140 година од рођења патријарха др Гаврила Дожића: Водио Србе у вријеме великх искушења! (8)
1 min read
Патријарх Гаврило Дожић
Пише: Миљан Станишић
Приликом стварања Краљевине СХС др Гаврило Дожић је, као што смо навели, изразио бојазан да би српски идентитет у њој могао да се изгуби, јер Хрвати у њој нијесу искрено приступили (иако су они први заговорници југословенства), о чему он након њеног стварања и проблемима у функционисању, а све на штету српског народа, истиче: „Српско име нема право нико да мења. Ми желимо да останемо оно што су били наши преци. Срби не могу да сахрањују своју прошлост и наше обиљежје. Прво Хрвати треба да се изјасне за југословенство. Они су први били носиоци југословенске мисли и да су Срби и Хрвати један народ. Зашто то и данас не раде? Они желе да остану само Хрвати. Зашто сада да их Срби силе на југословенство, које они неће? Ми смо Срби доказали заувек да смо за заједничку државу, и то смо својим животима, проливеном крвљу и расутим гробовима свакоме доказали“.
Академик Зоран Лакић наводи и да је краљ Александар пуно држао до ставова митрополита Гаврила по неким важним питањима, па га је тако позвао код њега у кабинет да му образложи зашто је био приморан да заведе диктатуру 1929. године, тзв. Шестојануарску диктатуру: „Пријем код краља Александра и детаљно образложење увођења Шестојануарског режима само су још једна потврда високог угледа др Гаврила Дожића и изузетног уважавања које је југословенски народ гајио према њему. Зато му је и 1924. и 1932. године енергично одбио оставку на положај цетињског митрополита, истичући да је он ‘данас најпотребнији Цркви и народу’ „. (др Зоран Лакић, н.дј., стр. 80)
Краљ Александар је навео велику заслугу митрополита Гаврила за обнављање капеле и гробнице владике Рада: „Живо се сећам Ваших огромних напора за обнављање гробнице Владике Рада на Ловћену, чије су кости непријатељи , осносно Аустро-Угарска из пакости и завидљивости пренели са Ловћена на Цетиње и порушили капелу на Ловћену. Ви сте ми много помогли да учиним, као потомак владике Рада, оно што је требало, да се обнови његова капела у духу који је он изричито захтевао у своме тестаменту и који сте ви желели да поштујете као надлежни митрополит и његов наследник“.
Академик Лакић истиче да је краљ Александар на крају разговора митрополита Дожића замолио да остане „безусловно и даље на своме положају“, а на „дужности који вам је Бог одредио, да будете наследник и чувар најсветијег краја српског народа и целе наше државе Југославије“. (др Зоран Лакић, н.дј., стр. 80, 81) Митрополит др Гаврило Дожић је 1935. г. написао предговор за књигу „Посланице Црногорцима, Брђанима и Приморцима“, књ. 1, коју је, у издању Цетињског историјског друштва, приредио Душан Вуксан.
У име СПЦ изабрана је делегација у саставу др Гаврило Дожић, митрополит Црногорско-приморски, као шеф делегације, и епископи Николај Велимировић и Иринеј Ћирић, који су 5. децембра 1936. г. пренијели предсједнику Краљевске владе меморандум Сабора о пројекту конкордата са Ватиканом. То се нарочито односило да је тиме призната извјесна супремација Римокатоличке цркве, чиме се државни орган ставља у подређен положај и тиме штети државним интересима, при чему се неповољно мијења и положај СПЦ. То је у оштријој форми поновио и патријарх СПЦ Варнава Росић о православној Новој години 1937. г., оптужујући властодршце да су „изгубили памет“ и праве пакт са „црним поглаваром црне интернационале“ и тим уговором хоће „да доведу до тријумфа тога поглавара на Балкану, за којим тежи хиљаду година“, и да тиме желе да „до сржи затрују наш здрави српски национализам“. Међутим, ова патријархова изјава је била у јавности битно цензурисана, али се убрзо појавио летак под називом „опомена издајницима вере православне, у коме је презентована његова цијела изјава. (Архив Југославије, Београд, рег. бр. 102-7-18 и 37-23-182)
Прочитајте ЈОШ:
