• Мозаик

Ђорђевић: Мој сан је да после финала слушам химну „Боже правде“ на победничком постољу

10 година ‎ Новости

Нема више спуштања лествице. Храбре речи селектора Србије Александра Ђорђевића, изречене у контексту сребрне светске медаље из Шпаније као почетне висине очекивања на Евробаскету 2015, сада одзвањају са много већим ауторитетом него смеле изјаве уочи прошлогодишњег планетарног шампионата у Шпанији.

Спортска дрскост коју је Сале национале усадио репрезентативцима вратила је Србију међу кошаркашке велесиле, тако да и понекад прехрабре ставове треба посматрати као средство за постизање циља.

„На Европском првенству смо конкурентни свим репрезентацијама, циљ нам је финале и директан пласман на Олимпијске игре у Рију. Не бежимо од тога да идемо на највеће циљеве. Србија још није била на ОИ као самостална земља и не желимо да пропустимо ту прилику. Не видим како другачије да размишљам него да идемо на злато, а да ли ћемо га освојити не знам. Нисам добар прогнозер“ не одступа Ђорђевић од девизе да на врх стигну само они који то поставе као мету. Осим прилике да се у архивама помиње као прва олимпијска генерација, ова репрезентација има још једну историјску шансу – да постане прва која ће самосталној Србији донети титулу.

„Мој сан је да после финалне утакмице слушам химну „Боже правде“ на победничком постољу. Са том жељом се свакодневно будим. Мој став је познат, као и амбиција и вера у ове момке. Нисмо једини који су пласман на Олимпијске игре зацртали као циљ, све европске репрезентација иду на тај резултат и, с обзиром на квалитет, имају права да се надају.“

У нашој групи Евробаскета, која се игра у Берлину, пет од шест репрезентација има право на наду. Осим Србије, то су Шпанија, Турска, Италија и Немачка, док је позиција Исланда у оваквој конкуренцији безнадежна.

„Ово ће бити једно од најјачих европских првенстава до сада. Свима су порасли апетити. Биће тешко, али што је теже, то је слађе“ истиче Ђорђевић.

„Група је најтежа, морамо да будемо атлетски и технички спремни да одговоримо на све изазове. Кошарка се много убрзала, атлетика је постала њена основа. У Србији се игра мало другачије, са више технике и мање транзиције, али имамо одговоре и на брзу, атлетски јаку игру.“

Ђорђевић без извињена гура прст у око свима који презиру НБА модел и сматрају да је боље трагати за поенима 24 секунде.

У финалу Светског првенства изгубили смо од САД стилом кошарке који доминира и нама је жеља да тако играмо. То је једина права кошарка, којој су најближи Шпанци. Реал у последње три године игра феноменално, најбоље у Европи, у константном спринту. То је модел којем и ми тежимо.

Сале је ставио тачку на случај Бобана Марјановића, коме је Сан Антонио забранио учешће на Евробаскету због ризика од обнављања повреде стопала. Одсуство најбољег центра Евролиге није једини проблем са којим се селектор суочавао овог лета.

Милош Теодосић, Зоран Ерцег и Драган Милосављевић су пропустили део припрема, Богдан Богдановић десет дана због проблема са леђима. Нема кукања, ове године имамо играче који су носиоци игре у својим тимовима, што није био случај уочи Светског првенства у Шпанији. Подигли су индивидуални квалитет током претходне клупске сезоне, то је додатна снага наше екипе коју морају да унесу на терен кроз тимску игру.

Прошле године „орлови“ су испраћени на шампионат света као група момака која би требало да попуни број учесника. Сада су очекивања прешла у супротну траку…

„Свесни смо да навијачи много очекују од нас, поготово после освајања сребрне медаље на прошлом светском самиту. Верујемо у своје квалитете, свесни смо јачине нашег тима, али исто тако нећемо да будемо арогантни и неодмерени. Нећемо да будемо искључиви и кажемо да ћемо узети злато. Борићемо се за себе и за наш народ.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: