Зоговић: Сачувати сјећање и поштовање на прошлост, обавеза је сваког ко жели да гради здраву визију будућности.
1 min read
Прије него што „болови за Мурином“ озбиљније угрозе здравље националног координатора за НАТО Небојше Калуђеровића, или далеко било, доведу до пресвиснућа, ми случајно преживјели, збогнамјерно убијених, разорене вароши, живота који готово замире у њој, морала, достојанства, здравог разума и сећања на наше драге невино страдале суграђане, питамо поменутог да ли је икада у протеклих деценију ипо, нашао за сходно да одвоји пар сати да посјети Мурино и поклони се жртвама монструозног злочина НАТО-а ?!
Да ли је запуштена и заборављена Мурина вјерни показатељ бриге, осећаја солидарности и болова актуелног режима чији апаратчици су вјероватно Мурину обилазили у потаји, да нико не види како се гуше у сузама због муринске трагедије. Или су болови били толико јаки свих ових година да се од њих није могло чак ни до на мјесто злочина! Питам се, да је координатор обишао згариште у које је претворена наша варош, да су га сретали дјелови угљенисаних дјечијих тијела, да је осјетио како се безбрижни прољећни дани за трен претворе у најружније снове, да ли би се усудио да овај бестијални злочин назива интервенцијом?!
Нама господине Калуђеровићу, само да Вас обавијестим, нису подрезивани нокти на рукама, нити надограђиване трепавице, него су убијане наше комшије и пријатељи, убијана су дјеца, а наш животни простор претворен у згариште, смрт је вребала на сваком кораку, неко је намјерно убијен а неко је ето случајно преживио. Да ли ћете у недостатку процента, тј броја подигнутих руку потребних за улазак у НАТО, подигнути и ону малену дјечију ручицу пронађену далеко од остатка раскомаданог тијела, после како би сте Ви рекли „интервенције“? Сачувати сјећање и поштовање на прошлост, обавеза је сваког ко жели да гради здраву визију будућности.
Тако и Мурина памти. Памти и не заборавља 30 април 1999 године, када је злочиначка армада НАТО у сред бијела дана бомбардовала стари камени мост на Лиму и при том убила шесторо људи од чега троје дјеце. У Мурини није било војних циљева, а ови људи нијесу били војници нити окупатори. Живјели су своје обичне животе а неки су били тек на њиховом почетку, нису ни слутили да ће дјечију игру по муринским ливадама прекинути НАТО бомбардери ношени вихором новог свјетскогпоретка. Памти Мурина не заборавља ни безобзиран однос актуелне власти према овом злочину, која је кроз лажна обећања о обнови, тражење криваца за бомбардовање међу нападнутим, све ове године покушавала да замагли и релативизује бесомучно убијање грађана Мурине немајући смјелости ни да ствари назове правим именом.
Порука да улазак у НАТО нема алтернативу, апострофирајући неопходност рационалног а не емотивног приступа теоријски и практично је неутемељена. Сервилни краткорочни прагматизам, који се препоручује црногорској јаваности за чију промоцију се арче народне паре свакако има алтернативу у једном озбиљном приступу и у искуствима многих земаља које ето ни мало случајно нису и не желе у НАТО, који је одавно изашао ван оквира и сврхе због којег је основан и од одбрамбеног савеза прерастао у ратну машинерију новог свјетског поретка, који се неријетко одлучује за подчињавање и покоравање народа и држава газећи међународно право на чијим начелима би требало да почива и функционише савремени свијет.
Година када објележавамо двестоти рођендан Петра II Петровића Његоша обавезује да се присјетимо стихова „Коме закон лежи у топузу трагови му смрде нечовјештвом“ који најбоље одсликавају данашњи карактер НАТО-а као и стихова- „частан гроб је вјечни живот, живот сраман гроб вјечити“ који одређују сврху нашега бивствовања, мјесто невино страдалих у животној пролазности као и мјесто које сами за себе бирамо!
NATO je i reagovao na srpski topuz koji je napravio rusvaj po Kosovu. Valjda nijesi zaboravio pune kamione hladnjače mrtvih s Kosova i njihovo istresanje u Dunav!?