Turski tok se odlaže za 2017. godinu

Pokretanje „Turskog toka“ ne može se očekivati pre 2017. godine, smatra turski ambasador u Rusiji. „Gasprom“ je prethodno najavio da će zalihe gasa do Turske krenuti tim gasovodom u decembru 2016.

Još jedan gasovod trebalo bi da bude „Istočni luk“ kroz Slovačku, Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku, a mogući izvori gasa bili bi Azerbejdžan, Turkmenistan, Irak, Kipar i Rusija.

Još nije potpisan obavezujući ugovor o izgradnji „Turskog toka“ između Moskve i Ankare, a očekuje se da cjevovodi budu u funkciji nakon 2017. godine, rekao je u intervjuu Interfaksu ambasador Turske u Rusiji Umit Jardim, prenosi Raša tudej.

„Bilo bi neprecizno kada bismo sada rekli da će gasovod biti pokrenut 2016. ili 2017. godine“, rekao je ambasador dodajući da Turska i Rusija još nisu ni počele projekat.

Ambasador, ipak, vjeruje da bi, kada bi strane uspjele da izvedu projekat, to bila velika pobjeda i za Tursku i za Rusiju. Moskva i Ankara i dalje razgovaraju o tom pitanju, rekao je Jardim.

Prethodno je izvršni direktor „Gasproma“ Aleksej Miler rekao da će gas do Turske preko novog toka početi da stiže u decembru 2016. godine.

O gasu se razgovaralo i na samitu EU i šest zemalja Istočnog partnerstva u Rigi. U završnom saopštenju naglašen je interes da se zajamči bezbedno snabdevanje gasom, a posebno je ukazano na važnost Južnog gasnog koridora, prenosi Beta.

Iz saopštenja proizlazi da EU nikako ne želi da se odrekne ukrajinske tranzitne infrastrukture za dotok ruskog gasa, jer se ukazuje na „dalje napore EU za osavremenjivanje ukrajinskog Sistema za prenos gasa kao dela Evropske mreže“.

Gasovod „Istočni luk“ zaobilazi Srbiju

Novi gasovod „Istočni luk“ kroz Slovačku, Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku mogao bi da počne da se gradi 2018. godine, proizlazi iz dogovora ovih zemalja potpisanog u Rigi.

Dogovor je postignut na inicijativu vlade u Bratislavi koja je stavila do znanja da je cilj toga da se obezbjede razni izvori i putevi snabdevanja za stabilan priliv gasa u srednju i jugoistočnu Evropu koji bi bio bez prekida.

Kako je predočeno, „mogući izvori gasa bili bi Azerbejdžan, Turkmenistan, Irak, Kipar i Rusija“.

Mada ta nova infrastruktura za dotok gasa iz raznih izvora zaobilazi Srbiju, kako su agenciji Beta rekli evropski diplomatski izvori u Briselu, izgradnja srpsko-bugarske gasne veze dala bi mogućnost za priliv izvesne količine gasa u Srbiju i sa tog novog gasovoda.

Azerbejdžanski gas bi prevashodno preko „Transjadranskog“ i drugih planiranih gasovoda, koji treba da prođu kroz Tursku, kao dijela Koridora, postao dodatni izvor snabdevanja u odnosnu na ruski gas, a „Istočni luk“ bi umnogome koristio gas iz tih gasovoda „Južnog koridora“.