Годишње се са сјевера одсели више од хиљаду особа

У сјеверном дијелу Црне Горе смјештено је 11 општина. Некада су општине у овом дијелу Црне Горе чиниле „жилу куцавицу“ када је у питању економски и привредни развој државе. Данас је ситуација другачија.Пад наталитета и одсуство бриге државе за сјеверни дио Црне Горе разлози су зашто су за седам мјесеци ове године 892 становника напустила неку од сјеверних општина, сматрају социолози, пише агенција Анадолија.

Процјена Америчког демографског института да ће Црна Гора 2050. године имати око десет одсто мање становника, већ неколико година се остварује, посебно када је у питању сјеверни дио Црне Горе. Људи све више напуштају сјевер, а у потрази за бољим животом одлазе ка Подгорици, приморју, или према иностранству.

Тако подаци Агенције за статистику МОНСТАТ показују да су од 1. јануара до 1. августа ове године општине са сјевера напустила 892 становника. Овај тренд се наставља, тако да је извјесно да ће до краја календарске године број оних који су отишли са сјевера Црне Горе бити већи од хиљаду.

Многе фабрике су затворене, а такође влада велика незапосленост међу становништвом. Сјеверни дио Црне Горе изузетно је богат природним ресурсима. На сјеверу су три национална парка, “Дурмитор”, “Биоградска гора” и “Проклетије”. Ипак, ни то није много помогло како би људи остајали да живе у неком од градова на сјеверу.

Социолог Срђан Вукадиновић, анализирајући тренд одласка са сјевера у друге дјелове Црне Горе, издваја два кључна разлога овакве појаве.

„На једној страни имамо тенденцију пражњења сјевера, пад наталитета, а с друге одсуство бриге од државе да се сјевер ревитализује у смислу отварања нових високошколских капацитета, као и нових производних погона који би дали могућност тим људима да се тамо могу запослити. Због тога и опада број ђака. Природни прираштај је смањен, наталитет је све мањи и мањи, не само на сјеверу, већ и у осталим дјеловима Црне Горе, и ако се овако настави, према процјенама Америчког демографског института, 2050.године Црна Гора ће имати за десет до 11 одсто мање становника“, истакао је Вукадиновић.

То значи, наводи Вукадиновић, да ће Црна Гора тада имати 60 хиљада становника мање.

„То се могло наслутити по попису становништва 2003.године: Црна Гора је имала 620 хиљада, а на претходном попису око 650 хиљада становника. Смањени природни прираштај утиче да на сјеверу једна мала општина нестаје за неколико година. Знамо да су Плужине, Шавник, Жабљак, Андријевица, Гусиње и Петњица општине које имају мање од десет хиљада становника. То је једна тенденција која ће бити све више присутна“, истиче социолог Вукадиновић.

„Мјеста за бригу има, јер по свој прилици држава се не осврће на то. На сјеверу би морали да се отварају факултети, да се људи запошљавају тамо. Тих капацитета на сјеверу нема. Видимо да се и факултети који су се отворили на сјеверу затварају, као што је случај у Пљевљима. Ти људи су принуђени да иду према Подгорици. Не треба имати илузију да се млад човјек, када дође да студира у Подгорици, сигурно неће вратити на сјевер, гдје нема неку егзистенцију“, каже Вукадиновић.

У првих седам мјесеци ове године највише становника је отишло из Никшића, Бијелог Поља и Пљеваља, а највише их се доселило у Подгорицу, Будву и Бар. Сјеверне градове су у том периоду напустила 892 становника, док се у Подгорицу доселило 894, подаци су МОНСТАТ-а. Градови из којих се више одселило су Рожаје, Андријевица, Беране, Колашин, Мојковац, Плав, Плужине, Шавник и Жабљак. Новоформирану општину Гусиње је, према процјенама грађана,з а само за посљедња два мјесеца напустило више од 40 становника.

Позитиван приордни прирашатај на сјеверу посљедњи пут је забиљежен 2010. године. Из Берана се између 1991. и 2011. године одселило близу 16.000 грађана. У Пљевљима је, само у току прошле године, више од 250 људи умрло у односу на број рођеме дјеце, док је Бијело Поље у 2013.години било на првом мјесту када су у питању градови из којих се највише становника иселило.

Процес исељавања и напуштања сјевера посебно је видљив у основним школама у сјеверним градовима. Годинама уназад ученика је све мање, па је тако ове године на Жабљаку уписано свега 20 ђака првака, што је дупло мање у односу на претходну годину. Слична је ситуација и у Андријевици, Гусињу, Шавнику.

Директор Основне школе “Бајо Јојић” у Андријевици Добрашин Лалевић у изјави за АА каже да је у континуитету годишње мање од десет до 15 ученика.

„Примјера ради, 2005.године у Андријевици је било 580 ђака, док данас има 475. Мислим да је главни проблем у паду наталитета, а не као што многи кажу у непостојању услова за живот. Услови за живот су много бољи него прије неколико година. Сада имате асфалт буквално до сваког села“, истиче Лалевић.

Након парламентарних избора 2012. године, Влада Црне Горе именовала је потпредсједника за регионални развој, како би се смањио јаз у развијености између сјевера и остатка Црне Горе. На сједници крајем јуна ове године, Влада је усвојила приједлог стратегије регионалног развоја Црне Горе за период 2014 -2020. године. Из Владе су тада оцијенили да би реализацијом стратегије регионалног развоја Црне Горе за период 2014-2020. Требало да се настави са рјешавањам проблема који се односе на неравномјеран регионални развој.

“У периоду до краја 2020. године, да би се остварио стратешки циљ регионалног развоја Црне Горе, а то је постизање равномјернијег социо-економског развоја свих јединица локалне самоуправе и региона, заснованог на конкурентности, иновативности и запошљавању, потребно је, паралелно с улагањем у основну инфраструктуру реализовати и низ мјера које се односе на подизање степена конкурентности мање развијеног региона, као и на јачање људских ресурса и запошљавање”, стоји у тексту стратегије регионалног развоја Владе Црне Горе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: