Најмлађа жртва НАТО бомбардовања: Бојана би сада имала 26 година
Беба Бојана, фото: РТС
Мала Бојана Тошовић, из Мердара, ове године би напунила 26 година. Али, тек што је проходала и почела да изговара прве речи, са оцем Божином, на данашњи дан, 10. априла 1999. године, настрадала је од НАТО бомби. Тада једанаестомесечна беба погинула је у очевом наручју када су ракете, које су засуле малено село на административној линији куршумлијске и подујевске општине, пале на њихову кућу. У овом нападу једина је преживела девојчицина мајка Марија и сама тешко рањена у седмом месецу трудноће.
Подсјећамо на њену изјаву од прије 10 година.
„Иако је сутрадан био Васкрс, чини ми се да му се те године нисмо радовали као раниј“, прича Марија.
“ А и како смо могли да се осећамо када су наше Мердаре бомбе засипале свакодневно. Ипак, нико није размишљао о томе да напушта дом, па смо тако и ми остали у својој кући. И те ноћи су, мало пре поноћи, прве бомбе пале недалеко од наше куће. Тада смо супруг и ја са девојчицом отишли у подрум, али се он вратио у кућу по Бојанину флашицу за воду. Вративши се, узео је девојчицу у наручје и сећам се да је тада једна бомба ударила у нашу кућу.
Иако јој тешко пада да подсећање на тренутке у којима је изгубила најмилије дели с јавношћу, Марија каже да због њихових душа, али и осталих жртава, пристаје да прича о трагедији коју је доживела. Поготово што је њена Бојана била најмлађа жртва НАТО агресије на нашу земљу. Бомба која је ударила у темеље куће Тошовића затрпала је трочлану породицу, а Марија, која је била у седмом месецу трудноће, каже да ни сада не зна колико је дуго била у несвести.
„Негде пред зору зачула сам гласове брата и оца коју су нас дозивали. Пошто сам се мало освестила, почела сам да се одазивам како би нас лакше пронашли. Касније су ми испричали да су испод брда материјала који се срушио на нас прво успели да извуку Бојану, која је била у Божинином наручју, али која није давала знаке живота. Међутим, мени су тада рекли да спава, а моја мајка ју је однела до првог подвожњака, односно тунела, где су се њих две склониле. Брат и отац су потом, једва успевши да помере повећи камен од темеља куће, који се испречио између мене и Божине, извукли и њега. Тада је он још давао знаке живота, али је преминуо недуго касније„, прича ова жена, која је, каже, свесна свега постала неколико сати касније у куршумлијском Дому здравља.
