Нови битни детаљи о филму “Живко Николић – недосањани сан”, у сусрет 36. Филмском фестивалу у Херцег Новом

Пише: проф. др Драган Копривица

У свјетлу појачаног интереса наших, и медија у окружењу, као и цјелокупне културне јавности поводом финализације филма “Живко Николић – недосањани сан”, уз већ објављени текст о овом пројекту, важно је истаћи и још неке битне детаље.

У претходном тексту, уз напомену да ће филм бити премијерно изведен на 36. Филмском фестивалу у Херцег Новом – Монтенегро филм фестивал, навео сам каст листу глумица, које су учествовале у снимању филма на Каручу, кад је посљедња клапа ушла у ’97. годину, и које су, затим, прије двадесетак дана, у костимима налик оним из те године, одиграле и посљедњу, доснимљену сцену, у знак протока два времена и двије епохе.

На тај начин, уз мој кратки сценарио од свега неколика минута, и изврсну режију Сенада Шахмановића, на недовршену филмску грађу додата је логична, недостајућа завршница, да би филм попримио печат заокружене цјелине. Сцена је снимљена на истом мјесту као и 1997. г., у истом амбијенту сјајног екстеријера Каруча, на истим стијенама изнад самог Скадарског језера.

У првом тексту наведена су имена глумица које су импресивно одиграле ову додатну сцену након скоро три деценије, а то су: Дубравка Дракић, Дијана Маројевић, Ивана Мрваљевић, Јелена Мила Иванишевић, Бојана Ковачевић и Марина Буквички. Наведено је и име глумице Светлане Цемин, са којом је, у документаристичком маниру, филмски редитељ, организатор и супервизор читавог пројекта, Сенад Шахмановић, снимио разговор у САД-у поводом филма.

За ангажман ових глумица у филму Живка Николића везан је и један куриозитет. По ријечима директора серије “Ориђинали”, г. Настадина Булатовића, десио се битан преседан: Боро Стјепановић, који је водио прву класу на ФДУ, уважавајући Николићев високи реноме у филмској умјетности, као и личну сарадњу са њим, одобрио је да се студенткиње прве класе, прве године глуме (!), могу појавити у овом филму, сниманом на Скадарском језеру.

Притом уз бриљантне пиктуралне сцене језерског крајолика, у којима се исказује и Живков моћан сликарски таленат, те се бројни кадрови и доимљу као покретна сликарска платна. Поједини медији, мада у доброј намјери, навели су да је ријеч о комплетној каст листи филма, због чега треба навести сљедеће појашњење: У филму се, такође у значајним улогама, појављују и друга имена, међу којима чак и неки бардови тадашњег југословенског глумишта.

Од глумаца из Црне Горе, јуродивог брата несрећно заљубљене јунакиње, коју игра Дијана Маројевић, изврсно је одиграо Мирко Влаховић, а Милутин Мима Караџић улогу језерског заводника.

Важно је навести да у филму игра и Драгомир Фелба (1921-2006), чувени југословенски и српски филмски, позоришни и телевизијски глумац, овог пута у импресивној и бизарној улози забринутог оца и проводаџије.

Улогу брижне и трпељиве мајке, на себи својствен начин, одиграла је врсна глумица Љиљана Контић (1931-2005), једна од посебно важних глумица у опусу Живка Николића, која се прославила улогом Љепосаве у ТВ серији “Ђекна још није умрла, а ка’ ће не знамо”. Познат је и афирмативан детаљ да су на Филмском фестивалу у Нишу 1989. Контићева и Драго Маловић, партнери из поменуте серије, проглашени за глумачки пар године. Љиљана Контић је била супруга глумца Драгомира Бојанића Гидре.

Такође је важно навести да улогу Нишине бабе упечатљиво игра знаменита Вера Црвенчанин Куленовић (1920-2013), прва жена филмски редитељ у Југославији, са завршеном Академијом за позориште и филм, одсјек режија, а била је супруга Скендера Куленовића.

У филму се појављују и још нека глумачка имена, а коначна каст листа биће позната кад главни организатор и супервизор цјелокупног пројекта, филмски редитељ Шахмановић, финализује све детаље пред приказивање филма на Фестивалу у Херцег Новом од 22. до 28. августа. Од значаја је истаћи и да је читаву причу о снимању ТВ серије “Ориђинали”, и овог филма, у ствари, започео тадашњи генерални директор РТЦГ Зоран Јоцовић, којем се овог пута најискреније захваљујем. Живко Николић је 1996. године у више наврата долазио код њега питајући за неко штиво, погодно за екранизацију, а Јоцовић му тада понудио једини драмски текст који је био достављен у том периоду, моју комедију “Ћикаре”. Живко је, како наводи г. Настадин Булатовић, у присуству Јоцовића читао текст и више пута се смијао, а потом затражио да се сретнемо. И тако је почело од иницијалног текста комедије.

Још једном исказујем најсрдачнију захвалност и садашњем генералном директору РТЦГ, г. Борису Раонићу, чијом одлуком од прије неколико мјесеци је и започела финализација цјелокупног филмског пројекта, уз велики рад бројне екипе Јавног сервиса. Било би крајње коректно овим поводом исказати и пуну захвалност што су, такође по подсјећању г. Булатовића, током 1996. и 1997. г. пуну финансијску подршку на плану смјештаја свих актера цјелокупног пројекта дали господа Бато Ђуровић, тадашњи директор Института “Др Симо Милошевић” у Игалу, и г. Микан Зец, тадашњи директор хотела “Црна Гора” у Подгорици.

Захваљујући и њиховим хуманим гестовима и разумијевању за потребе културе, ускоро ћемо бити у прилици да присуствујемо премијери, најљепшем омажу Живку Николићу, највећем филмском редитељу Црне Горе и једном од најугледнијих балканских и европских редитеља. Биће то важан датум црногорске филмске умјетности. И лијепа прилика да се присјетимо громадног Живковог филмског опуса, и неких значајних признања овом филмском генију, за којег сам узалуд молио посланике у Парламенту да му се додијели пензија, и наилазио на зид ћутње и одбијања.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: