Miroslav Tirš – osnivač sokolstva i Tirševa štafeta

Piše: Saša Nedeljković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Sokoli su od svog osnivanja isticali značaj dr. Miroslava Tirša kao osnivača Sokolstva. Iako je Savez Sokola bio organizacija privatne inicijative, tokom šestojanuarske diktature uživao je punu podršku državnih vlasti. Po Tiršu su nazivane ulice i šetališta širom Jugoslavije. U spomen Tiršu priredio je čehoslovački odsek Sokolskog društva Beograd “Matica” 28. marta 1931. akademiju u Čehoslovačkom domu u Beogradu. Bilo je prisutno brojno članstvo beogradskih sokolskih društava. Između ostalog članice su izvele tačku “Naše primorje” od Vojnovićeve. Za muziku su korišćeni primorski motivi. Tačka je bila posvećena starešini društva admiralu Prici. (1) U Makarskoj sokolska društva letovala su pod šatorima sa nazivima Tirš, Zamojski i Živković. (2)

Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije proslavio je 1932. stogodišnjicu rođenja osnivača Sokolstva. Sokoli u Subotici proslavili su 5. marta 1932. 100-godišnjicu rođenja Tirša u gradskom pozorištu. Na programu su bile 4 muzičke tačke, „Svečana reč o bratu Miroslavu Tiršu” i sokolski skeč. Sve muzičke tačke izvela je sokolska muzika. Članovi sokolskog orkestra sa kapelnikom na čelu nisu prezali ni od kakvih napora da bi dostigli maksimum. Izveli su: „Marš Masarikove župe”; marš iz „Prodane neveste”; potpuri „Za moje prijatelje” od Sedlačeka i na kraju Sokolski marš. O Tiršu je govorio zamenik starešine dr. Čović. Govorio je o Tiršu kao čoveku, kao sokolu i kao filozofu. Skeč „Uspomene naše bake” preveden je sa češkog i podešen za domaće prilike. Bakina priča bila je ilustrovana vežbama dece, naraštaja i članova, i na kraju sa dve žive slike. Deca su vežbala sa 12 drvenih kvadrata na kojima je bilo po jedno „100” i po jedno slovo iz Tirševog imena. Deca su ređala kvadrate praveći sa njima razne skupine tako da se uvek moglo pročitati „Tirš 100”. Muzika je posle tačke svirala jugoslovensku i češkoslovačku himnu. Posle muzičke tačke priredba je završena Sokolskim maršem. (3)

Sokolsko društvo Bar proslavilo je stogodišnjicu rođenja dr. Miroslava Tirša svečano 5. marta 1932. U sokolani je održana svečana sednica uprave. Sednicu je otvorio starešina Jagoš Popović u prisustvu članova svih kategorija, predstavnika mesnih vlasti, kulturnih, prosvetnih i ostalih društava, održavši svečani govor o dr. Tiršu. Uveče održana je svečana akademija. Prosvetar Marko Strahinjić održao je predavanje o životu, radu i značaju dr. Miroslava Tirša. Koncertni deo popunjen je sviranjem društvenog orkestra, koji je uvežbao kapelnik V. Černja. Mešoviti hor koji je uvežbao Mr. R. Gligo, otpevao je duet i finale iz opere “Zrinjski”, u kome su se kao solisti istakli M. Pišel i LJ. Radošević i članovi sokola R. Gligo i Č. Petrović. Za klavirom je pratila T. Develja. U gimnastičkom programu nastupila je sokolska četa iz Mrkojevića, predvođena učiteljima Dušanom Markovićem i Jovom Popovićem. Posle programa bila je zabava i igranka, na kojoj je svirala muzika društva „Bratimstva”. (4)

Sokolsko društvo Ulcinj proslavilo je 13. marta 1932. stogodišnjicu rođenja dr. Miroslava Tirša. Ujutro održana je svečana sednica u prisustvu skoro svih članova svih kategorija sokolskog društva i velikog broja građana. Na sednici je starešina Boško Jakšić održao govor o Tiršu. Sa sednice je poslat predsedniku Čehoslovačke telegram u kome se ističe : “Sa krajnje tačke slovenskog Juga, sa obale našeg plavog Jadrana, klanjamo se seni besmrtnog velikana dra. Miroslava Tirša, čiju ćemo uspomenu čuvati dokle živi duh slovenski, a on će živeti vekovima na strah vragam. – Velikom Tiršu slava, a bratskoj Čehoslovačkoj i njenom velikom sinu pretsedniku Masariku : Zdravo ! “. Posle svečane sednice duga povorka sokola i građana defilovala je kroz varoš i spustila se na Obalu Kralja Aleksandra, gde su kategorije izvele mnoge vežbe, koje su popraćene neprekidnim aplauzom. Uveče je održana akademija. Milan Vukičević održao je predavanje, a izveden je i pozorišni komad. Gostiju iz okoline, i iz Bara i drugih mesta bilo je više nego ikad ranije. U proslavi je učestvovala i sokolska četa iz Salča, predvođena starešinom Jovićevićem i tajnikom Špadijerom.(5) Miloš Kvapil je u članku „Tirševa štafeta” u časopisu „Bratstvo” istakao opšte odobravanje i oduševljenje s kojim je primljena ideja štafete.

Zamisao štafete bila je po ugledanju na štafete Čehoslovačkog sokolstva. Devet okružja župe Osijek trebala su da izrade pozdravna pisma, povelje, upućene Čehoslovačkoj Obec Sokolskoj u Pragu. Povelje su trebale biti ukrašene narodnim motivima iz okoline sokolskih okružja i čuvane u limenim kutijama, u obliku kratkog štapa. Pruga I počinjala je u Podravskoj Slatini. Pruga II počinjala je u Slavonskoj Požegi. Pruga III počinjala je u Slavonskom Brodu. Pruga IV počinjala je u Vinkovcima. Pruga V počinjala je u Vukovaru. Pruga VI počinjala je Belom Manastiru. (6) Milan J. Janković je u časopisu „Bratstvo” pisao o istoriji štafeta. Istakao je da je štafetno trčanje uvedeno kod nemačkih turnera na predlog dr. Ferdinanda Augusta Šmita 1896. Češki sokoli organizovali su Masarikove štafete. Savez Sokola primio je tu vrstu trčanja u svoj vežbovni sistem. (7)

Sokolska župa Osijek je u čast 100-godišnjice rođenja dra Miroslava Tirša priredila štafetno trčanje 22 maja 1932. iz sedišta svojih okružja u Osijek. Štafeta je prvi put organizovana u Jugoslaviji. Bilo je 6 pruga. Polazak štafeta je bio svuda obavljen svečano, u više mesta uz pucanje prangija. U pesničkim rečima pozdrava bile su istaknute karakteristike kraja koji je slao povelju. Bile su ukrašene crtežom, koji je bio tipičan za taj kraj i obrubljene šarama narodne ornamentike, koja je bila dominantna u tome kraju. Cilj trkača bio je Trg kralja Petra u Osijeku. Na trgu je svirala vojna muzika i fanfara društva Osijek Donji Grad. Bilo je prisutno mnoštvo gledalaca. Na trgu je bila okupljena sva uprava župe sa starešinom Dimitrijem Petrovićem na čelu i velikim brojem sokola i sokolica. Predaji štafeta prisustvovali su okružni inspektor Mile Dejanović, u ime opštine gradonačelnik dr. Vjekoslav Hengl… u ime vojske pukovnik Simović. Povelje koje su trkači donosili imale su značenje pozdrava sokolskih okružja župe Osijek Čehoslovačkoj Obec Sokolskoj. Kad je i zadnji trkač stigao, istupio je okružni načelnik okružja Našice Matko Mogorović i uz govor u ime svih okupljenih okružnih načelnika sokolskih okruga predao povelje župskom načelniku inž. Milošu Kvapilu, inicijatoru i glavnom organizatoru priredbe. Župski načelnik predao je povelje starešini župe Dimitriju Petroviću. U svog govoru starešina je istakao da će pozdravne povelje naročito izaslanstvo župe Osijek, prilikom IX svesokolskog sleta u Pragu, predati kao pozdrav župe Osijek čehoslovačkim sokolima. Posle govora sokoli i sokolice krenuli su, predvođeni fanfarom, u Sokolski dom. (8) Župa je za Tirševu štafetu organizovala “Centroštaf”. U uredu načelnik je pratio preko telefona kretanje štafeta, i izdavao naređenja sekretarici. Kontrolisao je štafetu od 2.000 trkača na pruzi od 400 kilometara. (9) Sokolsko društvo Kovin priredilo je 1932. Tirševu proslavu. Sokolsko društvo Stari Banovci proslavilo je sokolskom akademijom 6 marta 1932. 100 godišnjicu rođenja Tirša. (10)

Sokoli su nastavili da ističu značaj Miroslava Tirša. U „Sokolskom Glasniku” za 28. februar 1935. najavljeno je predavanje preko radio Beograda Branka Jankovića iz Sokolskog društva Beograd VII o temi „Dr. Miroslav Tirš kao učitelj demokracije”. (11) Glasnik župe Beograd „Oko Sokolovo” doneo je Tiršev citat :„Budimo silni, budimo hrabri kao junaci minulih vekova!” (12) U časopisu „Oko Sokolovo” u dodatku „Svraka” donet je članak „Tirš i Trocki”. U članku se govorilo o Sokolskom društvu u R… koje je izabralo za prosvetara sreskog načelnika „koji je od skora postao „Sokolac”. Ovaj, po svojoj struci, i u sokolskim redovima tražio je uvek nečega sumnjivog. Prilikom prve sednice nove uprave vide on na zidu sliku Tirša, koja je bila tako uramljena da se nije video natpis koga pretstavlja. Opaziv Tirševu sliku on se zagrcnu i brže bolje napustivši sednicu ode u načelstvo. Pozove odmah dežurnog pisara i naredi mu da ode u sokolanu i izvrši pretres, a na prvome mestu da skine sliku koja visi više starešinskog stola, da mu je donese, a ujedno da dovede i starešinu radi saslušanja. Pisar ode i pred zaprepašćenim starešinstvom skine sliku Tirša, pokupi svu arhivu i povede sobom starešinu. Kada dođe u načelstvo taman starešina poče da protestvuje a načelnik – “prosvetar” – dreknu na njega pokazujući sliku : „Ćutite! A šta vam je ovo?“ Starešina pogleda sliku, pa samo odgovori: „Tirš!“ „Šta Tirš!“, dreknu ponova „prosvetar”. „Mislite da sam budala i ne pratim vaš rad? Pa zar vi na očigled vlasti držite sliku Trockoga? Mislite da ja ne znam da vi širite komunizam čim govorite da nema razlike između zvanja i imanja! Jel! Pokazaću ja vama!… Teraj ga u zatrvor!“ viknu pisaru. Kažu da se jadan starešina jedva spasao, tek na intervenciju Saveza.“ (13)

U Sokolskom društvu Beograd III održavana su posela. Poselo od 16. 9. 1939. bilo je posvećeno dr Miroslavu Tiršu i Karelu Čapeku. Predavali su Branislav Bakić i književnik Niko Bartulović. (14)

Sokoli u Jugoslaviji su isticali značaj dr. Miroslava Tirša kao osnivača Sokolstva. Po Tiršu nazivane su ulice i šetališta širom Jugoslavije. Društva Saveza Sokola širom Jugoslavije proslavila su 1932. stogodišnjicu rođenja osnivača Sokolstva. Sokolska župa Osijek je u čast 100-godišnjice rođenja dra Miroslava Tirša priredila štafetno trčanje 22 maja 1932. iz sedišta svojih 9 okružja u Osijek. Župski načelnik inž. Miloš Kvapil bio je inicijator i glavni organizator štafete župe Osijek. Štafeta je tada po prvi put organizovana u Jugoslaviji. Sokoli su i posle proslave 100-godišnjice rođenja 1932. nastavili da ističu značaj Miroslava Tirša.

Napomene:
1. „Akademija”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 30. aprila 1931, br. 18, str. 3;
2. M. Stanojević, „Sokolska letovanja“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1. septembar 1930, br. 21, str. 1,2;
3. M.B.N, „Svečana akademija u slavu Tirša”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 10 marta 1932, br. 11, str. 6;
4. Soko, „Sokolsko društvo Bar”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 7. aprila 1932, br. 15, str. 5;
5. V.D. „Sokolsko društvo Ulcinj”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 7. aprila 1932, br. 15, str. 5;
6. Ing. Miloš Kvapil, „Tirševa štafeta”, „Bratstvo”, Osijek, maja 1932, br. 1-3, str. 6-11;
7. Milan J. Janković, „Štafetno trčanje”, „Bratstvo”, Osijek, maja 1932, br. 1-3, str. 3;
8. „Štafetno trčanje u počast 100-godišnjice rođenja Dra Miroslava Tirša”, „Bratstvo”, Osijek, juna 1932, br. 4, str. 34, 35;
9. „Centroštaf”, „Bratstvo”, Osijek, juna 1932, br. 4, str. 36, 37;
10. „Kako se razvijalo sokolstvo Beogradske sokolske župe”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br. 7,str. 142, 147,
11. „Sokolska radio-predavanja”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 8 februara 1935, br. 7, str.2;
12. „Oko Sokolovo”, Beograd, 1 januar 1937, br. 2, str. 25;
13. „Svraka”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1 januar 1938, br. 1, str. 1;
14. Bor. Vračarić, „Iz prosvetnog odbora”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 4 februara 1940, br. 2, str. 37, 39;