Начертаније Викторије Нуланд II – Влада постизборног повјерења

Догађаји у нашој политичкој шуми су често као у вицу. И то дјечијем. Знате онај кад зека навлачи и лију и вука на изненађење иза жбуна.

Сједи зеко замишљен у шуми и нешто пише. Наилази лија и пита:

”Шта то пишеш зеко?”
”Докторат” – одговара зеко.
”Свака част! А, која је тема?” – пита знатижељна лија.
”Да извиниш – како одрати лисицу” – рече зека уз шеретски осмијех.
”Опа! Па дођи зеко, да ти помогнем у писању”- повика лија, зграби зека и одвуче га у грмље. Из грмља се убрзо зачуше ломљење, вика, урлици – зека излази, врти главом, стреса прашину са себе и настави да пише. Ускоро наилази вук и пита:
”Зеко, шта то пишеш?”
”Докторат, лепи мој Вујо.”
”Браво зеко-пеко! А шта ти је тема?” – упита вук.
”Како умлатити вука примитивца”.
”Ајде?!” – повика вук, зграби зеку и одвуче га у грмље. Опет бука, вика, повици… Излази зеко из грмља, стреса прашину, а за њим се гега меда који коментарише:
”Видиш зеко – није битна тема, него ментор!”

Мило Ђукановић, који већ три деценије вампирише овим шумарком, добро зна ко на кога режи, ко УДБЕ ожиљак скривен носи, ко се коме потајно нада… Али, поуздано зна и ко је ”ментор” у грму “Избори 2016.”. Како се међедица Викторија Нуланд у пар наврата отворено, медијски шепурила испред Грма у ком не лежи зеко, испарио је дио духовитог заплета. Није то једина параболична веза са вицем. Наиме, зека је започео писање теме ”Како спужирати Мила лопова”, али му је Мило, олињали преписивач и шверцер, на брзину промијенио наслов ”доктората”. Тако је зека, на запрепашћење потлаченог, покраденог шумског света ноншалантно наставио да пише тезу ”Стабилити енд Јуроатлантик интегрејшнс”. Знате, Милу још увијек припремају само вуковски спелинг енглеских фраза, како би куртоазно поздрављао стране дипломате у првих пар минута сусрета. Са промјеном теме се сагласио и ментор, објаснивши зеки да је и прва тема ”јако добра”, али да је друга “савременија” и тренутно потребнија нашој шумици. Зека је одавно схватио да је за његово мало скакутаво срце најважнији добар однос са ментором.

Подсјетимо се, та “Fuck EU” америчка званичница се у пар наврата сусрела са представницима црногорског ”Тима Б” – групацијом о чијој политичкој физиономији и стремљењима већ понешто речено у тексту “Начертаније Викторије Нуланд”. Ових дана пратимо увјежбавање Тима Б на лаким нотама “мирне транзиције власти”, док се испод тог покрова демократске невиности одвија конзервација носећих стубова америчког протектората. Конкретно, то значи да се ради на отклањању ”опасности” да се српска (проруска) компонента нађе у будућој власти. Да не гријешимо душу, Американци траже одавно кандидате за неко коруптивно, ”зачинско” српско присуство у влади. Зато, у будућој власти могу бити и они који се млако залажу за референдум, па и они који се противе НАТО-у, али само на нивоу декорације. За такве украсне елементе, у употреби је разрађени СДП модел: лака, ”обрана” опозиција унутар власти по текућим питањима. А у кључним – директно или прећутно сагласје. Циљ је да се бар неки српски гласови утопе у анемичну мањину унутар власти која ће, с времена на вријеме, правдати своје присуство кроз ситна, игроказна негодовања. На примјер, кад се у парламенту буде гласало о НАТО-у или кад се крене у коначни обрачун са СПЦ. Чак и у тим, ”екстремним” ситуацијама, послужиће разгажени СДП шаблон: Били смо прегласани!

Човјек који је задужен да развуче уговорене “инсталације” за будућу Владу постизборног повјерења (ВПП) и обезбиједи мирну евакуацију НАТО редова Ђукановића је, видјели смо, замјеник Викторије Нуланд, Хојт Брајан Ји. Како је планирано, та влада ће бити скројена од такозваног цивилног сектора, углавном резидената западних обавјештајних служби, као и разноразних ”експерата” удомљених у структурама Тима Б. Уз широку лепезу веселих изговора, ВПП ће подржати сви изузев ДФ-а и Демократа. Задатак “владе континуитета” је да се чврсто држи успостављених, стратешких спољнополитичких опредељења. Посебно, она треба да буде материјална потврда Споразума о фер изборима, у ком су потписници обавезани да октобарске изборе признају као правичне и слободне. То је јако средство аболиције не само за досад покрадене изборе, већ и за кључни догађај у скоријој политичкој историји – референдум. Американцима је посебно стало да неки од етаблираних субјеката који су чинили Блок за заједничку државу, као што је СНП, макар на посредан начин призна резултате покраденог референдума 2006.

Наивнији међу нама ће вриснути да би подршка таквој влади нарушила споразум по ком нема ни предизборне ни постизборне сарадње са ДПС-ом. Посебност црногорског симулакрума је у томе што се чињенице бесомучно затрпавају интимним доживљајима. Такво је и питање опозиционог статуса, односно сарадње са режимом. То више није објективна датост учешћа или неучешћа у власти већ унутрашња сензација. Чули смо слично оправдање и за Владу изборног повјерења (ВИП) – како није потписан споразум о сарадњи са ДПС-ом, то значи да, јелте, сарадње нема. А владе коју заједнички подржавају има. Смајли.

Звучи нестварно, али и Ђукановићу је насушно потребна ”мирна транзиција власти” – пензија у којој ће мирно ”крцкати” оно што је у транзиционом руднику опљачкао од мученика који нису више са нама, нас намртво исцрпљених, као и нерођене, а презадужене дјеце. Чекао је гаранције за то и, изгледа, добио их. Сад је све спремно за ВПП. Ипак, да не би изгледало да му неко после избора “заврће руку” пред камерама као ономад он Филипу, Мило је одавно “понудио” могућност увођења Тима Б у ВПП.

Да ли нешто може да поквари ову покварену, неоколонијалну забаву? Само веселе бројке на изборима или шире геополитичко раскусуривање. Ипак, то је мање вјероватно од спремности Тима Б да приложи себе (опет) на жртвени олтар Владе постизборног повјерења. И коначног рушења Мила Ђукановића. Смајли.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: