Зов сукања

Пише: Горан Даниловић, лидер Уједињене Црне Горе

Ту смо гдје смо, а дестинација нам личи на нас. Ако је ико заслужио да се брчка на овој одвратној политичкој плажи онда смо то ми. Нисмо сви подједнако, али нека и нас ријетких таман ту, међу вама.

Аматеризам, егзибиционизам, покваренизам и сви остали изми карактеристика су наших међусобних обрачуна у којима су сви, макар по два пута, за годину и мало више, међусобно ратовали. Стигли су странци да нас помире и да нам објасне како смо побиједили оног 30. августа? Иако су многи „Високи представници“ били дубоко разочарани нашом побједом, иако су, отворено и цинично, годинама навијали за банду разбојника, прихватили су врло брзо нашу побједу за своју, како се не би десило да усљед нашег одбацивања и одрицања остане сироче у сред пустоши натрпане остацима лупежања, мржње и гоњења.

И као што бива у незрелости и потакнутости нагонима, умјесто да наставимо тамо гдје је уморни и поштени свијет застао 30. августа, дарујући нам чудесну побједу, разбјежали смо се са неиздрживе свјетлости по рупама које нам је три деценије копао ДПС.

Данас неки преговарају о томе како да се сахрани она једва освојена слобода? Како да се доскочи себи и удахне нови, па и „мањински живот“ оној политичкој трулини коју је згазио слободни човјек.

„Високи представници“ нуде да само одабрани учествују у реконструкцији ондашње побједе. Од чисто нашега, од онога на шта смо морали бити поносни до краја протраћених живота, даје им се по који отпадак славе, каква изгоретина заостала иза пожара који смо властитим рукама запалили на сред једне и једине побједе која је могла искупити свакога од нас, па и оне непорављиве политичке ајване и будале које никада нису разумјеле ни једно правило и ни један зов изузев оног анималног и гроктавог сукања из дебелог цријева.

Данас је Далиборка и њена пословична неутралност мјера и графикон учињеног. Данас је нокаутирани лидер ДПС-а понуђач расплета, питагора наших нерешивих теорема, оклембешен, са конопаца ринга, нуди нову рунду, нове судије, нову публику и коначно „поштено рјешење“.

И пристаће неки од вас на ту срамоту вјерујући да ће вам „Високи представници“ даровати већу побједу од оне коју смо изборили сами?

Пристаћете јер побједу нисте заслужили, ни ви, ни ми, него нас је задесила туђим напором, подвигом оних чудесних, обичних и славних људи који су одувијек били храбрији и паметнији од својих вођа.

Пристаћете јер сукање из дебелог цријева никада није ни тражило слободу. Том незајажљивом самопрождирућем пориву смјештеном у љепљивом мраку довољни су и отпаци да се незаборавно проведе.

Некадашњи народ би рекао; нико не умије као Бог, а данашњи би додао; као Бог и „Високи представници“!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: