Vojska EU – poruka Rusiji ili NATO-u

Predlog predsjednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera o formiranju vojske Evropske unije otvorila je dilemu da li se time šalje poruka Rusiji ili NATO-u.

Junkerova ideja je, smatraju analitičari, donekle privlačna, jer bi se udruživanjem vojnih snaga rasporedio balast vojnih troškova u trenutku kada su državne finansije svuda pod jakim pritiskom, ali se u praksi postavlja pitanje kako pomiriti interese 28 različitih država u suštinski suverenoj oblasti nacionalne odbrane, pri čemu je moguće i preklapanje sa NATO.

„Vidim mnogo neriješenih problema u tom predlogu“, kaže Markus Kejm iz Njemačkog instituta za međunarodna i bezbjednosna pitanja u Berlinu, a prenosi AFP.

Prema njegovim riječima, evropska vojska nema nikakve veze sa Rusijom, a „samo Junker zna kakve bi dodatne prednosti vojska EU donijela u tom kontekstu„.

Bivši premijer Luksemburga, kome ova polemika nije strana, kazao je da bi se formiranjem zajedničke evropske vojske stavilo do znanja Rusiji da je EU ozbiljna u odbrani svojih vrijednosti.

Takva vojska bi, kako je istakao, bila efektnija što se troškova tiče i dala bi podsticaja EU u uspostavljanju zajedničke spoljne i bezbednosne politike.

S tim u vezi, Junkerov portparol Margaritis Šinas rekao je juče da bi Evropljani mogli da uštede 120 milijardi evra godišnje.

Formiranje evropske vojske, s druge strane, moglo bi da podrije ulogu NATO.

Od 28 država članica EU, 22 su i članice NATO, koji šalje vojsku i opremu u svoje istočnoevropske saveznice kako bi ih uvjerio u privrženost Alijanse njihovoj odbrani u trenutku kada mnogi strahuju da Rusija želi da ponovo uspostavi sferu uticaja iz sovjetskog doba.

Lideri EU su u decembru 2013. odobrili dalje korake ka većoj saradnji na polju odbrane, ali se britanski premijer Dejvid Kameron usprotivio predlogu da EU razmotri mogućnost uspostavljanja sopstvenih vojnih kapaciteta.

Njemački analitičar Kejm kaže da se iza Britanije „kriju“ i mnoge druge zemlje EU.

„Sve što nagoveštava istinsko produbljivanje evropskih integracija nema većinu, ne samo u Britaniji već i u Njemačkoj ili Francuskoj„, objašnjava on i dodaje da manje zemlje računaju na NATO i ne žele da se oslone na EU čiji se učinak ne može proceniti.

Janis Emanuilidis iz Centra za evropsku politiku u Briselu smatra da Junker želi da djeluje impresivno kad je reč o mogućnosti uspostavljanja zajedničke evropske vojske.

„Junker želi da pokaže da može da stavi to pitanje na agendu i da je Evropska komisija politički aketer, ali mislim da se ta tema neće dugo zadržati u javnoj areni„, ističe ovaj analitičar.

Pojedini analitičari navode da evropska politika nije uvjerljiva prije svega zato što evropski političari često govore različitim jezikom i ne nastupaju jedinstveno.

Na primer, dok većina želi da izoluje Vladimira Putina, pojedinci ga posjećuju ili primaju u posjetu.

Ukazuje se i da bi EU mogla mnogo da nauči od manjih država, među kojima je većina odavno svoje trupe specijalizovala za pojedine rodove potrebne NATO.

„Samo velike države, kao što su Francuska, Njemačka, Britanija, Španija, Poljska i Italija, drže “prodavnice mješovite robe“ u kojima navodno mogu sve, a u stvari ne mogu ništa“.