Не би нас примили у ЕУ, чак ни да признамо Космет

Месец дана пошто је испоручен Младић, појавило се питање Косова. До тада није било на дневном реду. Али ми апсолутно не желимо више да прихватамо политику покретних циљева, то стално постављање нових услова, каже у интервјуу за Спутњик Ивица Дачић, министар иностраних послова Србије и председавајући ОЕБС-а.

Дачић за Спутњик одговара на питање да ли би Србија била легитимна мета уколико би се војска НАТО-а налазила у некој од наших касарни, у тренутку када обавља неку војну интервенцију.

„Не. Мислим да је то потпуно погрешно. Погрешна информација. Пре свега, Србија има своју јавно изречену одлуку, коју је и парламент усвојио, а то је о нашој војној неутралности. Што значи да Србија сарађује са разним војним организацијама, између осталог и са НАТО-ом и са друге стране са ОДКБ-ом, али да ми немамо никакве аспирације према чланству.“

Србија је 2006.постала чланица тог програма Партнерство за мир. На пример, и Русија је постала чланица Партнерства за мир још деведесетих година. Један од облика сарадње кроз Партнерство за мир био је и усаглашавање ИПАП-а. Исто као што Русија, на пример, има Савет НАТО—Русија.

С друге стране, све земље које су чланице Партнерства за мир имају потписани СОФА споразум, који омогућава у оквиру Партнерства за мир одређене привилегије и имунитете особља међусобно. Што значи да такав споразум постоји уколико је реч о заједничким активностима, војним вежбама, а не ни о каквом пролазу НАТО снага за војну интервенцију, нити за узимање било какве инфраструктуре. То је апсолутно нетачна интерпретација. Јерменија има потписан ИПАП са НАТО-ом, а Јерменија је чланица ОДКБ-а. Наши медији су, наравно, на прве странице ставили наш одлазак у Брисел, а мој одлазак у Душанбе на састанак министара спољних послова ОДКБ-а нико није објавио. Ја сам на конференцији за новинаре поделио сваком новинару слику, ако не може да објави у новинама онда да има за своју личну употребу. Ми желимо сарадњу са НАТО-ом, зато што је НАТО важан фактор регионалног мира и стабилности овде код нас. Кад је потписиван Бриселски споразум НАТО, односно КФОР се појавио као гарант да неке оружане снаге Косова не могу да долазе на север где живе Срби без сагласности КФОР-а.

У том смислу је та сарадња за нас важна. Постоји и научни програм, постоји програм сарадње у области ванредних ситуација и тад. Србија нема намеру да мења своју позицију у војној неутралности.

А како ви реагујете на изјаву Бориса Тадића о томе да би требало размислити о пуноправном чланству у НАТО, без обзира што је тврдио да, додуше док је он председник, Србија неће ићи у НАТО?

„Та изјава је доста цинична зато што је није дао неко ко није никада био на власти. Ако заиста тако мисли, онда је тако Србија требало да се понаша од самог почетка. Или је све ово што је он радио, а он је између осталог потписао оквирни споразум са НАТО-ом, он је потписао и СОФА са Америком, који је специфичан, за разлику од СОФА Партнерства за мир који је реципрочан, ми са Америком имамо споразум који је једностран. То значи да ми њима гарантујемо, а они нама ништа не гарантују. То је он потписао са Кондолизом Рајс. У целој тој фази, у целој тој предисторији, историји и сада постисторији његове функције, потпуно је непотребно да било коме дели савете. Зато што је и та одлука о војној неутралности управо донета у време његове владавине.“

А колико је Балкан важан за НАТО? И зашто је он толико важан за НАТО?

„Ако бисте питали НАТО, њихов одговор би био да је важно да се тиме гарантује мир и стабилност. Са друге стране, ми као што знате, немамо намеру да уђемо НАТО, али имајући у виду да смо окружени НАТО-ом свуда око нас, наравно да желимо да успоставимо партнерске односе. Зато мислим да је важно да са НАТО-ом имамо искрен однос. То значи да се јасно каже, ја сам у Бриселу то рекао, министар Гашић и ја смо јасно рекли: „Ми немо никве претензије да будемо чланови НАТО-а“. Имамо тешка и горка искуства из прошлости, и када ме је питао један од амбасадора који је члан Северноатлантског савета, шта је, у ствари, главна препрека за то расположење јавности према НАТО-у, ја сам му рекао да су то искуства из историје. Односно, наша прошлост, бомбардовање Србије, то је сигурно прави разлог зашто грађани Србије немају позитиван однос према чланству у НАТО-у.

Међутим, уколико смо државници, ми морамо да будемо свесни да прошлост не можемо да изменимо, и да гледамо како да у овом тренутку заштитимо најбоље наше националне и државне интересе. Зато Србија води једну балансирану спољну политику, јер однос према НАТО-у и ОДКБ-у није само војно питање, оно је и политичко питање. Зато ми имао статус, у НАТО-у у оквиру програма Партнерство за мир. Подсетићу да, у самој згради Русија и Србија имају канцеларију једну поред друге.

Као што смо чланови Партнерства за мир, ми смо и посматрачи у Парламентарној скупштини НАТО-а, као и у Парламентарној скупштини ОДКБ-а. Учествујемо у раду када нас позову и желимо да градимо што боље односе.“

А колико је та наша неутрална позиција, с обзиром на све околности које сте ви овде поменули, одржива. Недавно је амерички амбасадор Кирби рекао да смо шизофрени народ, јер срцем гледамо према Русији, а главом према Европи?

„Мислим да је одржива. Србија, односно бивша Југославија, увек је била неутрална. Не знам да ли је Швајцарској ишта фалило у њеној историји, иако је већ два века неутрална. У овом смислу, ми нисмо, наравно, неутрални у односу на разна дневно-политичка догађања и геостратешке игре, али ми ћемо се трудити максимално да наша политика не буде или — или, него да буде политика која подразумева и улазак у Европску унију и даљи развој добрих односа са Русијом. Мислимо да то није међусобно супротстављено.“

„Европска унија не може да донесе одлуку о независности Косова све док постоје земље које не признају Косово. С друге стране, Европска унија не може да замени Уједињене нације. Али ми водимо дијалог у Европској унији о свим питањима која су статусно неутрална и која треба да значе нормализацију односа, али без признања Косова од стране Србије. Ми свој став нисмо променили и нећемо га променити“.

Председник Никлић је рекао да би Србија, кад би признала Косово, за месец дана била у ЕУ. Шта ви мислите о томе. Да ли би била?

„Не би. Зато што увек ће постојати неки нови услови“.

А зашто, ако чинимо све што се од нас тражи?

„Па знате, кад је био испоручен, ухапшен Младић, после месец дана се појавило питање Косова. До тада то није било на дневном реду. Али, ми апсолутно не желимо више да прихватамо ту политику покретних циљева, то стално постављање нових услова… И ми не желимо уопште да разговарамо више о тој теми. Ми смо јасно рекли, и нама је јасно речено, да нема никаквог услова. Можда би неко то желео, билатерално те земље су већ признале Косово, али Србија нема никакву намеру да мења своју позицију кад је реч о независности Косова. Ми сматрамо да смо спремни за дијалог, али нисмо спремни за наметање било каквих услова. Нити улатиматума“.

Плаши их, иако крајње хипотетичка, могућност осовине: Грчка, Србија, Мађарска — антиевропска коалиција.

„Не можемо бити антиевропска коалиција, ми желимо да уђемо у Европску унију“.

А они су већ тамо…

„Имао сам ја случајеве, када сам био премијер и разговарао у иностранству са неким колегама, они су говорили: „Шта ћете у Европској унији, они су експлоататори…“ Ја сам увек говорио: „Чекајте да ми прво уђемо, па ћемо да видимо. Ако не ваља, ми ћемо лако да изађемо“.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: