Načertanije Viktorije Nuland II – Vlada postizbornog povjerenja

Događaji u našoj političkoj šumi su često kao u vicu. I to dječijem. Znate onaj kad zeka navlači i liju i vuka na iznenađenje iza žbuna.

Sjedi zeko zamišljen u šumi i nešto piše. Nailazi lija i pita:

”Šta to pišeš zeko?”
”Doktorat” – odgovara zeko.
”Svaka čast! A, koja je tema?” – pita znatiželjna lija.
”Da izviniš – kako odrati lisicu” – reče zeka uz šeretski osmijeh.
”Opa! Pa dođi zeko, da ti pomognem u pisanju”- povika lija, zgrabi zeka i odvuče ga u grmlje. Iz grmlja se ubrzo začuše lomljenje, vika, urlici – zeka izlazi, vrti glavom, stresa prašinu sa sebe i nastavi da piše. Uskoro nailazi vuk i pita:
”Zeko, šta to pišeš?”
”Doktorat, lepi moj Vujo.”
”Bravo zeko-peko! A šta ti je tema?” – upita vuk.
”Kako umlatiti vuka primitivca”.
”Ajde?!” – povika vuk, zgrabi zeku i odvuče ga u grmlje. Opet buka, vika, povici… Izlazi zeko iz grmlja, stresa prašinu, a za njim se gega meda koji komentariše:
”Vidiš zeko – nije bitna tema, nego mentor!”

Milo Đukanović, koji već tri decenije vampiriše ovim šumarkom, dobro zna ko na koga reži, ko UDBE ožiljak skriven nosi, ko se kome potajno nada… Ali, pouzdano zna i ko je ”mentor” u grmu “Izbori 2016.”. Kako se međedica Viktorija Nuland u par navrata otvoreno, medijski šepurila ispred Grma u kom ne leži zeko, ispario je dio duhovitog zapleta. Nije to jedina parabolična veza sa vicem. Naime, zeka je započeo pisanje teme ”Kako spužirati Mila lopova”, ali mu je Milo, olinjali prepisivač i švercer, na brzinu promijenio naslov ”doktorata”. Tako je zeka, na zaprepašćenje potlačenog, pokradenog šumskog sveta nonšalantno nastavio da piše tezu ”Stabiliti end Juroatlantik integrejšns”. Znate, Milu još uvijek pripremaju samo vukovski speling engleskih fraza, kako bi kurtoazno pozdravljao strane diplomate u prvih par minuta susreta. Sa promjenom teme se saglasio i mentor, objasnivši zeki da je i prva tema ”jako dobra”, ali da je druga “savremenija” i trenutno potrebnija našoj šumici. Zeka je odavno shvatio da je za njegovo malo skakutavo srce najvažniji dobar odnos sa mentorom.

Podsjetimo se, ta “Fuck EU” američka zvaničnica se u par navrata susrela sa predstavnicima crnogorskog ”Tima B” – grupacijom o čijoj političkoj fizionomiji i stremljenjima već ponešto rečeno u tekstu “Načertanije Viktorije Nuland”. Ovih dana pratimo uvježbavanje Tima B na lakim notama “mirne tranzicije vlasti”, dok se ispod tog pokrova demokratske nevinosti odvija konzervacija nosećih stubova američkog protektorata. Konkretno, to znači da se radi na otklanjanju ”opasnosti” da se srpska (proruska) komponenta nađe u budućoj vlasti. Da ne griješimo dušu, Amerikanci traže odavno kandidate za neko koruptivno, ”začinsko” srpsko prisustvo u vladi. Zato, u budućoj vlasti mogu biti i oni koji se mlako zalažu za referendum, pa i oni koji se protive NATO-u, ali samo na nivou dekoracije. Za takve ukrasne elemente, u upotrebi je razrađeni SDP model: laka, ”obrana” opozicija unutar vlasti po tekućim pitanjima. A u ključnim – direktno ili prećutno saglasje. Cilj je da se bar neki srpski glasovi utope u anemičnu manjinu unutar vlasti koja će, s vremena na vrijeme, pravdati svoje prisustvo kroz sitna, igrokazna negodovanja. Na primjer, kad se u parlamentu bude glasalo o NATO-u ili kad se krene u konačni obračun sa SPC. Čak i u tim, ”ekstremnim” situacijama, poslužiće razgaženi SDP šablon: Bili smo preglasani!

Čovjek koji je zadužen da razvuče ugovorene “instalacije” za buduću Vladu postizbornog povjerenja (VPP) i obezbijedi mirnu evakuaciju NATO redova Đukanovića je, vidjeli smo, zamjenik Viktorije Nuland, Hojt Brajan Ji. Kako je planirano, ta vlada će biti skrojena od takozvanog civilnog sektora, uglavnom rezidenata zapadnih obavještajnih službi, kao i raznoraznih ”eksperata” udomljenih u strukturama Tima B. Uz široku lepezu veselih izgovora, VPP će podržati svi izuzev DF-a i Demokrata. Zadatak “vlade kontinuiteta” je da se čvrsto drži uspostavljenih, strateških spoljnopolitičkih opredeljenja. Posebno, ona treba da bude materijalna potvrda Sporazuma o fer izborima, u kom su potpisnici obavezani da oktobarske izbore priznaju kao pravične i slobodne. To je jako sredstvo abolicije ne samo za dosad pokradene izbore, već i za ključni događaj u skorijoj političkoj istoriji – referendum. Amerikancima je posebno stalo da neki od etabliranih subjekata koji su činili Blok za zajedničku državu, kao što je SNP, makar na posredan način prizna rezultate pokradenog referenduma 2006.

Naivniji među nama će vrisnuti da bi podrška takvoj vladi narušila sporazum po kom nema ni predizborne ni postizborne saradnje sa DPS-om. Posebnost crnogorskog simulakruma je u tome što se činjenice besomučno zatrpavaju intimnim doživljajima. Takvo je i pitanje opozicionog statusa, odnosno saradnje sa režimom. To više nije objektivna datost učešća ili neučešća u vlasti već unutrašnja senzacija. Čuli smo slično opravdanje i za Vladu izbornog povjerenja (VIP) – kako nije potpisan sporazum o saradnji sa DPS-om, to znači da, jelte, saradnje nema. A vlade koju zajednički podržavaju ima. Smajli.

Zvuči nestvarno, ali i Đukanoviću je nasušno potrebna ”mirna tranzicija vlasti” – penzija u kojoj će mirno ”krckati” ono što je u tranzicionom rudniku opljačkao od mučenika koji nisu više sa nama, nas namrtvo iscrpljenih, kao i nerođene, a prezadužene djece. Čekao je garancije za to i, izgleda, dobio ih. Sad je sve spremno za VPP. Ipak, da ne bi izgledalo da mu neko posle izbora “zavrće ruku” pred kamerama kao onomad on Filipu, Milo je odavno “ponudio” mogućnost uvođenja Tima B u VPP.

Da li nešto može da pokvari ovu pokvarenu, neokolonijalnu zabavu? Samo vesele brojke na izborima ili šire geopolitičko raskusurivanje. Ipak, to je manje vjerovatno od spremnosti Tima B da priloži sebe (opet) na žrtveni oltar Vlade postizbornog povjerenja. I konačnog rušenja Mila Đukanovića. Smajli.