Ne bojte se, dobro biti neće
1 min read
Čitam, ovih dana, prognoze političkih analitičara, koji tolkuju šta će nam se dešavati u sledećoj godini. Kakvih tu sve slojevitih i mudrih razmišljanja ima!? Kako se slojeviti scenariji razvijaju, kakve se nijanse pronalaze u budućnosti sve manje Srbije i sve crnje Crne Gore!?
Možda negde, u belom svetu, politička analiza može da bude i teška, i slojevita, možda se negde odlučuje o složenim i teškim pitanjima, ali ovde, na ovom parčetu Balkana, neka velika pamet za pogled u budućnost nije potrebna. Moža postoji pet, ili deset mogućih scenarija, ali se svi svode samo na izbor mesta na kome ćemo ostaviti padobran, pre nego što skočimo u provaliju.
Stvara se, pomoću političke analize i analitičara iluzija da se neka politika ovde uopšte vodi, te da naši politikanti, kobajagim, biraju kojim će putem krenuti: ka majčici Rusiji, ili u pravcu daljih NATO i evropskih integracija. Javnosti se servira pričpa da je Vučić, je li, odigrao par hrabrih poteza protiv Amerikanaca, te da bi mogao, ako oni nastave dalje da ga cvele, da se okrene od njih i da zahvati trans-sibirski politički pravac. Crna Gora je lišena čak i te opsene, jer je uvela sankcije Rusiji, od kojih se ova dugo neće oporaviti, i time jasno trasirala pravac. Mi, u Srbiji, međutim, mnogo više volimo mutnu vodu i stvaranje lažnih alternativa. Prosto je ukus publike takav: i Kosoavo, i EU; i Amerika, i Rusija; i prava Crnaca u članstvo u Kju-kluks klanu. Sve ove lažne alternative, koje nam nude analitičari sa jasala vlasti i stranaca, imaju cilj da prikriju onu jedinu alternativu: ili ćemo opstati mi, ili će opstati kompradorska ekipa.
Više puta sam, ovako, pred Novu godinu, pisao prognoze i, budući da nisam na platnom spisku ni vlasti, ni opozicije, pa ne moram da cvrkućem kako mi se kaže, rado ću se, sledećeg 31. decembra, izložiti kritici čitalaca IN4S portala, ukoliko pogrešim u današnjoj analizi. Inače mislim da je smisao političke analize da predvidi procese i zbivanja, a ne da češlja maglu.
1. Već pomalo dosadna i istrošena priča o prelasku sa unipolarnog na bipolarni, ili multipolarni svet, u kome će Srbi lakše pronaći svoje mesto, u najvećoj meri je opsena. To što negde postoje nove-stare sile, poput Rusije i Kine, nama ne znači ništa, jer smo, u nekoj podeli sveta, gurnuti u zapadnu interesnu sferu i to nam određuje sudbinu. Multiporalni svet počinje da liči na višepartisjki sistem: sve je ostalo isto, samo se broj igrača povećao.
Stoga, valja očekivati da će zapadni uticaj na Balkanu ostati nesumnjiv i sledeće godine i Rusija neće doći. Uzalud je zovemo i zazivamo. Osim kozačkih udruženja i par nekakvih ruskih analitičara, koji ni tamo ne znače ništa, niko iz ruske vlasti nije rekao da uopšte nameravaju da ikada dođu. To što mi izjave tipa: „Ja volim Srbe“ čujemo kao: „Ja volim Srbe i dolazim dogodine“, naš je problem, a ne ruski. Nada nije temelj za bilo kakvu ozbiljnu politiku.
2. Dezintegracioni procesi će se nastaviti. Vojvodina, Raška i Pčinjska oblast će početi da se tiho odvajaju od Srbije. Ugljanin. Čanak i šiptarski političari dobijaju sve veći prostor u medijima i kreira se atmosfera iz `91-e, koja će se koristiti da se pitanje čerupanja Srbije internacionalizuje. Kad god smo to dozvolili, rđavo smo se proveli. Kod Šiptara i u Raškoj oblasti će se koristiti etnički princip u određivanju prava naroda na samoopredeljenje, a u Vojvodini će se forsirati regionalni princip. Sve vreme će, u sva tri slučaja, biti pozivano na vladavinu ljudskih prava i svaki pokušaj sprečavanja secesije će biti proglašavan kršenjem istih. Ovaj proces će se otvoriti sledeće godine, ali će trajati bar još tri-četiri godine.
3. U Crnoj Gori će Milo ostati na vlasti, dok će Vučić, po svoj prilici, izboksovati još jedan četvorogodišnji mandat. U rukama imaju medije, imaju instrumente prisile (koje, istina, ne smeju da koriste bez odobrenja stranaca), imaju podršku zapadnih sila i imaju širok spektar podrške iznutra, od NVO sektora, do delova opozicije. Opozicija ima, bar u Crnoj Gori, dobru volju da se koprca. U Srbiji ni toliko.
Što je, možda, i najvažnije: i Milo, i Vučić, dobrom delom vladaju sa osloncem na etno-psihologiju našeg naroda, koji i dalje veruje da se ispod tri šibice nalazi kuglica, samo misli da nije imao sreću u dosadašnjim izvlačenjima. Isto tako, za poslednjih kvarat veka, odgajen je tip klijentelsitičkog birača, koji zna da dobitna kuglica nije ispod šibice, nego u partiji. Te dve grupe birača, oni koji nemaju dovoljno pameti i oni koji nemaju dovoljno poštenja, opstajaće u političkoj areni sve dok demokratija ne siđe sa istorijske pozornice i svako ko misli da se vlasti dočepa preko izbora, moraće, osim što će morati da strance poljubi tamo gde sunce ne sija, i da obradi ove dve grupe i to sasvim nekreativno: moraće da ih laže i da im obećava. Indikativan je primer kapanje iz 2012-te, u Srbiji: dok je, po mitinzima, grmeo da neće biti partijskog zapošljavanja, na partijskom nivou Vučić je govorio da će biti posla za sve aktiviste SNS-a. To nije simpatično, ali pokazuje kako se vlasti, demokratskim putem, može dočepati samo amoralnim sredstvima. Milo je otišao još korak dalje, jer mu je Crna Gora, zbog gabarita, stavila u izgled lakšu manipulaciju.
4. Ekonosmko-privredna politika će se nastaviti i siromašićemo i dalje. Statistika će, skupa sa medijima, sve to šminkati, ali od babe devojku niko ne napravi. Kupovna moć će opasti, broj nezaposlenih će se povećavati, privredna aktivnost će se gasiti. Jedino će inflacija biti podnošljiva, ali to za običnog čoveka nikakvog značaja nema. Socijala će biti sve tanja, fondovi za podmazivanje inostranih špekulanata i NVO sektora, sve deblji. Za godinu dana, ova, 2015-ta, izgledaće nam kao Diznilend. Zaduživaćemo se sve više i verovatno ćemo dostići, u Srbiji, nivo zaduživanja od 3-400 000 000 dolara mesečno.
Nudim, evo, opkladu svakome ko misli da će iduće godine biti bolje i da će privreda oživeti, da će mediji biti slobodniji i da će Zapad olabaviti omču, a Rusi doći. Neka parametri budu:
1. Kupovna moć plate onih koji ne rade u državnoj upravi i javnim preduzećima, već u realnom sektoru
2. Broj nezaposlenih (ne broj na Nacionalnoj službi za (ne)zapošljavanje, jer se to može štelovati, već realan broj, koji se dobije kad se, od ukupnog broja stanovnika, odbiju penzioneri, maloletnici i zaposleni).
3. Opipljiva pomoć Rusije opoziciji, i otvaranje nekog medija, koji neće emitovati samo kulturne sadržaje.
Umesto uobičajenih analiza „možda bude, al ne mora da znači“, ponudio sam opipljivu prognozu, sa svom opasnošću da se izložim kritici, ukoliko se pokaže da nisam u pravu. Zato tekst i završavam, kao što sam i počeo: Ne bojte se, dobro biti neće.
Blago onom kome um u srcu prebiva. Kod gospodina Milenkovica to nije slucaj.
Priprema se teren za oduzimanje teritorija uništavanjem ekonomije, prisiljavanjem stanovništva na egzil, demografskim slabljenjem, planiranim i temeljitim slabljenjem vojske, itd.
„Krivi“ su ovi poput Milana Milenkovića jer su znali, imali dovoljno znanja i pameti da vide što će se dogoditi, a nisu učinili ništa konkretno. Milan se vjerovatno podsmjehivao i baco viceve na račun „Tome diplome“, „Picoustog“, „Prasenceta“ i ostalih. Sada ovi spomenuti kroje sudbinu Milanu, njegovoj porodici i svim ostalim građanima. Milan vodi odličnu emisiju ali sa svojim gostima komentira šta kriminalci i sociopati rade. Narod nezna kako da se ponaša. Totalno je sluđen i smušen.
Predlažem da se skupi 50, 5’000, 50’000 ili 500’000 nezadovoljnih koji će reći NE. Spremni na svaki sukob s vlašću. Neka osnuju slobodni teritorij i postave barikade. Žalosno je da u državi izišloj iz rata nema dovoljno hrabrog da makar pljune na kriminalce koji su uzurpirali vlast.
Da je netko kaznio prve lopove i izdajnike ovi drugi se nebi usudili na ovakvo ponašaju. Ali Srbe i ostale možete ubijati, mučiti, vaditi im organe, silovati, pljačkati i budite sigurni da nećete snositi nikakve posljedice sa strane zakona ili od nekog „hajduka, komite“ kojem je dosadilo da ga j. u zdrav mozak. itd. itd.
Pa ovaj scenario je moguc, ali nije nuzan.Posto zivot nije nikada idealan uvijek manje grijese pesimisiti kao sto je to autor ove distopije. Interesantno mi je jedno, covjek prorice raspad Srbije (sumnjam da ce se to realizovati) a nikako ne pominje propast nacionalizma koji je doveo do ove situacije? Doduse ideje, posebno promasene, dugo zive. Zahvaljujuci ljudskoj gluposti.
Boljega nijesmo ni zasluzili od djukanovica kakav smo narod jednom rijecju nikakav.
Sva zla sam prosao goreg zivota nisam mogao zamisliti,da covjeku jedino konopac na grani kao spas od ovog svakodnevnog mucenja ostaje.Crna goro zacrnila si.
Jedina privredna grana, koja je već duži niz godina u usponu, je ubijanje osiromašenog i obespravljenog naroda što je naročito izraženo na prostoru Balkana. A što nam se to dogadja treba sebe da zapitamo jer ako ne dodjemo sebi dok još imamo kome kasnije će nam biti kasno.
ima BOGa ali kad vidi kakvi smo i što radimo NEĆE NAM POMOĆI. da li je osoba koja kaže istinu depresivna A .. većina BOGa pominje samo kad mu treba ili kad hoće da ga psuje..
„Nada nema pravo ni u koga do u Boga i u svoje ruke“.
Ima Boga ali hvali ruka(h).
Ovo je prognoza čoveka koji je depresivan,umoran od života duboko zašao u šestu deceniju života i pokušava da lična razočarenja reflektuje na opštu populaciju.Analiza vam je defetistička i samoubilačka kao da ju je najgori neprijatelj pisao,nemojte opet o nadi gospodine Milenkoviću,nada je osnovna pokretačka snaga svakog čoveka kome duh nije otrovan,da nije bilo vere i nade ne bi mnogi lekovi za razne teške bolesti bili pronađeni da su se ti silni lekari i naučnci jednostavno prepustili defetističkim razmišljanjima mi bismo i danas umirali od prehlade.Vi Milenkoviću svoje lične promašaje i zablude reflektujete kroz sopstvene komentare,nisam vam ja a ni srpski narod kriv što ste proćerdali deo života podržavajući DEMOS,DEPOS,DOS i ostale satrape pa se ponovo nasankali podržavajući sa Fokusa Nikolića i Vučića,dobro pamtim i vas i Marka Jankovića dok ste bili na fokusu,s tim što je Janković batalio politiku i vratio se muzičkim emisijama a vi pesimizmom i defetizmom hoćete da kompenzujete svoje promašaje.Mnogo fulate i grešite u svojim procenama,truje vas taj marksistički duh u vama,to prokleto levičarstvo,šta vi nudite Srbima kao alternativu konopac,pištolj,šaku lekova,da se samoubijemo,da sedimo kući i pasivno čekamo uništenje.
Nemam šta da dodam onome što je g. Milenković napisao.
Ozbiljni ljudi realno sagledavaju stvari.
Istina je bila i ostaće gorki lijek.
Nadaju se slabi i bespomocni, koji cekaju da im neko drugi rijesi probleme, a oni poslije da zasjednu i uzivaju plodove tudjeg rada i djela i da se hvale svojom sposobnoscu. Da zive od rasprodaje stecenog i onog sto je majka Priroda dala. To se zove pokvarenost. Prozirna.
Mocni se ne nadaju, idu na sigurno.
Nemocni na kraju pristaju na sve, pa i „kad djevojku ne naode, od nevolje babu vode“.
U propalim zemljama izdajnici umjesto u zatvor, sjede u prve redove i drze pridike o svemu i svacemu.
Balkan je postao gnijezdo lopuza, ubica, prevaranata, prostitutki i svakojakog olosa.Posten i normalan svijet je u izumiranju.
Kako Davutoglu onomad rece „dobra corba, a Turci dodju kao zacin“, iliti mirodjija.
Iako u Prirodi vlada vjecita borba suprotnosti, dobra i zla i svega postojeceg, nasi premudri politicari nas ubjedjuju da nas ceka med i mlijeko, da nemamo neprijatelja i da vise nikad necemo ratovati, kao da su oni sto su u proslosti ratovali i ginuli to izabrali od bijesa i cefa. Te da cemo malo tamo malo amo, kao pcelice sa cvijeta na cvijet. Oni to izgleda po sebi stvari percipiraju. Zanijeli se.
Sibicarenje se nastavlja, narod izgleda pristaje na sve, samo capra da mu valja za mjesinu.