Истраживање МАНС-а: Оцјена рада црногорских институција је изразито лоша
1 min read
МАНС
Истраживање Националног система интегритета у Црној Гори, које је спровео МАНС, показује да и поред значајних правних и институционалних реформи које је Црна Гора предузела у неколико претходних година, суштинских резултата у борби против корупције нема, посебно не на највишим нивоима. Због тога, укупна оцјена рада црногорских институција је изразито лоша.
Саопштење МАНС-а поводом овог истраживања преносимо у цјелости:
Ово истраживање рађено је по методологији глобалне организације Transparency International са сједиштем у Берлину, чији је МАНС партнер за Црну Гору и обухвата анализу рада 15 најважнијих сектора – све три гране власти, органе кривичног гоњења, антикорупцијске институције, изборну администрацију, јавни сектор и предузећа у државном власништву, омбудсмана, политичке субјекте, цивилно друштво, медије и пословну заједницу. Овај извјештај обухвата податке од неколико последњих година када су реформе биле најинтензивније, различито за сваки од сектора, а закључно са крајем 2015. године.
Спроведена анализа показује значајне недостатке у свим секторима – Црна Гора и даље има неадекватан правни оквир којим би требало да се осигура владавина права, иако су се закони годинама уназад мијењали и по више пута, кључне институције које треба да дају резултате у борби против корупције су у највећој мјери политизоване, а управо је недостатак политичке воље разлог што се ионако неадекватан правни оквир у пракси још лошије спроводи.
Анализа је показала да Скупштина често бива игнорисана од стране извршне власти, која не имплементира на адекватан начин закључке и препоруке Парламента и која од посланика неријетко крије информације које су им битне за адекватно доношење одлука. Са друге стране, Влада Црне Горе ради изузетно нетранспарентно, јер од грађана крије кључне информације које се односе на реализацију капиталних пројеката, у првом реду ауто-пута, као и података из процеса приватизације.
Истраге за случајеве корупције, посебно оне на највишим нивоима, не покрећу се проактивно од стране надлежних органа, већ се у највећој мјеру поступа по пријавама невладиног сектора и по информацијама које објављују медији. Отворене истраге најчешће не добијају судски епилог, а и када се неки случајеви и нађу пред судом, донијете одлуке у највећој мјери фаворизују виновнике коруптивних афера.
Као посебан проблем истиче се злоупотреба јавних фондова и овлашћења за потребе изборне кампање од стране партије на власти, као и масовне манипулације бирачким списком. Афера „снимак“ још увијек није добила судски епилог, а кључни актери ове и других изборни афера који се налазе на највишим државним функцијама и даље су у потпуности ван домашаја правосудних органа. Изборна администрација је политизована, а подзаконска акта Државне изборне комисије на основу којих се детаљније уређује изборни процес су лошег квалитета. Због тога и даље не постоји детаљна процедура за разматрање приговора за повреду бирачког права, као јединог инструмента за заштиту законитости избора, већ се о повредама изборних процедура чланови комисија прегласавају, у складу са већином коју на тим тијелима имају.
