Док режиму не смркне, Пљевљима никад сванути неће

Пљевља су издани, изневјерени и продани град, уновчен за ситне паре, квадрате, кубике и фотеље стотинак режимских Пљевљака. Пред муком генерација, неправдом којој се ријетко ко супротстави, данас режимски извођачи радова приводе крају своју мисију. Као после мукотрпне битке из које само они профитираше, неки наши бивши Пљевљаци и бивши Срби, који су у још много чему бивши, побједоносно узвикнуше свом господару: „Пљевља су на кољенима“! Наравно, ријеч је о вјерним пратиоцима режима који су у име ДПС-а харали Пљевљима обиљеживши тако једну црну епоху.

Након уништења привреде и инвестирања на хиљаде радника Заводу за запошљавање, након бруталне пљачке без дана затвора, након пустошења села, они сада из стеченог комфора оправдавају еколошку катастрофу. Њихови политички следбеници управљају данас са оним што је преостало уз спремност да за једну фотељу и премијеров осмијех жртвују своје комшије и суграђане, свој град, његову историју и душу. Такав пут су трасирали пљеваљски режимски функционери који се „заподгоричише“.

Данас је тешко процијенити ко је дао већи допринос пропадању града , алави милионери који господаре територијом или локалци који ћуте и гледају како њихов град нестаје ради личних интереса првих фамилија. У Пљевљима је општи интерес важнији од појединачног, само ако се не коси са неприкосновеним интересима „Прве фамилије“. Тада је дозвољено све. Загађуј, уништавај, ломи, пустоши, прогони, уцјењуј, корумпирај, једном ријечи гази све пред собом! Све је дозвољено, само ако си на правој страни историје и ако не говориш оно што мислиш. То што Пљевљаке косе опаке болести, што се врши масовна депопулизација, то за наше наметнуте вође није важно, важно је да се поштује опет наметнута политика, наметнута правила игре и наметнути живот!