Гувернер Централне банке др Радоје Жугић у разговору за портал ИН4С, говорио је о извештају ММФ-а, нагласио да је ЦБЦГ је у потпуности одржала и унаприједила комуникацију са међународном заједницом, али и да су дјеловања неких чланова менаџмента из претходног периода, негативно утицали на репутацију ЦБЦГ.
Напомена: Редакција портала ИН4С уједно се захваљује господину Жугићу што је, иако се тренутно налази на годишњем одмору, нашао времена да изађе у сусрет нашем порталу и да нам блоговремено одговори на питања. Управо, то је разлог што одговоре господина Жугића објављујемо интегрално, као што је тражио од нас, иако то није пракса нашег портала.
1. Када је током 2019. године достављен Извјештај мисије ММФа поводом реализације програма техничке помоћи у области оцјене управљања кредитним ризиком у банкама? Зашто сте упорно одбијали да овај извјештај подијелите са посланицима и црногорском јавношћу?
” Извјештај техничке мисије ММФ-а поводом реализације програма техничке помоћи у области оцјене управљања кредитним ризиком у банкама, коју је Централна банка тражила од ове финансијске институције, још је у фази нацрта и, као такав, сходно стриктним процедурама ММФ-а, са којим ЦБЦГ има одличну сарадњу, није доступан за објављивање. Напомињем да у вези са поменутим извјештајем апсолутно нема мјеста никаквом сензационализму. Када текст буде усаглашен и одобрен од стране обје институције, ЦБЦГ ће исти објавити, у складу са високим нивоом транспарентности коју баштини”.
2. У Скупштини сте прошле недјеље истакли:
“Имамо најновији извјештај ММФ а и Свјетске банке гдје се каже дословце: Централна банка је на правом путу. Друго, рјешавајући одређене системске слабости није било никаквог негативног утицаја на остатак банкарског система”. Да ли су ови наводи вјеродостојни и зашто се од јавности крију наведене ове “најновије извјештаје ММФа и Свјетске банке” на које се позивате?
” Наравно да су наводи ММФ-а тачнии да се не “крију”. Гувернер Централне банке се не би довео у ситацију да нетачно наводи извјештаје међународних финансијских институција. Ради Ваше пуне информисаности, упућујем Вас на завршну изјаву ММФ-а поводом консултација по Члану IV из јуна ове године:
https://www.imf.org/en/News/Articles/2019/06/27/mcs062819-montenegro-staff-concluding-statement-of-the-2019-article-iv-mission
У септембру очекујемо и пуни извјештај ММФ-а по Члану IV за ЦрнуГору за 2019. годину, одобрен од Извршног одбора ММФ-а, који ће бити јавно доступан, и гдје ћете наћи детаљнија објашњења”.
3. Приликом састанка с амбасадором ЕУ, Аивом Оравом, јануара 2019. године изражена је забринутост за стање у банкарском сектору и ЕУ је затражила ангажман независног, међународно признатог спољњег ревизора да анализира и оцијени квалитет пословних процеса и процедура ЦБЦГ, посебно у сегменту контроле банака, за који је Брисел чак и преузео финансијски трошак. Можете ли нас информисати у којој је фази овај пројекат, те када можемо да очекујемо овај налаз, као и препоруке међународно признатог спољњег ревизора за превазилажење изазова у
функционисању контроле банака у ЦБЦГ? (https://www.cbcg.me/me/javnost-rada/aktuelno/saopstenja/sastanak-sa-sefom-delegacije-eu?id=1487)
” Прије свега, ради прецизности, ЕУ није затражила ангажман независног, међународно признатог спољњег ревизора који би анализирао квалитет пословних процеса и процедура ЦБЦГ, већ је то затражила управо ЦБЦГ, позивајући ЕУ да помогне у дијелу финансирања пројекта и смјерница у смислу доброг савјета приликом писања Термс оф Референце-а. Основни циљ оваквог захтјева ЦБЦГ је био двострук: да се објективно изанализира имплементација пословних процеса и процедура ЦБЦГ у посљедњих пет година, посебно у дијелу супервизије, као и да добијемо квалитетне препоруке на који начин се процеси и процедуре могу унаприједити у будућности. Сам тај гест довољно говори о кредибилитету и интегритету ЦБЦГ, те њеној ријешености да пословне процедуре издигне на ниво најрепутабилнијих банка, чланица ЕСЦБ-а. Тендер је био оглашаван у два круга и, нажалост, није био успјешан због нејављања екстерних ревизора. Моје мишљење је да разлог треба тражити у специфичности захтјева јер се ревизија пословних процеса централних банка не налази редовно на менију редовних послова ревизорских кућа, као и у чињеници да су мандати централних банака специфични и различити, што отежава упоредивост. Ми се свакако захваљујемо ЕУ на њиховој спремности да финансирају овај пројекат. У нашој намјери да, ипак, добијемо квалитетан савјет од међународне јавности, консултовалисмо ММФ, који је био у прилици да уради анализу пословних процедура и процеса у супервизији. Дат је предлог да се формира супервизорски комитет, као подршка у процесу одлучивања менаџмента. Супервизорски комитет је институт препознати у другим централним банкама (посебно у скандинавскимземљама) као тијело које, на бази заједничких, међусобно независних мишљења, помаже у процесу доношења одлука вишег менаџмента у области супервизије и даље унапређује транспарентност у одлучивању. Приједлог је одмах подржан од стране менаџмента ЦБЦГ, супервизорски одбор је формиран и већ одржава редовне сједнице. Друга препорука, на чијој имплементацији већ радимо, односи се на формирање OFF-SITE контроле, чијим јачањем ће се оснажити и ефикасност ON-SITE контроле.
Као што можете видјети, ЦБЦГ не бјежи од изазова из прошлости, већ веома предано ради на даљем унапређењу, што експлицитно признаје и међународна заједница. Навешћемо само један цитат и ззавршне мисије ММФ-а: „ЦБЦГ иде у исправном смјеру ка рјешавању ових питања и заслужује подршку земље у овим напорима”.
4. Како гледате, гувернеру Жугићу, на распрострањен став да сте “препрека у европским интеграцијама” Црне Горе, да сте ЦБЦГ претворили у “институцију афера и незаконитих поступака” те урушили кредибилитет институције на домаћем и међународном плану?
-Неозбиљно је и претенциозно називати „распростањеним ставом“ мишљење домаћег квазианалитичара, пар острашћених посланика и неколико понављајућих коментара на порталима медија који имају велики апетит за “fake news”. Уколико погледате Извјештаје о напретку и извјештаје рејтинг агенција, ММФ-а и Свјетске банке, можете видјети да Ваши наводи не кореспондирају са реалношћу.
Ја могу говорити једино ријечима аргумената и егзактним показатељима, а не епитетима и етикетирањем. А кад смо код аргумената, за вријеме мог мандата као гувернера, ЦБЦГ је разријешила стање у двије несистемске банке на ефикасан начин, без преливања ефеката на банкарски систем, уз пуно очување финансијке стабилноти и уз минималан ефекат на јавне финансије. Овај процес је имплементира н уз пуно поштовање закона. Недавна одлука Управног суда да одбаци тужбу акционара Инвест банке Монтенегро (ИБМ) који су ражили поништавање рјешења Централне банке Црне Горе којим је уведена привремена мјера у ИБМ банци је еклатантан доказ томе. Истовремено, ЦБЦГ је наставила са надзором банкарског система који је ликвидан, солветан и са неквалитетним кредитима на рекордном ниском нивоу, уз константан опадајући тренд каматних стопа.
За непуне двије године је донесено и примијењено 12 Закона, 61 Одлука Савјета ЦБЦГ И 9 анализа. Посебно треба поменути сет системских закона о банкама који омогућавају пуну имплементацију ЕУ директиваи Базела III и који ствара услови за испуњење мјерила за затварање Поглавља 9 – Финансијскеуслуге. Такође је, у истом периоду, у банкарском сектору успјешно имплементиран ИФРС 9.
Капацитети за борбу против прања новца и финансирањатероризма, као и капацитети супервизије су оснажени, уз пуну имплементацију препорука међународне заједнице. Започете су активности на имплементацији Процјене квалитета активе банака (АQР), која ће бити у фокусу ЦБЦГ наредне 2020. године. Такође, предузете су и активности ЦБЦГ за увођење система инстант плаћања. Значајно су унапријеђени сви сегменти пословања ЦБЦГ која је у претходној години остварила рекорду добит у износу од преко 3,5милиона еура.
На крају, ЦБЦГ је у потпуности одржала и унаприједила комуникацију са међународном заједницом. Истина је да су дјеловања неких чланова менаџмента из претходног периода, посебно инкриминирајући снимак господина Милошевића негативно утицали на репутацију ЦБЦГ. Међутим, то је дало додатни мотив институцији да се суочи са изазовима, потражи помоћ од међународних институција и подигне ниво транспаретности према истима на највећи ниво.
Драго нам је да је међународна јавност препознала проактивност ЦБЦГ и став институције да не бјежи од изазова, већ да се са њима суочава. Понављам опаска ММФ-а као независног процјенитеља да ЦБЦГ иде у правом смјеру, изискује много рада и прегалаштва.
5. Да ли разматрате могућност да се сами повучете с позиције гувернера ЦБЦГ?
“Укoлико сте пажљиво прочитали одговор на претходно питање, вјерујем да ово питање не сматрате више ни релевантним, ни оправданим”.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
E koji je ovaj Žugić prevarant, a usta otvori nešto slaže i izlopinja, kao onih 21.8 miliona sto je nedavno isparilo iz Atlas banke dok je Zugic radio privremenu upravu banke… Lele nama kakvi Milovi drugovi su nam na najodgovornijim funkcijama
Oooooo, zemljo otvori se. Zugic koji svakog dana poneki skandal izbaci, koji je izvrgnuo ruglu Centralnu banku i za koga su nasli da ima višemilionsku imovinu da proziva nekog… Spuz, pravac!
I fake news nije originalna misao, pa CB CG mira platiti naknadu za autorska prava
I naslov se može tumačiti kao sljedeći članovi menadžmenta, Žugić, Knežević, Fabris, Vujačić, Terić, Radonjić, pravnice, sve zajedno od kabineta do kontrole banaka i ljudskih resursa, kao i svi članovi prethodnog i tekućeg Savjeta CB CG. Vidi, vidi, guverner CB CG prihvatio krivicu i odgovornost u ime ukupnog tima.
Prvo, ovoliko pohvale zato što su se dobili odgovori od zvanične institucije zemlje, definisane Ustavom CG, nije dobar posao javnog poslenika. Drugo, zašto je važno da je guverner na odmoru? Treće, odgovori na pitanja su priznanje krivice i pune odgovornosti CB CG. Četvrto, lična zahvalnost viceguvernerima i viceguvetnerki-koja-to-ne-može-biti jer kvazianalitičarka prihvata sa ponisom najčasniji orden, koju je dodijeljen uz prihvatanje krivice i odgovornosti, iako racionalno etiketa se odnosi na sve njih troje, tužnih profila zarobljenih u agendama koji uništavaju instituciju i uzurpiraju tržište. Peto, sjajna kritika EK i MMF-a, posredno i SB, jer su za višegodišnju slijepost prema guverneru oni i odgovorni i krivi. Ali, cijenu će platiti CG. šesto, zašto nije postavljeno pitanje za koliko mil su pali depoziti u junu? I to posebno depoziti nerezidenata, nakon višemesečnog laganje CB CG o ovim deponentima.
Koliko je sramno i nestručno iznošenje hvalospjeva ovog “stručnjaka” dovoljno je zadržati se na navodu da je R A S P I S I V A N tender dva puta (trebala je troškove snositi EU) ali da nije bilo zainteresiranih revizora. Ko je raspisao tender i odredio uslove kako pretresti CBCG za period od pet godina unazad?Ko vjeruje da nije u današnje vrijeme niko zainteresiran da zaradi ? Neka se neko obrati relevantnom stručnjaku i sobice objašnjenje kako je Zugic izbjegao kontrolu koja bi dovela do hapšenja (vjerovatno) samog Zugica. Ovakva banka je svuda u svijetu samostalna i kredibilna institucija a ne politička milogorska skalina!!!