Živela kolaboracija!
1 min read
Milan Nedić obilazi ljotićevsku jedinicu u Beogradu
Od kako je pokrenut proces za rehabilitaciju Milana Nedića, iz nas su, umeto pameti, ponovo pokuljala raspoloženja, uverenja i stavovi, koji su, sve skupa, kod Srba postojani koliko i pevac na krovu. Građansko-drugosrbijanska ekipa je odmah krenula da oštro oponira, ne vodeći računa o tome da je neko već odlučio da Nedić bude rehabilitovan, tako da je njen kreket uzaludan.
Za rehabilitaciju Milana Nedića, zvanog „Srpska majka“ (dok mu tu laskavu titulu nije preuzela Ceca Ražnatović) ne postoje elementarni zakonski uslovi, jer nema presude, čijim bi poništavanjem bio rehabilitovan (U Rusiji, na primer, tako nešto jeste moguće, odnosno sud može nekoga rehabilitovati, iako nema presude protiv njega). Pošto to znaju i studenti prava, jasno je da se rehabilitacija hoće mimo zakona i svi se prave da to ne vide, što znači da je odluka već negde doneta. Zakoni u Srbiji ionako stoje nekoliko stepenica ispod političke volje, tako da ovakvi postupci ne bi trebalo da izazovu neko posebno čuđenje.
Narod kaže da kera ne laje sela radi, već sebe radi, što bi, u ovom slučaju trebalo da znači da rehabilitacija Nedića treba da bude obrazac kako će se, u budućnosti, tretirati kolaboracija. Za kolaboraciju, inače, uvek postoje odlični razlozi: spasavanje života, očuvanje imovine i kakvog-takvog pravnog položaja okupiranih. Protiv kolaboracije govore grobovi onih koji nisu hteli da kolaboriraju, govore tradicija i etnopsihologija Srba. Kako su kod nas slabile osobine naših predaka, tako nam je kolaboracija bila sve prihvatljivija.
Ne mogu da se setim da sam čuo da su Francuzi pokrenuli proces rehabilitacije Petena, ili Rumuni Antoneskua, ili Mađari Hortija. Danas, međutim, kad je kolaboracija sa okupatorom uobičajen način vođenja državne politike, sasvim je normalno da se hoće ne toliko rehabilitacija Nedića, koliko kolaboracije uopšte. Prosto: ko danas pristane na rehabilitaciju Nedića, reč više ne može da kaže Vučiću, Dačiću, ili Nikoliću.
Postoji problem koji nije vidljiv na površini zbivanja-za rehabilitaciju Nedića se bore, ako po strani ostavimo pravosudni sistem, upravo oni, takozvani i samozvani srpski nacionalisti, koji sutra, kad se dočepaju vlasti, misle da, kobajagim, poteraju strance odavde i oslobode se njihovog uticaja. Ovakvim odnosom prema kolaboracionizmu, međutim, pseudopatrioti tačno pokazuju kakvu će politiku sutra voditi u odnosu na strani faktor i tu nikakvu zabludu ne treba imati: onaj ko ima razumevanja za Nedića, imaće razumevanja i za sebe u ulozi novog Nedića. Duševna struktura, moralna čvrstina i ideološka matrica im to sasvim stavljaju u izgled.
Koliko se revnosno ide u odbrani Nedića, najbolje govori članak izvesnog Miroljuba Bjelića, koji kaže sledeće: „Da budem jasan, svaki zločin ima svoje ime i prezime i svako treba da odgovara za svoja dela i nedela. Tako je i sa svima koji su osuđivani i za koje se traži rehabilitacija. Ako je Milan Nedić, ili bilo ko drugi, lično počinio ili naredio neki zločin, treba da bude osuđen, ali ako je osuđen samo zato što je sarađivao sa okupacionim vlastima i na taj način žrtvovao svoje ime i ugled da bi spasio hiljade ljudi a nije sarađivao sa pobunjenicima, koji su kasnije, spletom istorijskih okolnosti, postali pobednici koji pišu istoriju, onda mora biti rehabilitovan“.
Kao svaki dobar patriota, nema pojma da se, bar kod nas, mrtvima ne može suditi jer, valjda, maštari da će, jednog dana, kad se on nešto bude pitao, presuditi Titu, Koči i ostalim komunistima. Dva takva morbidna suđenja su već održana, jedno u Srbiji, početkom Devedesetih, koje je bilo neformalno, te stoga i nevažno, i jedno u Hrvatskoj, februara ove godine.
Osim toga, „žrtvovanje imena i ugleda“ je zaista briljantna formulacija, za koju bi svi vladari Srbije, od Petog oktobra, para dali da su je se prvi setili. Ako postoji argument da je kolaboracija izvrsna stvar, onda je to baš žrtvovanje imena i ugleda. Da su se drugi toga setili, Antonesku, Horti i Kvisling, na primer, ne bi rusu izgubili glavu, a maršal Peten ne bi bio osuđen na smrt.
Zjapi provalija između, recimo, žrtvovanja života za otadžbinu i slobodu, kakvo je od svojih vojnika tražio i dobio major Gavrilović i ovlaš bljutavog poziva na žrtvovanje časti i ugleda.
Posebno je kilav kvazipragmatičan argument da se kolaboracijom, je li, spasavaju životi. Od 1914. do 1918. nismo, u Srbiji, imali Nedića, pa opet nisu svi izginuli. Uvek se neki životi spasavaju, a neki gube; kolaboracija samo može da zameni jedne žrtve drugima. Banjica je radila punom parom, Lager Niš takođe. Opravdanje za ovo tolerisanje likvidacije sopstvenog stanovništva je da se pogubljivani komunisti, što svedoči o dubokom moralnom padu srpskog oficijelnog patriotizma, kome ni malo ne smeta da se pogubljuju Srbi, pod uslovom da su ideološki neistomišljenici. Posle su se čudili kad su komunisti uzvratili likvidacijama. Šta je trebalo da rade? Da pokažu razumevanje za one koji su njih potkazivali i prislanjali uz kolac? Osim toga, argumentacija da su streljani samo komunisti ima malu rupu: komunista je, početkom rata, bilo oko 2 000, a samo u Jajincima je streljano deset puta više Srba. Definitivno jedna patriotska priča nije tačna: ili komunista nije bilo tako malo, kao što današnji desničari tvrde (da bi objasnili da je opšte osećanje u Srbiji bilo antikomunističko), ili su u Jajincima metak dobijali i nekomunisti. Pri tom, ima se puno razumevanja za Nemce i ostale likvidatore, što je posebno bljutavo, bar jednako odvratno kao optuživanje bivšeg direktora RTS-a, Dragoljuba Milanovića za bombardovanje zgrade u Aberdarevoj, uz aboliciju i bratski doček američkih pilota na Batajnici. Isti duh vlada i drugosrbijancima, i oficijelnim patriotama, samo se spore oko ličnosti i ideologija.
To da li je Nedić lično vršio, ili naređivao likvidacije je sasvim nesuvisao argument, jer bi se sa istim razlozima mogao braniti i Broz, zato što nije bio toliko glup da ostavi tragove o tome.
Naročito je ljigavo izjednačavanje Draže sa Nedićem (spremite se, dogodine, i za Ljotića), jer je Draža, uz sve svoje zablude i greške, bio sledbenik srpske tradicije i ustaničkog duha, dok je Nedić bio sve suprotno. Spasavanje srpskih glava, barem nekih, po cenu gubitka nacionalne časti i ponosa, nije ni nalik našoj tradiciji i neka mnoga poređenja sa Nedićem, u našoj istoriji, teško da bi se mogla izvući.
Isto tako, besmislena je priča o tome da je Nedić bio istaknuti oficir iz Prvog svetskog rata. pa mu ta činjenica, je li, daje za pravo da bude kolaboracionista. Čast nije nešto što se jednom stekne, pa se cela veka nosi, bez obzira na docnije ponašanje. Uostalom, i Draža je bio istaknuti oficir, pa je odabrao drugi vid borbe. Osim toga, pre Nedića, za mesto predsednika okupacione vlade, bio je ponuđen Petar Bojović, ali je on to energično odbio, jer je očigledno bio manje dubok mislilac i nešto slabiji patriota od Nedića. Uostalom, većina oficira, koji nisu bili internirani posle aprilskog sloma, otišli su kod Draže i Tita, a Nedić se oslonio na žandarme, tradicionalnu uzdanicu srpskog naroda.
Odbrana Nedićevog kolaboracionizma je i pravdanje postpetooktobarskog, i priprema za novi kolaboracionizam. Trpanje u isti, patriotski koš Obilića, Sinđelića, Gavrilovića i Nedića, potkazuje ljudski materijal, koji ne može da vidi razliku između ranga istorijskih aktera. Bežeći od komunizma, uteklo se u slavljenje kolaboracionizma. Plitkomislećim Srbima nikako u glavu ne ide da borba protiv komunizma nije jedina kvalifikacija za patriotizam. Čitava jedna generacija Srba, koja je odrasla u komunističkim porodicama,je mislila da će se nasleđa osloboditi ako od životne filosofije očeva napravi otkolon za 180 stepeni. Matrica je postala manihejska do apsurda: ako su komunisti bili ateisti, mi moramo biti radikalni vernici; ako su crveni kudili Nedića, mi moramo da ga branimo. Samo suprotno od komunista: to je najplića misao koja se, u politici, pojavila u Srba od kako beležimo istorijske događaje. Moderan srpski nacionalizam je nesposoban da ma šta promeni u društvu, jer je sazdan na protivljenju, a ne na afirmaciji. Nije dovoljno, niti je mudro, vrednovati sve tako što će se uvek zauzeti suprotan stav od komunista. To nije pogled na svet, to nije ni ideologija, već pre suma raspoloženja, beg od sopstvenog porodičnog nasleđa i nesposobnost da se kreira sopstvena ideologija, slobodna i od komunizma, i od antikomunizma. Branioci imena i dela Milana Nedića će, bez obzira na svoju dob, svoju borbu protiv komunizma voditi i kad komunizma ni u Severnoj Koreji ne bude. jer za bolju i složeniju ideologiju nisu sposobni. Antikomunizam je do te mere plitka, uprošćena i vulgarna ideologija, da njen opstanak na političkoj sceni direktno zavisi ne od širenja priče, jer za to nikakvih uslova nema, već od koloaboracije sa strancima i vlastima. U antikomunizmu modernih Srba nema duha otpora strancima; dan-danas na Sutjesci pobeđuju 1. proletersku, dok im, u Beogradu, sede strani gaulajteri. Tita pobediti, a ne Devenporta; kod ovog drugog se može ponešto i oposliti.
Da zaključim: teško je poverovati da će oni, koji danas slave Nedića, sutra imati snage i morala da se suprotstave NATO paktu i stranom uticaju uopšte. Osloniće se na istu argumentaciju: najvažnije je da sačuvamo glave, Rusi će na kraju pobediti i bez nas, naše je da sagnemo glavu dok oluja ne prođe… Ono što se kristalno vidi je da ova filosofija nikako ne pali: od kako kolaboriramo, od početka ovog milenijuma, demografski smo tako strahovito opali, da o čpuvanju glava ni govora nema. Očuvaćemo glave, ali u Kanadi i Americi. Sloboda košta, ali daleko manje od ropstva. Naši dedovi su to znali, a njihovo kukavno potomstvo to ne zna i ne želi da zna. Nedić nije kolaboracionista po merilima komunista, već po merilima istorije i tradicije srpskog naroda.
U osnovi, rehabilitacija Milana Nedića je, u stvari, otvoren konkurs za nove kompradore.
ovaj, koji pred licem smrti stoji podiggnutih ruku,
ili ovi lešinari oko njega?
Ova, svima poznata slika vešanja Steve Filopovića, je zanimljiva i po likovima i uniformama oko njega: sve sami patrioti i preteče moderne srpske desnice. Ko je bio od boljeg ljudskog materijala: ovaj, koji pred licem smrti stoji podiggnutih ruku, ili ovi lešinari oko njega? Ko je, u duhu, bolji Srbin? Ko je, ovde, sledbenik Sinđelića i Gavrilovića: onaj ko ume da umre, ili oni koji „žrtvuju ugled i čast“ da bi obesili sunarodnika? Šta se, uopšte, ima žrtvovati?
poceh da citam ovaj tekt i na pocetku autopr kaze da je rehabilitacija nemoguca, ako nema presude. da je procitao zakon o rehabilitaciji video bi da je moguca i pod kojim uslovima!! dobro, lafe, ko te je bio po usima da pises tekst o necemu sto ne znas ili sto se bar nisi raspitao! tako da, dalje necu da citam, a vi nadjite nekog informisanog ili ovog dilbera vratite u skolu!
… da je Ljotić bio jedan od 1300 kaplara, da je Draža Mihailović kao mladi srpski oficir bio odlikovan za hrabrost u bitkama na Kumanovu i Kolubari, da je Milan Nedić bio (zajedno sa braćom Milutinom i Božidarom) jedan od mitskih junaka iz balkanskih i Prvog svetskog rata (kao najmlađi pukovnik čitave srpske vojske), a maršal Tito – neprijateljski vojnik u „Đavoljoj diviziji“ sa one strane fronta i istine.
porediti nedica sa hortijem, petenom oduzima mi svako pravo da sa piscem teksta komuniciram preko ovog medija na kulturan nacin.ipak cu jednu od osobina pisca ovog teksta postaviti u rang neinformisanosti, koju nazalost nadjacava mrznja.ipak je vladavina josipa ambroza na neciji mentalni sklop ostavila duboke tragove. rehabilitacija -da, ako ne i pravna, ono barem istorijska, jer se bacanje nekoga kroz prozor u pravnom smislu, od strane zvanicni drzavnih istraznih organa,jos uvek, nesmatra presudom. O *legalizaciji* mnogih Mihailovicevih ljudi i jedinica pod Nedicevom komandom u okviru sds i uz Nedicev tzv. tihi pristanak, drugom prilikom. Pozdrav iz Sombora.
http://www.politika.rs/scc/clanak/345893/Pogledi/Izbor-tradicije
https://www.youtube.com/watch?v=U5sJoeNWXBo
ODLIČAN TEKST HRABROG I BORBI PROTIV OKUPATORA NAKLONJENOG MILANA MILENKOVIĆA, KOJI ZNA DA BI NEDIĆEVCI I DANAS NAŠLI IZGOVOR ZA IZDAJU LJUDSKOSTI I SRBA U SLUŽBI NEČUVENOG ZLA.
REVOLUCIJOM I DANAS ZBACIMO GENOCIDNO-IZDAJNIČKO-KVISLINŠKO-KOLABORACIONISTIČKO ZLO NACIZMA I FAŠIZMA I NJIHOVE DANAŠNJE SMRDLJIVE URANIJUMSKE NATO SLEDBENIKE, NIKAD LJUDE – PINOČE ĐUKANIJA I FRANKO VUČIJA!
SMRT FAŠIZMU – SLOBODA NARODU!
https://www.youtube.com/watch?v=Rcu34HJwgYo
Za vrijeme drugog svetskog rata na teritoriji Jugoslavije su borbe vodili iskljucivo kolaborateri stranih sila.
Legendarni Milan Nedic i Dimitrije Ljotic su bili kolaborateri velikog Njemackog Rajha i gospodina Adolfa Hitlera u izgradnji jedne nove Evrope i u borbi protiv judeo boljsevizma i masonerije.
U toj svetoj borbi, stojali su rame uz rame sa najvecim sinovima naseg naroda, kao i sa narodom Spanije, Italije, ruskim Vlasovcima, milionima Rusa koji su se predavali Njemcima jer nisu htjeli da se bore na strani boljsevizma, francuskim antikomunistima i ostalim ljudima koji nisu pristajali da zive pod okupacijom judeo masonerije.
Pored ove kolaboraterske kombinacije imali smo i drugu kolaboratersku kombinaciju, koju je cinio general Draza Mihajlovic, komunisti (crveni jamari) i Englezi. Ova kombinacija je bila fatalna za srpski narod i omogucila je komunistima dolazak na vlast.
Treca i najgora vrsta kolaboracije je bila kolaboracija judejske kominterne sa komunistima a komunisti, odnosno njihove vodje su bili olos, skup ubica, manijaka, propalih studenata, besposlicara, kurvetina za dizanje morala i zavedenog nepismenog srpskog naroda, koji je mislio da je staljinova Rusija jos uvijek pravoslavna sila. Sa svima njima je rukovodio dobro izabrani jevrejski kadar, kao naprimjer Ambroz zvani Tito, Mosa Pijade, Lola Ribar i ostali.
Ova grupa olosi i propalica je bila u najtesnijoj vezi sa ustasama, ciji je vrh takodje sacinjavao jevrejski antihriscanski sloj i toj bandi antisrpskoj i anti hriscanskoj se hrabro suprostavio Milan Nedic i Dimitrije Ljotic.
Sto se tice velikog smrada Filipovica, kojega su nedicevci SASVIM OPRAVDANO OBJESILI, kako rece sam „Valjevac“ on je bio ubaceni judejski element na zadatku unistenju srpskog naroda i na svojim prljavim rukama je imao krvi mnogo nevino pobijenih srpskih domacina.
Naravno da je medju komunistima bilo iskrenih i zavedenih heroja, kojima neka je slava, jer Bog vidi nasa srca, ali najveci dio takozvanih heroja, tipa Filipovica, Save Kovacevica i ostalih njima slicnih su sacinjavali propalice i notorne ubice.
Pomenucu primjer Save Kovacevica, Mizare, koji je bio prijeratna propalica i svercer duvana a koji je ubio preko 25 clanova svoje familije, sve uspjesnih i skolovanih ljudi. On i njegov brat, takodje komunjsticki heroj, su ubili svog rodjenog oca, predratnog kraljevskog oficira.
I svi su oni bili saucesnici u zlocinu u Kolasinu, gdje su RITUALNIM ubistvom na BADNJI DAN ubili i masakrirali preko 350 uglednih ljudi i njihove leseve ostavili da ih zivotninje razn0se. Na tom mjestu su na krstu RITUALNO razapelio psa i to mjesto se od tada nazvalo pasje groblje.
Milan Nedic je u svom zivotu napravio samo jednu gresku. Ta greske je bila sto nije jos mnogo vise saradjivao sa Njemcima i sto nije sa komunistima bio mnogo brutalniji, sto nije povjesao jos mnogo vise „Filipovica“, pa neka oni sa uzdignutim rukama vicu do mile volje „zivio Staljin“.
Slazem se takodje da rehabilitacija Nedica nije potrebna, ali je prijeko potrebno potpuno zabraniti bilo kakvu komun isticku propagandu i zabraniti sve vrste komunistickih partija. I potrebno je komuniste i komunizam osvijetliti sa prave strane, objaviti sva njihova zlodjela, podignuti spomenike nevinom pobijenim i baciti komunizam definitivno na smece istorije, gdje mu je i mjesto.
Naravno, sve skole, ulice i javna mjesta sa imenima nekakvih Filipovica, Kovacevica i ostalih promijeniti.
Neka je vjecna slava generalu Milanu Nedicu.
SMRT KOMUNIZMU!
Vule legendo, nisam gledao ovu predstavu ali sam čitao negdje dramu Kovačevićevu „General Nedić“. U njoj je koliko se sjećam jedan Nedićev sin u partizanima, vjerovatno nije izmišljen podatak. U koju grupu komunista on spada – besposličar, pijanica, narkoman?
Vidje li kako ovaj brav Jole Drinjak podvi rep i pobježe čim sam otkrio da on bleji skriven pod onim nikom? Uteče kao idol mu Jova Kapičić sa Pljevaljske bitke.
vukmane, svaka ti je na mjestui pozlatila ti se. da dodam jos z.j. spanca, koji na vasaru ubi srbskog zandara iz ciste obesti i u ime nekog komunizma, i to na Ivanjdan, pa su ti isti, koji danas pusu ovo o Nedicu i ostalima , to praglasili za herojski cin i neki djavolski , tj. komunisticki dan ustanka..Pozdrav iz Sombora.
„Tvoje riječi zvuče poznato“-zečijim piskom? Zato utuci u tu škatulu pod nos „biogrfaia generala Milana Nedića“-pa viđi što je napisano? A kad pročitaš-javi se da nam ispričaš što si pročitao? Uz molbu-da naučiš pisati našom azbukom-(a ne abecedom)-priznajem ti i ćirilicu i latinicu-ali našu sa zakoljčicama na vrg slova:“s“-„z“ „d“…-ka ti zemljak Sveto Jova Iva Jovova iz Krimovica! Poitaj „sokole“ !
Da bi ga kralj Petra II.,zbog prekršaja zakletve i služenja okupatoru,odbacio,a decembra 1941 RAŽALOVAO! Eto,najkraće o mitu i legendi đeneralu Nediću
kako si pametan,steta mora da si porijeklom iz nasih krajeva,jer nije mi Srbija dobro poznata da bih mogao suditi o narodu tamo,ali kad i si vec zapoceo tu pricu sto nezavrsi do kraja ono bio bi red, kad si vec kralja pomenuo,pokoj mu napacenoj dusi,pa recimo ne navede kao taj isti kralj izdade svoju vojsku a proglasom dovede Tita na vlast da te ist jebe u prkno i tebe i onoga ko te tako nacini.
Nikola, nije Dripnjaku kralj uvijek bio mrzan. Jole je bio monarhista dok je u Kotoru radio kod Vojina Lazarevića kao potrčko.
odavno nijesam tamo,pa to prvi put cujem ,a o Njemu znam samo sto sam napise na ovom portalu ili negdje drugo mada te portale pogledam dva puta godisnje da vidim sto piskaraju,protiv Srba i glibavih Crnogoraca tako se izjasnjavaju ti kulturni portali Montenegra,a sve to predstavljaju kao kulturu ,Za sve to dobijaju pare iz opstinskog fonda za kulturu.Zamisli samo dokle to ide i put u Kinu su platili tom GOSPARU iz Montengra ,jer kaze on negdje da je to znacajno za privredu Kotora i sire,a sto je to bili ,isli da kupe brod parama od droge u stvari da iste operu.Eto to su ti citi likovi Montengra
A sto se Sveta tice jeste da je nas,dok je zario i palio nijesi bas nesto laprdao,e sada si digao glas ,kaze taj isti Nedic u ovm filmu gore“plasis babu debelim kurcem !
Tako i ovaj smrdijelj ovdje pokusava neke stvari pored aktuelne teme Nedic skrenuti n drugu stranu,a to sto su sluzili istom gazdi ne oprvdava ni jednog ni drugog svega onoga sto danas uziva ovaj narod,ono oni tako ne misle oni su cisti i pravednici,narvno to je njihovo misljenje ,argumente drugih ne susaju a kamoli da uvazavaju,mislim da je dobro da se javljaju,jer bazda ponekad prihvali pa covjek otvori prozor i proseta,a u zaliv bazda je uvjek bilo ,da li od kanalizacije ili cega drugog nije vazno,vazno jeda smrdi,dok je ovakvih bezimenih komentra to se da primjetiti odakle dolaze.Budi pozdravljen !
1915 godine unapređen je u pukovnika i služio je u GŠ kao najmlađi pukovnik u srpskoj vojsci! Valda zbog iskazane hrabrosti i umijeća u vođenju borbi u balkanskim i prvom svjetskom ratu-1916 imenovan je za ordonansa(glavnog batlera) kralja Petra I.U junu 1918 zapovijedao je pješadijskom brigadom Timočke divizje prilikom proboja Solunskog fronta(višeg čina-manje formacije ne zabilježi niko u ta doba?).Nedić je u aprilskom ratu-1941 imao stotine/100/ hiljada vojnika kao k-dant grupe Armija,ali je kapitulirao prvoga dana(ali nije zbog-radi mržnje prema Njemcima?).Poznato je i do da je Nedić 1939 postavljen za Ministra vojske i mornarice KJ,ali ga je zbog otvorenog podržavanja Trećeh Rajha i Adolfa Hitlera,regent knez Pavle Karađorđević smjenioo sa dužnosti šestog novembra.1940 godine.Da bi ga kralj Petra II.,zbog prekršaja zakletve i služenja okupatoru,odbacio,a decembra 1941 RAŽALOVAO! Eto,najkraće o mitu i legendi đeneralu Nediću-batleru(sobaru), /ne/uspješnom vođi-pretovarenog ordenjem ka žaba kreketuša dlaka ? E sobo sobico-da nam je danas takvije ssobara?
Tako mi boga onaj što ti je dao ime ZEC i krstio te- bio je dalekovid e te viđe ka zečića u lisičijoj čaprici?! A boga mi viditi se i po azbuci koju koristiš-čiji si kenjac na koncu-konopcu?!
Ovaj govr nije vredan zrna boba,jer da je ovo rekao u Americi pa da se donekle i povjeruje u to ,nego vjerovatno medju maloumnim Srbima gdje je vodja bilo abadzija Rasnkovic .
Cim je tekst podkrepkjen ili nije to nema ama bas nikakvih sa Nedicem i njegovim stradanje i „i sluzenjem u ratu“ kome i cemu o tome bi trebali malo razmisliti i Vi a i On sam.
Zivimo u doba demonokratije ali u doba gdje se ipak moze nesto kazati,ne zato sto se to bivsim komunistima prohtjelo da dozvole,nego jednostvano tehnika je prevazisla stege diktautra i diktatora.
kad se Vi u Srbiji oslobodite Hrvata udbasa koji vi sole svaki corbu,a kade se to i ne vidi,tda se vi Srbi iz Srbije odlucite da u tu corbu sami pljujete.
Eto tako moj iz Novega Sada ja sve ove vase „patriottske“ izliv osjecajnosti i zabrinutosti za Srbe Srbiju i Srpstvo vidim.
Milenkovićev tekst je otrežnjenje za lažne patriote, jer pokazuje da Vučić i ekipa slede sramnu okupatorsku liniju Nedićeve izdajničke, kolaboracionističke, mazohističke i kvislinške politike.
Milanov tekst je potkrepljen i tekstom stručnjaka iz oblasti prava, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu – Nedićev akt izdaje.
http://www.politika.rs/scc/clanak/345819/Pogledi/Nedicev-akt-izdaje
A što se tiče odnosa komunista i ustaša, evo jednog zanimljivog priloga:
https://www.youtube.com/watch?v=NgM5YOYUhbU
S. Filipović je poslat u valjevski kraj, zajedno sa Majerom i Borotom. Zlostavljali su tamošnje stanovništvo, ubili nekoliko Srba (između ostalog i prerezali na pola testerom viđenijeg domaćina u selu Divci). S. Filipović pucao iz zasede, na putu Valjevo-Divčibare, na dva nemačka vojnika koji su išli motorciklom. I posle toga je bilo prvo masovno streljanje iz odmazde, nisu to ona nama poznata u Kragujevcu ili Kraljevu – nego baš tu u selu Rajković i okolnim selima. I onda kad je sve to prevršilo meru, dokopalo se pomenute trojke koja je došla iz daleka: S. Filipović iz okoline Ploča na jadranskom moru, Majer bejaše madžarski jevrejin…
Baš su slučajno toliko potegli na put, e da li bi izvodili zadatke komunističke partije.
http://www.4shared.com/mp3/JGW_cQdsce/%D0%A1%D0%9F%D0%A0%D0%95%D0%9C_%D0%A2%D0%95_%D0%A1%D0%95_%D0%A1%D0%9F%D0%A0%D0%95%D0%9C%D0%A2%D0%95_%D0%A7%D0%95%D0%A2%D0%9D%D0%98%D0%A6%D0%98.html
https://youtu.be/1iTmXeG65Ig?t=320
Slažem se sa prvom rečenicom komentara Nikole Zeca i citatom Voltera ( nisam ga čitao u originalu, ali verujem mu na reč, mislim Zecu ). Milenković je izneo mišljenje i to je ok. Koliko je u njegovom tekstu činjenica tačno, ostaje za diskusiju.
Reći ću samo ovo. Da nije bilo žandarmerije za vreme okupacije, moja majka, tetka i njihovi roditelji verovatno ne bi preživeli okupaciju. Pošto su ih Mađari proterali iz Sente ( nisu ih bacili u Tisu, iako je mađarska omladina sa vrha Gradske kuće to tražila ) stigli su u Beograd, onda je deda dobio na zapovedanje karaulu u mestu Salaš kod Zaječara prema Bugarskoj. Tu su sačekali dolazak Crvene armije i za njima se vratili u Sentu.
Interesantno je kako je većina Srba spremnija da do kraja ocrnjuje sopstvene sunarodnike, a ovlaš naše dušmane.
Doprinos Nedica je 1 poginuli Nemac i nekoliko ranjenih u BGD.Odkud onoliko streljanih u Jaincima i Banjici.Junak ih spasio od yivota.
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha……..AMIN !!! Podrzavam tekst od slova do slova!
ako je kolaboracija dobra, onda je i ropstvo dobro…svi oni koji brane kolaboracioniste to trebaju da imaju na umu…
Kada je riječ o tekstu autora tu može da se radi samo o dvije stvari. Dakle tekst može da bude ili izraz gluposti ili izraz žala zbog toga što polovina Srbije, zapadno od Kragujevca, nije od 1941 bila pod vlašću ustaša, a ona druga polovina u sastavu fašističke Bugarske. Poznato je da je Đeneralu Milanu Nediću bilo, od njemačke komande predočeno da će u slučaju njegovog odbijanja da oformi vladu i stane na njeno čelo, u Srbiju, uz pomoć njemačke vojske, biti dovedene gore pomenute formacije koje su, za razliku od njemaca, već bile spremne za teror i u slučaju da ne bude ubijen ni jedan njihov vojnik. Gdje bi onda dolazile hiljade izbjeglica iz Dalmacije, Like, Korduna, Banije, Kozare…? Možda u Šabac, Valjevo ili Kragujevac u kojima bi ih opet čekale ustaše?
Ustaše su i mimo odobrenja Njemaca, nakon što je opcija za njihovo dovođenje u Srbiju propala formiranjem vlade đenerala Nedića, sopstvenim snagama pokušavale da prodru u Srbiju preko Save. Nedićevci su bili jedina vojska koja je na Savi i u Mačvi ratovala protiv ustaša.
Pošto ne želim da vjerujem da je tekst autora izraz žala za pomenutom opcijom rasparčavanja Srbije na djelove koji bi pripali ustašama, Bugarskim i mađarskim fašistima i balistima, prema gornjem tekstu ću se odnositi kao prema izrazu gluposti.
Koliko se ljudi javilo da brani Milana Nedica ne cudi me sto smo tu gde smo svi ste vi kolaboranti
imas pravo na misljenje ,sto si ga tako iskoristio niko ti nije kriv,jos ako je tvoje licno,meni ne smeta ,a kada bi se potpisao tek bi ti onda cestitao !
Za generala Milana Nedića nema uslova za rehabilitaciju, ni suštinskih ni formalnih.
Formalno, Nediću nije suđeno – po zvaničnoj verziji, počinio je samoubistvo tokom istrage. Nema presude koja bi mogla biti ukinuta, kako je to učinjeno u slučaju D. Mihailovića.
Suštinski, Nedić je bio izdajnik, kolaboracionista. Moguće je da su njegovi motivi bili ispravni, ali je put u pakao često popločan dobrim namjerama.
Međutim, država koja rehabilituje kolaboraciju, legalizuje izdaju, a to je njen kraj. I tu se sasvim slažem sa g. Milenkovićem.
Ako rehabilituju Nedića, neće to učiniti ni radi Nedića ni radi ispravljanja „istorijske greške“ (koja u slučaju Nedića, po mome mišljenju, nije učinjena) već radi opravdanja sopstvene izdaje.
Svaki skojevac i svaki ravnogorac koga su Njemci strijeljali u Jajincima leži djelimično i na Nedićevoj duši. Ne može se preko toga tek tako preći.
Pogrešan, neargumentovan, idološki frustriran tekst, nepoznavanje istorijskih činjenica i odnosa u Drugom svjetskom ratu, a pisac pritom i izmišlja, ili ne zna mnogo o smislu tradicije i idoloških pokreta.
http://forum.srpskinacionalisti.com/viewtopic.php?t=1747&start=15
https://www.youtube.com/watch?v=6KpGyOY-lq4
Poštovani autore, želim da vas obavjestim o malom propustu u tekstu… Komunistički narodni heroj Filipović se zvao Stjepan, od oca Anta iz Opuzena u Hrvatskoj.
Naravno, Stjepanu nije palo na pamet da komunističku revoluciju sprovodi u rodnom kraju boreći se protiv ustaša, već prelazi Drinu u želji da lično doprinese da što više Srba bude streljano kao posledica njemačke odmazde.
OVO JE BOLESNO SLEPILO NACIONAL SHOVINIZMA GLUPOCE I NEZNANJA!!! – NEKO DOSHAO DA SE BORI PROTIV OKUPATORA I UMIRE PODIGNUTOM GLAVOM I RUKAMA – SAMO ZATO DA BI STRELJALE SRBE!? JAOOOOOOO BOZE BACI KAMEN I BUDI PRECIZAN(sad vidim zasto je Srbija tu gde i jeste)
CRNI AUTOR OVOG JOS CRNJEG TEXTA SKROJENOG PO MERI NAJOKORELIJEG SLOJA KOMUNJARA.
Ne slažem se sa onim što kažeš, ali ću do smrti braniti tvoje pravo da o tome govoriš. Voltaire. Osećam da je to potrebno bas u slucaju Milana Nedica to reci ,jer svako vid „istinu “ na svoj nacin,narocito danas posle 70 godina trebalo bi da je lakse o tome razgovarati i trezvenije.
Medjutim ostalo nasledje iz proslosti jedni za, drugi protiv ,dva Srbina tri partije,isto kao u slucaju Crne Gore gje pojedini iznose i upotrebljavaju ono sto im trenutno odgovara bez iamlo razmisljanja o posledicama,ovdje ih nemoze biti ,jer ovi koji danas vladaju nemogu pokojnom Nedicu ni noige da operu,Nedic je uvjek govrio po naredjenju Vrhovne komande Vermahta naredjuje se to i to … .
Ovi danas prizivaju Vrhovnu komandu Natoa ili EU sasvim svejedno da bi sacuvali vlast a misle da su nezavisni,a vece su marionete od Nedica koji je toga bio svjestan i to u potpunosti.Pokusat ce neki da ga uporede sa Petenom ali nema tu poredjenja jer Otpor -Resistanc je poceo onog momneta kada su Njemci pocetkom 43 poceli da salju Francuze u logore da rade,nijesu oni tamo primjenjivali 1: 100,prema tome Nediceva uloga je neosporno velika i spasilacka i to je veliko djelo,ali i kolaboracionasta ,on to nije krio.
To sto danas Srbi vise vole abadziju Rankovica nego Nedica govori o nasem zaboravu i divljneu primitivcima i diktatorima od Tita pa doovih danas.
tako je Rankovic izdao Krcuna Titu oa oav ga je ipak ubio a i Krcun je naravno bio „nevin“,ali je Leka do smrti ljubio Tita,najvisi vid mizerije,nesto slicno kao slucaj Djukanovic Krivokapic.
Da se Brozova djeca sluze taktikom svoga oca ne cudi ,jer godinama su poturali lazi o izdaji Klabica,pa zasto nebi se sad posluzili Nedicem za svoje plajckanje i izadjstvo ,koje je dobrovoljno,bez grize sasvjeti.
Pogledajte ovaj klasicnoi primjer izdajnika i lazova
http://www.srpskapolitika.com/VIdeo/latinica/ivica.html
Nedic je u poredjenju sa ovima zasluzio Obilca medalju a zanmo da je nece dobiti
i da je ziv nebi je trazio a spasio je jedan milion Srba!
Da nije bilo „KVISLINGA“ Nedica Srbija nebi danas bila ni toliko nacionalno srpska nego 30%,“zahvaljujuci “ komunistima koji su ono sto je Nedic sacuvao u te teske dane oni su za samo dvije godine dobro prorijedili,nijesu stali ni do dans.
Koja je istorija Izrailja,kako su se oslobodili iz Egipta,pise u Bibliji ,a sto su Egipcani radili od njih,a ko ij je poveo preko Crvenog mora i kao se on zavo,to bi se moralo zanti,ne samo Jevreji nego i mnogi drugi!
Necu ga toliko podizati ali mnogima je zivote spaio a bio je „KVISLING“ i to je uradio s predumisljajem,danas se snimaju filmovi iz Drugoga rat Oskar Schindler
je bio nacista a spasvao je Jevreje ,koji su morali radit ali su ostali zivi,kako to da se za Oskara Schindlera zna i velica se na kino platnima a Nedica se blati,sto ga drugi blate to i ne cudi ,ali sto ga mi blatimo? Valjda sto smo Srbi.
Pokoj dusi „KVISLINGU“ Nedicu,a nama nauk za budcnost!
SMRT FAŠIZMU – SLOBODA NARODU!
REVOLUCIJOM ZBACIMO IDZDAJNIČKE NATO HUNTE!
https://www.youtube.com/watch?v=654U45J8KRo
Tekst zamalo pa potpuno komunistički, bespotrebno ga je IN4S postavio. Nedić je djelovao u uslovima koji ga ne mogu ugurati u kolo kolaboracionista kakvi su bili u Rumuniji, Mađarskoj ili Bugarskoj. On, poput njih, nije dobrovoljno pristao na saradnju sa Njemcima, niti je slao svoju vojsku protiv SSSR-a, već je pokušavao da sačuva što se sačuvati može, i zbog toga bio prinuđen i na poniženje. Nedić je, takođe, i proslavljeni i legendarni srpski oficir iz balkanskih i Prvog svjetskog rata, i najveća je glupost presijecati o njegovoj ličnosti po uzusima kojima su skloni komunistički istoričari i propagandisti. Takođe je neozbiljno upoređivati slučaj Milana Nedića sa današnjom situacijom, a da Vučić i ekipa vode krajnje labavu spoljnu politiku je tačno.
Iako ne opravdavam ulogu Nedića kao nespornog kvislinga i protiv sam njegove rehabilitacije,ali veliko je pitanje šta bi od Srbije ostalo ako je samo u Srbiji važilo pravilo da za jednog ubijenog njemačkog vojnika treba strijeljati deset civila(nebitno da li žena,staraca ili djece) a za oficira sto (100)
Ko je taj koji bi preuzeo neslavnu ulogu (a neko je to morao ) da bude u prisilnom savezu sa najvećim zlom do dana današnjega u momentu kad ti je vojska pregažena i poražena,kad je kralj u izbjeglištvu,kad narod korov jede ,tifus i boleštine haraju, kad ustaške horde kasape tvoje sunarodnike po NDH…Ko je taj koji bi žrtvovao svoju čast i ugled i ostao na smetlištu istorije da bi bar umanjio razmjere totalnog pogroma svog naroda ?Znao je Nedić da mu se ne nudi nikakav luksuz i blagostanje ako uđe u pakt sa đavolom.Neko je morao da se žrtvuje.I nije dočekao suđenje poslije rata već je izvršio samoubistvo skokom iz zatvora,tako da je donekle opravdao vojničku čast.Koliko nacista i ustaša je izvršilo samoubistvo zbog svoje nečiste savjesti i zločina ?
Da nije možda Sekula ?
Vi Niksha kao da niste do kraja ni citali tekst. Opet vi o komunistima, komunistickim tekstovima, o komunistickim istoricarima itd. Autor clanka vam je u samom tekstu odgovorio. Postoji jos nesto. Shvatite da Nedic nije optuzen samo od komunista! Nedica je razalovala i njegova vlada u Londonu sastavljena sve od samih antikomunista. Cak su ga zigosali kao izdajnika i pripreceno je da ce mu se suditi pred prekim vojnim sudom. Istovetan stav imale su vlade i oficiri saveznickih sila. Opet, ne samo komunistickog SSSR-a, vec i SAD, Velike Britanije, Francuske… i drugih, svi su bili antikomunisti. Situacije se kroz istoriju menjaju, ali sustina saradnje sa okupatorom svoje domovine ostaje ista – to je izdaja naroda i drzave! U tom pogledu se svakako mogu uporediti Nedic i Vucic. I ovaj potonji se zali kako se „zrtvuje za narod“, pa drami jer „zna kako ce zavrsiti“ i slicna prenemaganja. I, zaista, ako Srbija u medjuvremenu ne ode na dobos njegovom saradnjom sa NATO okupatorom, i on ce zavrsiti kao Nedic.