МАНС: Влада и даље без одговора коме треба други блок
1 min read
МАНС, лого
Дефицит електричне енергије више није званично оправдање за изградњу другог блока термоелектране (ТЕ), што се може видјети из финалног документа Детаљног просторног плана (ДПП) за нову ТЕ у Пљевљима који је Влада усвојила на сједници одржаној средином маја, саопштили су данас из МАНС-а. Из МАНС-а наглашавају да је Влада кориговала и податке о стварним резервама угља, али документ и даље обилује непотпуним и манипулативним подацима који не дају одговор на питање у чијем интересу је изградња другог блока ТЕ у Пљевљима.
Остатак саопштења МАНС-а преносимо у цјелости:
Влада је на сједници одржаној 18. маја ове године донијела одлуку о усвајању ДПП-а за ТЕ Пљевља, али уз плански документ није објавила Стратешку процјену утицаја (СЕА) на животну средину, која је требало да покаже стварне размјере утицаја нове ТЕ не само на животну средину, већ нарочито на здравље људи. Јавна расправа за ДПП и СЕА одржана је у мају прошле године, а Влада је плански документ усвојила на последњој сједници коју је одржала, прије него што су у њен састав ушли представници опозиције.
Кључни Владин аргумент да је изградња новог термоенергетског објекта потребна због дефицита електричне енергије сада је елиминисан из планског документа, што се вјероватно може довести у везу са оштрим критикама које је стручна и лаичка јавност упућивала с тим у вези. Црна Гора већ дуже нема проблем са дефицитом електричне енергије, посебно откако Комбинат алуминијума Подгорица, као највећи потрошач, набавља струју из окружења, а не од државне Електропривреде Црне Горе (ЕПЦГ).
Влада у усвојеном ДПП као разлоге за оправданост изградње нове ТЕ и даље наводи обезбјеђење енергетске независности државе, стабилност енергетског система и побољшање сигурности снабдијевања потрошача, али као основни сада додаје „регулисање емисије штетних гасова“. Међутим, остало је нејасно како се намјерава регулисати емисија штетних гасова, јер је још отворено питање да ли ће одвод димних гасова бити преко постојећег или новог димњака, односно преко расхладног торња, што је рјешење које стручњаци не препоручују због специфичне климе у пљеваљској котлини.
Поред тога, подаци о стварним резервама угља у пљеваљском басену су кориговани, па се умјесто ранијих 164 милиона тона експлоатационих резерви сада наводи 84 милиона тона. Међутим, и тај податак је манипулативан, јер се у базним студијама које су биле основ за израду ДПП помиње количина од 73 милиона тона, у коју су урачунате и економски исплативе и економски неисплативе резерве угља.