U „Besmrtnom puku“ potomak Leksa Saičića koji je pobedio samuraja

Beograd, Pariz, Vašington, Moskva, svi gradovi Rusije – tim je gradovima na Dan pobede promarširao „Besmrtni puk“. Potomci pobednika nad Hitlerom nosili su fotografije svojih predaka i rođaka koji su učestvovali u velikoj pobedi. Beogradski „Besmrtni puk“ razlikuje se od onih koji su marširali drugim svetskim metropolama po tome što su se u Beogradu okupili svi: potomci onih koji su se borili u svim ratovima od 1904. do 1999. godine. Jer svi su dali živote za svoju zemlju, bilo da su je branili od Austro-Ugarske, Nemačke ili NATO-a.

Čitalac će se možda zapitati zašto je u „Besmrtnom puku“ bilo onih koji su nosili fotografije svojih predaka iz 1904, kada je srpski narod tu godinu proživeo u miru. To je tačno, ali 1904. godine počeo je rusko-japanski rat, a crnogorski kralj Nikola poslao je odred od 180 dobrovoljaca da pomognu savezničkoj Rusiji. Među dobrovoljcima se nalazio i Aleksa Lekso Saičić, čiju sliku u „Besmrtnom puku“ nosi njegov sestrić Nikola Aleksić.

Aleksa Lekso Saičić u megdanu sa samurajem

„Kada su se kod Port Artura sučelile ruska i japanska vojska, uoči bitke izašao je samuraj i pozivao protivnike na megdan. Dok su se ruski generali hvatali za glavu koga da pošalju, jer običaj megdandžija nije postojao u Rusiji, dok je to kod nas bio deo folklora, Lekso se prijavio kao dobrovoljac. Sa olakšanjem su mu dozvolili i lako je pobedio samuraja“, priča Aleksić.

Lakoća sa kojom je Lekso Saičić pobedio japanskog protivnika dolazi od toga što je tehnika borbe crnogorskim jataganom bila naprednija od tehnike borbe japanskim mačem – katanom.

Lekso Saičić je u Rusiji slavljen kao nacionalni heroj. Dobio je brojna odlikovanja, a Ordenom svete Ane 2. stepena odlikovan je kao jedini stranac u istoriji.