Пејовић: Неки су се заклањали у Цркву док се нијесу дочепали власти

Пише: Јово Пејовић

У коментару на једну од мојих колумни пријатељ ми посла поруку сљедеће садржине: „Тешка времена стварају велике људе. Ми смо изгледа не само малобројан народ, него смо постали и мали народ. Јер нам није дато да у тешким временима рађамо велике људе,“ а ја бих додао да слаби људи стварају тешка времена. Један други пријатељ исприча причу о свом разговору са једним времешним и оданим чланом Демократске партије социјалиста из времена њене највеће моћи: „Мислиш ли сине да ја и моја породица волимо Мила више него вас? Не волимо, као што га не воле ни многи други чланови ДПС. Само видимо да имају новац и моћ, па се надамо да ћемо и ми нешто од тога закучити. То ти је сине карактеристика највећег дијела грађана Црне Горе.“

На овим и сличним причама својих пријатеља настојим колико је то могуће градити свој поглед на политичке прилике у Црној Гори и извлачити поуке. И као што то обично бива, неко се бори за личну корист, а неко тражи пут до истине. На том путу се сударамо, дијелимо, али и одвајамо жито од кукоља. Бити човјек међу нељудима и није нешто, али бити човјек међу људима е то је већ нешто. Да бисте могли указивати на понашања других, прво морате себи поставити границу коју никада не смијете прећи, по цијену свега. Ако у томе успијете онда за себе можете рећи да посједујете карактер. Ако доласком на већу функцију одустанете од својих принципа, онда су ваши принципи били обмана за све оне који су вам вјеровали. То како су се људи у Црној Гори мијењали и мијењају је прича сама за себе – халапљивост, похлепност, грамзивост, подводљивост, алавост, подмитљивост, дволичност и незаситост деценијама све већим интезитетом харају политичком сценом Црне Горе. Они који су умислили да се без њих не може и да су на функције бирани зато што имају визију или су паметнији од других у великој су заблуди. Црна Гора одавно није у прилици да бира најбоље, већ између армије лоших, бира мање зло. Гласачи су се више ослањали и ослањају на то колико некога сматрају поштенијим од другог и колико ће тај неко доследно слиједити интересе народа, него што вјерују да ће својом памећу донијети нешто спектакуларно. Но,када су се докопали власти сви су се мање више опредијелили да служе туђим и личним интересима, а мало или нимало интересима својих грађана. У систему који не ваља ништа, гдје је све корумпирано, морате мијењати систем из темеља. Једино код нас то никоме не пада на памети, јер у хаосу се најбоље сналазе вође без визије, без части и без образа, који државу доживљавају као краву музару, од које све узимају, а ништа не дају.

Наш Нобеловац Иво Андрић је говорио: „Има неко предање да Божје провиђење, које будно бди над овом земљом и људским судбинама заклопи очи сваких сто година, отприлике на неколико тренутака, који за нас смртне значи неколико година. Тада све на овом свијету крене наопачке. Зли завладају, а добри се покоре, неваљали и малоумни проговоре, а честити и мудри умукну, правовјерни изгубе наду и правац у животу. И да тако потраје дуже све на земљи би се уцрвљало и пропало, дијете у мајци и сјеме у земљи. Али Бог се смилује, те се опет све исправи и окрене на добро. Бог једини.” Код нас све најдуже траје. У покушају да нас одврате од Бога бивша власт је кренула да мијења вјеру и руши Светиње, па поломила себи зубе. Неки други су се заклањали и заклињали у Цркву док се нијесу дочепали власти. Сада са позиције власти желе ограничити простор за дјеловањем СПЦ у Црној Гори заборављајући при том да је све пролазно, само је Божје вјечно.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: