Српска православна црква данас слави Свету Петку

Српска православна црква прославља данас празник посвећен Преподобној мати Параскеви, у народу познатијој као Света Петка, као помен на дан када је ова светитељка окончала овоземаљски живот

Преподобна мати Параскева рођена је у Епивату и, према записима српског владике Николаја Велимировића, пореклом је Српкиња. Родитељи су јој били имућни и побожни, а осим ње имали су и сина Јевтимија, који је касније постао познати епископ мадитски.

Након смрти родитеља девица Петка, жељна подвижништва Христа ради, отишла је у Цариград, па у јорданску пустињу, где се подвизавала до старости. Тада јој се јавио анђео Божији и рекао јој да се врати у отаџбину.

У Епивату је проживела још две године у непрестаном посту и молитви и онда је предала душу Господу. Упокојила се у 11. веку и на њеном гробу почела су се дешавати разна чуда, најчешће излечења. Њене чудотворне мошти пренете су у Цариград.

Бугарски цар Асен је мошти светитељке 1238. године пребацио у Трново у Бугарској, а падом тог подручја под Турке, султан Селим је њене мошти однео у Цариград. На молбу кнегиње Милице, жене српског кнеза Лазара, мошти светитељке пренесене су у Србију у Београд и 125 година биле су положене у капели на Калемегданској тврђави.

Мошти Свете Петке сада су у Румунији у Јашију, граду који се сматра великим светилиштем и местом ходочашћа, не само за православне, већ за све који верују у њену моћ исцељења.

На икони је Света мати Параскева представљена у женској монашкој одежди, са крстом и миртином гранчицом, симболом мучеништва.

Света Петка је у српском народу веома поштована и важи за заштитницу жена. Велики број лековитих извора носи име Свете Петке, а један од њих, са чудотворном и лековитом водом налази се у Београду, на Калемегданској тврђави, месту где су њене мошти дуго почивале.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: