Највише новца стиже из Србије, Русије, па Турске

Директне стране инвестиције за период јануар – март ове године износиле су 208 милиона еура и биле су за милион и по мање него у истом периоду прошле године. Скоро половина новца којег су странци инвестирали потрошена је за куповину некретнина – 93,8 милиона евра, показују подаци из платног биланса са иностранством, преносе Вијести.

У истом периоду прошле године станци су купили некретнина за 105,3 милиона евра, тако да овогодишње трансакције имају пад од 11 одсто.

Највише страних инвестиција за овогодишња три мјесеца стигло је из Србије 40 милиона, а затим из Русије 37,8 милиона и Турске 20,6 милиона. Прва западна земља је на четвртом мјесту – Њемачка са 16 милиона, а затим слиједе Швајцарска са 13,2, Сједињене Америчке државе са 10,2 милиона, Уједињени Арапски Емирати са 8,8 милиона, Босна и Херцеговина са 7,5 милиона, Велика Британија са 5,9 милиона,…

Највише некретнина купују Срби, па Турци

Највише новца за куповину некретнина за ова три мјесеца потрошили су, као и прошле године, држављани Србије и предузећа из те државе – 14,6 милиона евра. На друго мјесто по овом основу избили су инвеститори из Турске који су у црногорске некретнине уложили 11,2 милиона еура, док су Руси са другог пали на треће мјесто јер су купили некретнине за 8,05 милиона евра.

Инвеститори из САД-а купили су некретнина за износ који је тек нешто мањи од руског – 8,04 милиона евра, из Њемачке за 7,6 милиона, БиХ за 7,3 милиона, из Швајцарске за 3,7 милиона, из Велике Британије је 3,6 милиона уложено у црногорске некретнине…

Странци су у своја предузећа и банке у Црној Гори за ова три мјесеца уложили 36,1 милион евра, што је за око 11 милиона више него за исти период прошле године. Из иностранства су својим компанијама и банкама у Црној Гори за овогодишња три мјесеца позајмили 75,3 милиона евра, што је раст за око шест милиона.

Инвеститори су највише новца уложили у предузећа и банке у Црној Гори 20,3 милиона, затим у некретнине 14,6 милиона, док су својим предузећима овдје позајмили 4,2 милиона.

Руси су од укупних инвестиција највише потрошили на позајмице својим предузећима 23 милиона евра, затим у куповину некретнина осам милиона и као инвестиције у своја предузећа и банке у Црној Гори 6,7 милиона евра.

Већина инвестиција из Турске је дошла за куповину некретнина 11,2 милиона евра, док су својим фирмама овдје позајмили 8,6 милиона, а директна улагања у фирме и банке износила су свега 842 хиљаде евра.

Американци инвестирају у некретнине и позајмице

И код инвестиција из САД-а од укупно десет милиона, осам милиона је за куповину некретнина, а два милиона су позајмили својим фирмама регистрованим у Црној Гори. Од укупно 7,5 милиона инвестиција из БиХ на куповину некретнина се односи 7,3 милиона.

Одлив страних директних инвестиција за ова три мјесеца износио је 91 милиона евра, скоро исто колико и прошле године за овај период, тако да је нето прилив страних инвестиција износио 117,5 милиона евра и за 1,3 милиона је нижи него лани.

Највећи износ одлива страних инвестиције односи се на повраћај – повлачење капитала у износу од 40,8 милиона евра. Странци су из Црне Горе за ова три мјесеца повукли и 26,4 милиона евра кроз продају својих некретнина, док су 15,3 милиона евра позајмиле компаније из Црне Горе страним повезаним фирмама.

Црногорски грађани и предузећа, у овом периоду су купили некретнина у иностранству у вриједности 5,1 милион евра, што се такође сматра одливом инвестиција. Највише некретнина купљено је у Србији за два милиона евра, у Италији за 1,3 милиона, Њемачкој за 320 хиљада, Португалу за 250 хиљада, Хрватској за 232 хиљаде,… Неко из Црне Горе купио је некретнине и на Шри Ланки за 152 хиљаде евра.

Највише новца повукли Срби и Аустријанци

Највише новца из Црне Горе, за овај период су повукли инвеститори из Србије 22,5 милиона евра, и то највише кроз повлачење капитала 10,1 милион и продајом непокретности у Црној Гори за 9,3 милиона евра.

По повлачењу новца затим слиједе инвеститори из Аустрије са 7,8 милиона, из Мађарске са 6,2 милиона, Словеније са 5,1 милион, Малте са пет милиона, Њемачке са 4,6 милиона,…

Руси су у овом периоду повукли инвестиције од 4,5 милиона евра и то највише кроз продају некретнина у Црној Гори вриједних 2,7 милиона евра, и повлачење капитала из својих компаније од 1,7 милиона евра. Међутим прилив капитала из ове државе и поред међусобних санкција и даље је скоро осам пута већи од одлива, односно прилив је од одлива већи за 33,3 милиона евра. Куповина некретнина у Црној Гори од инвеститора из Русије била је три пута већа, од износа за који су продали своје некретнине које су имали овдје, што показује да се без обзира на најаве инвеститори из ове државе не повлаче са домаћег тржишта некретнина.

Турци су за ова три мјесеца повукли инвестиције од 3,4 милиона евра, и то највише кроз повлачење капитала из фирми од 2,7 милиона и продајом некретнине од 577 хиљада евра.

За три године странци купили некретнина за 1,2 милијарде евра, дигли и цијене станова

За три протекле године (2021 – 2023) страни грађани и предузећа купили су некретнине у Црној Гори у вриједности од скоро 1,2 милијарде евра.

У години пандемије Цовид – 2020. странци су купили некретнина за свега 6,8 милиона евра. Тржиште се знатно опоравило у 2021. када је странцима продато некретнина за 278 милиона евра, а затим долази до значајног раста у 2022. на 448 милиона, па у 2023. на 463 милиона.

За ове три године највише некретнина купили су инвеститори из Русије за 177 милиона евра, затим из Србије за 167 милиона, Њемачке за 148 милиона, Турске за 105 милиона, из САД-а за 92 милиона,…

Раст улагања странаца у куповину некретнина пратило је и повећања цијена станова у новоградњи.

Просјечан квадрат стана у новоградњи у комерцијалној продаји на нивоу Црне Горе у 2021. години износио је 1.216 евра, да би у 2022. његова цијена порастао на 1.402 евра, у 2023. на 1.555 евра, док у првом кварталу ове године износи 1.756 евра. Просјечна цијена некретнина порасла је за скоро 50 одсто у односу на период прије три године.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: