћено за ликвидације, те да ли су АНБ и СДБ регрутовали криминалце за прљаве послове?“, истакао је Вучуровић.

Посланик ДПС-а Оскар Хутер захвалио је Марковићу што је дошао на саслушанеј, и тражио појашњене на који начин је АНБ од 2005. године била структуирана?

„Како се тада АНБ бавила криминалним случајевима?“, питао је Хутер.

Посланик СНП-а Богдан Божовић питао је Марковића о убиству Душка Јовановића.

Подсјетио је први покушај атентата, када је експлозив био замотан у финансијски извјештај, али и на активности црних тројки. Божовић је питао Марковића на којој је функцији био у моменту убиства Јовановића, те како је могуће да је Јовановићу у дужем временском периоду био живот угрожен а да нису реаговале државне институције?

Посланик СД-а Никола Зиројевић тврди да је циљ овог Одбора прављење театра. Захвалио је Марковићу што је дошао на саслушање.

Тражио је информације о нападу на Јеврема Брковића и убиства његовог тјелохранитеља.

Посланик Демократа Момчило Лековић каже да неко ко је годинама био на челу државне безбјендости, треба да дође и да говори о ужасним стварима које су се дешавале тих година.

„Мене интересује на кога сте мислили, и да ли сте мислили на Мила Ђукановића у моменту када сте рекли да „не постоји ништа што само Ви знате?“, упитао је Лековић.

„У више јавних изјава имплицирали сте да је служба државне безбједности спремна за ликвидације, шта значи то?“, истакао је Лековић приликом постављања питања.

Питао је Марковића и шта зна о пребијању боксера Александра Саше Пејановића.

Посланик Владимир Добричанин питао је како је могуће да саучесник у убиству Душка Јовановић лежи 19 године у затвору, а да се не открије ниједан његов сарадник.

„Очигледно је да Мандић преузео на себе завјет ћутања“, истакао је Добричанин.

Лидер ДНП-а Милан Кнежевић подсјетио је Марковића да је скоро три деценије покривао веома важне позиције

„Волио бих да нисмо никад формирали овај Анкетни одбор, и да су судови у тужилаштва радили свој посао“, истакао је Кнежовић.

Тражио је информације ко је из безбједносног сектора знао све ове информације, и да ли је размјењивао податке са Ђукановићем.

„Ко је налогодавац напада на Предрага Шуковића? Код Петра Комненића сте коментаришући тај случај рекли да је циљ био да Вама нанесе штету. Ко је хтио да Вам нанесе штету?“, питао је Кнежевић.

Одговори

Душко Марковић каже да је октобра 1998. године дошао на руководећу позицију службе Државне безбједности.

„Ово што је радила служба морало је бити верификовано од стране Министра унутрашњих послова. То је био период од 1998. до 2005. године. То је био период када имамо и политичку кризу, и то је период када је Црна Гора била изожена великом безбједносном и обавјештајном притиску. То је био период када је свакога дана у ЦГ постојао страх за неки озбиљан безбједоносни догађај“, истакао је Марковић.

Каже да је из тих разлога Црна Гора и 1999. године уведена у ванредне стање, чему је, како наводи, допринио Слободан Милошевић.

„Црна Гора је у тој ситуцију морала да уђе у веома брзу рефиорму безбједносног сектора, примљено је преко 20. 000 службеника, али Црна Гора је сачувала мир“, истакао је Марковић.

Каже да је он тада допринио очувању мира, и спрјечавању преливања рата из других држава.

Каже да се у том периоду служба није могла бавити рјешавањима криминалних дјела.

„Служба није могла по закону да се бави гоњењем и процесуирањем починилаца кривичних дјела“, тврди Марковић.

Прочитао је које су надлежности полиције и тужилаштва у случају процесуирања или гоњења починилаца кривичних дјела.

Каже да ДБ нити АНБ није имао таква овлашћења.

„То је било тешко вријеме, које је наметнуло Црној Гори да нахрани своје становништво“, подсјетио је Марковић.

Каже да је он такође био угрожен.

„И ја сам био угрожен а о томе не причам. Ја сам носио панцир али о томе не жричам. Најугроженији на Балкану 1999. године је био Мило Ђукановић“, истакао је Марковић.

„Нијесмо били људи који су били затворени у соби и планирали како да дођемо главе некоме ко је против нас. Многи су сами криви за своје судбине, али о томе не желим да говорим“, истакао је Марковић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: