Неке од најугледнијих музеја насамарио је најдарежљивији преварант на свијету (ВИДЕО)

Американац Марк Лендис деценијама је поклањао слике музејима и галеријама широм САД тврдећи да је ријеч о скупоцјеним умјетничим дјелима. Међутим, касније је откривено да је ријеч о обичним копијама познатих дјела чија вриједност износи само неколико долара.

Марк Лендис је у тајности сам израђивао вјерне копије слика француских умјетника попут Пола Сињака и слао их на адресе музеја. Када је његова превара откривена, власници галерија су подигли тужбе. Међутим, Лендис није кривично одговарао јер је слике поклањао без тражења новца заузврат.

„Радио сам то јер волим умјетност. Нажалост, нисам имао новца за скупље боје, па сам сликао онима из супермаркета. Не мислим да сам учинио било шта лоше“ каже Американац који је прије двије године имао самосталну изложбу, и то, симболично, првог априла.

У круговима љубитеља умјетности људи су га доживљавали као богатог колекционара, не знајући да су све слике које им је поклонио лажне и да их је направио сам.

Никад, међутим, није кажњен због тога, јер није прекршио никакав закон.

„Није никакав гријех поклонити слику музеју. Они ме тамо третирају као краља. Једна ствар је водила другој, тако да се овим бавим већ 30 година“ испричао је овај необични човјек за Би-Би-Си.

Лендисова “каријера” почела је средином осамдесетих када је неколико слика поклонио Музеју Калифорније тврдећи да је ријеч о дјелима уметника Мајнарда Диксона.

„Желио сам да импресионирам мајку. Увијек сам се дивио богатим колекционарима који поклањају слике музејима. Ставио сам име Мајнарда Диксона на слике, јер су то музеји тражили „ каже он.

Као тинејџер, Лендис је претрпио нервни слом, након смрти оца и добио дијагнозу шизофреније. Терапија умјетношћу открила је његов таленат за репродуцкију, а испоставило се да невјероватном брзином може да ископира врло захтјевна дјела.

„Прибор купујем у супермаркетима, а слике радим сат или два највише. Ако нешто не могу да завршим до краја филма на ТВ-у, одустајем“ прича Лендис.

Представљајући се као богати дародавац, Лендис је поклањао слике угледним институцијама широм Америке.

„Мислили смо да је он само ексцентрични колекционар. Прво дјело нам је доставио лично – акварел Луја Валте. Урамили смо га и ставили поред Реноара у нашој галерији, незнајући да је ријеч о лажњаку“ прича Мат Лајнингер, архиватор Градског музеја у Оклахоми.

Лендис је наставио да поклања слике и вјероватно никада не би био ухваћен, да различитим музејима није понудио иста дјела.

„Добили смо коверту у којој нам је послао још пет радова. Дјеловало је да су то слике умјетника из 19. вијека Пола Сињака и Станисласа Лепина. Мало сам истраживао Сињака и испоставило се да ту слику већ има Колеџ за умјетност и дизајн у Савани и да је донатор такође Марк Лендис. Затим сам потражио и Лепина и пронашао га на Универзитету модерне умјетности у Сент Луису. Упалили смо црвени аларм. Разгласио сам о чему је ријеч и у наредних сат времена звало ме је 20 институција испитујући ко је тај лик и шта се дешава“ каже Лајнингер.

Лајнингер каже да је Лендис одлично правио фалсификате, али да је требало да има мјеру.

Некима је понудио цртеж кредом наводно стар између 300 и 400 година. Лајнингер је покушао да загребе плочицу на раму која је изгледала врло старо, очекујући да ће се распасти. То се није догодило, а њему је под ноктима остало мало скореле кафе. Лендис је дакле хтио да патинира рам тако што га је премазао кафом.

Управо због тако очигледних недостатака “оригинала” поставља се питање зашто је успио да завара тако много институција.

„Добро је урадио домаћи. Знао је шта музеји скупљају. Био је сигуран да ће прихватити његову донацију, јер се уклапа у њихову колекцију. Начин на који се представљао такође је био убједљив. Говорио је оно што би свако ко ради у умјетничком музеју желио да чује. Причао је о својој колекцији, породичном богатству и обећавао нам новац“ каже Лајнингер.

Пошто Лендис није тражио никакав новац, он заправо није прекршио закон. Терет је пао на институције које су прихватиле донације и излагале копије. Лајнингер чак сматра да многи и даље намјерно ћуте о томе да имају Лендисова дела.

Он, пак, признаје шта је чинио, али каже да не осјећа никакву грижу савјести.

„Ја сам као Пинокио. Пуштам да ми савест буде водич. Ако је нешто погрешно, сигурно ћете то знати“ рекао је Лендис.

Он и даље копира, али и донира галеријама своје радове. Штавише, Градски музеј у Оклахоми је двије године након што је раскринкан, отворио изложбу његових дјела.

Кустос је био Лајнингер, а намјерно је отворена на први април. Лендис је био почасни гост.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: