Зашто је уништена Либија: Брат Тонија Блера ће располагати Гадафијевим милијардама

Сер Вилијам Блер, старији брат бившег британског премијера Тонија Блера, пресудиће, сва је прилика, ко треба да управља Либијским инвестиционим фондом. ЛИФ је 2006. године основао пуковник Муамер ел Гадафи, који свргнут и убијен током арапског пролећа и НАТО интервенције 2011. године. Имовина ЛИФ процењује се на око 67 милијарди америчких долара.

„Вилијем Блер, брат бившег премијера Тонија Блера, треба да буде постављен за судију у дугогодишњем процесу за утврђивање управника над Либијским инвестиционим фондом”, пренео је јуче Ројтерс позивајући се на изворе обе стране у спору.

Имовина ЛИФ-а је након рушења режима и зверског убиства Гадафија замрзнута одлуком УН, да би се спречиле евентуалне трансакције најближег пуковниковог окружења у егзилу.

Судбина замрзнутих „Гадафијевих милијарди” и њихова тачна локација до данас нису познати јавности. Познато је да је ЛИФ пласирао средства у око 500 компанија и холдинга широм света и да је уложио скромних осам одсто капитала на финансијско и тржиште некретнина на Западу.

Либија пре ”деомократског преображаја”

Иако представљен као бескрупулозан диктатор Моамер ел Гадафи је од Либије која је била једна од најсиромашнијих земаља створио нацију са највишим стандардом у Африци. Од када је почела либијска револуција, већина западних медија Моамера ел Гадафија представљала је као злочинца и диктатора који угњетава сопствени народ.

Према систему који је Гадафи развио доласком на власт образовање и здравствена заштита су били бесплатни у Либији.

Прије доласка Гадафија на власт, само 25 одсто становништва било је писмено. Данас 83 одсто Либијаца чита и пише, а 25 одсто има факултетску диплому.

Уколико би неки грађанин одабрао да се бави земљорадњом, од државе би добио кућу са земљом, пољопривредну опрему, сјеме и говеда, како би започео бизнис и све то бесповратно.

Мало је познато да у Либији нису постојали рачуни за струју, а нису постојале ни камате на кредите у банкама које су све биле државне.

Гадафију је највише замјерано да крши људска права у Либији, а мало је познато да је наредио да док год сваки Либијац не добије кућу неће ни његова породица. Тако је Гадафијев отац преминуо, а да је још увек живио у шатору.

Гадафи је излазио у сусрет младенцима. Тако је сваки млади брачни пар добијао од државе по 50.000 америчких долара како би купио стан и засновао породицу.

Уколико би Либијац пожело да се школује у иностранству или би му било неопходно лијечење ван граница земље, имао би новчану помоћ државе која би плаћала све трошкове и још би давала по 2.300 америчких долара за смјештај и превоз.

Држава је чак партиципирала и у куповини кола, иначе јефтинијих него у Европи, па је субвенционисла куповину са 50 одсто учешћа. А кад се већ купе кола, са бензином нема проблема јер је гориво у Либији коштало 0,14 долара за литар, што је било јефтиније од воде. И хљеб је био практично бесплатан са цијеном од 0,15 долара за 40 векни.

Гадафи је знао да је за пустињску земљу вода најбитнија па је направио велики водовод кроз Сахару који је спојио Триполи, Бенгази и Сирт и тако омогућио несметано снабдијевање, али и пораст градске популације. На жалост, током бомбардовања НАТО је добрим дијелом овај водовод уништио. Либију је оставио без икаквог спољног дуга са девизним резервама од 150 милијарди долара, које су, истина, са почетком револуције замрзнуте широм свијета.

Сваки Либијац који није могао да нађе запослење по завршетку школовања добијао је новчану помоћ у висини плате предвиђене за ту врсту занимања. Док су за свако рођено дијете жене добијале по 5.000 америчких долара дио новца зарађен продајом нафте, главног извозног артикла земље, сливао се на рачуне свих грађана Либије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: