Зобница ведрине

Пише: Батрић Бабовић

Зобница ведрине је један од најљепших стихова савремене српске поезије. Прате га црни коњаници и врани гаврани са црним завојем смијеха и божуром на рани. Све то носе во вјеки вјекова Срби преко Дрине. Ако се на све то дода зрно стида које пјесник назива „Ништа“ поставља се питање гдје је почетак и крај Дејтона? Или ко је и шта је преко Дрине? Сабор писаних трагова Петра Кочича, Меше Селимовића, Рајка Нога, Бранка Ћопића и Ива Андрића даје збирну реплику ове нејасноће. Кључеви одгонетања леже у пажљивом читању између редова. Бењамин Калај никада није отишао!

****

Оптичке варке произвеле су највећи број суноврата. Његош је давно говорио о будалама и очима. Јеванђеље има безброј сличних прича. Губави, слијепи, хроми, лицемјери и фарисеји. Стају ли сви у Горски Вијенац и Лучу микрокозму? Ако смо сви читали ова два ремек дјела откуд оволики број наопаких оптика и кривих нишана? Може ли се рећи да су проблем оптичари а не наочари? Та питања чекају одговоре.

****

Београд је највећи космополитски град у Срба и Црногораца. Има Универзитет који препознаје Шангајска листа. Има САНУ, Капетан Мишино здање, реликте Краљевине СХС и СФРЈ. Има два кошаркашка евролигаша.То још само имају Истанбул и Атина. Београд има двије међународне пловне ријеке. Има и Милутина Миланковића, а са њим путеве и пруге кроз васионства и вјекове. Једном ријечју-Београд има све. А шта имају Срби? Недостаје им подсјетник Арчибалда Рајса.Трагање за изгубљеном душом и изгубљенијом интроспекцијом су у току. Све тече! Косово је срце Србије. Метохија је Дух распетог Косова! Београд је свет! Беране у главама давно одметнутих појединаца од завичаја живи за обновљени авионски лет до Београда и мисао да некада буде домаћин фајналфора Евролиге. Град има посебну везу у овој сфери. Малу кошаркашку везу и велику ловачку причу о којој се не прича. Неспојиво рађа изгледну будућност.Ведрине не престају.

****

Нови Сад је српска Атина. Црна Гора је „српска Спарта“. Нико није узео у обзир односе Спарте и Атине. Нити је из призме историјских односа и животних начела испитао духове народа ова два древна историјска чворишта. Али се ипак направила паралела која има везу колико лањски снијег са оним који још није пао из облака на земљу. А снијег не пада да покрије бријег. Може ли се ово подвести под стих „зобница ведрине“?

****

Избила је информација на некој од друштвених мрежа, како је неко од мултимилионера платио свом члану породице диплому престижног универзитета 16 милиона долара. Појавио се у наставку коментар да је нечији отац у своје вријеме, раних деведесетих година прошлог вијека платио дневно издање „Политике“ сто милијарди динара. О разликама између доларских милиона и динарских милијарди нема анализа. На почетку и на крају свега пара врти гдје бургија неће. Политика је све. Корупција је политика. Може ли се извести закључак да је све корупција? Алберт Ајнштајн је превидио ове двије ствари. Инфлацију и политику. Глупост, страх и похлепа остају гдје су вазда биле-у центру свијета.

****

Цетиње је најбоље описано у истоименој пјесми Матије Бећковића. Остаје ли тачна констатација да је смрт Рада Томова највећи српски пораз од Косова? Поезија је кључ многих невидних свјетова и њихових тајни. Стих може све. Чак и мимо сунца кроз облаке. И мимо обурданог на необурдани Ловћен.

****

Алексинац је град гдје лежи гроб моје двије тетке. Град је ужасно бомбардован 1999.године. Ноћу ми се враћају слике ратних призора и гробља. Моја сјећања и његова садашњост не личе на себе у односу на двије деценије уназад. Нису исте ни Моравица нити Морава. Цар Константин постаје путник кроз вријеме. Нужда закон мијења.

****

Велика иронија је да се стари Приштевци, Призренци, Ђаковци, Ораховчани, Сарајлије, Тузлаци и остали не називају тако јасно, јавно и отворено у срединама гдје су наставили своје завичајно зачете и у новим градовима започете животе. Је ли то усуд сваког Србина и Црногорца на планети Земљи? Тема која може да захтијева милионе студијских приступа за истраживање.

Нико нема што Србин имаде, Црна Горо капљо воде, Постојбино, Бојана из Берана, Ђоко Ђаковац, Мита Призренлија, удате се Јагодо… Путеви ме сви теби воде…. Сарајево љубави моја. Некад и сад-ране!

****

Евро је одавно постао нова марка за Европу. Шта је остало од Европе након руско-украјинског рата? Европа живи као наковањ између руског чекића и америчког империјализма. На Западу ништа ново. Црна Гора је мало руска а мало више европска дестинација. Украјинци и Турци долазе а Руси не одлазе. Ту су и Курди. Мала географска оаза гради своју геополитику. Разведрава се. Муње и громови иду са хоризонта. Куд плови овај брод само зна Господ Бог. И још понеко њему стран…

****

Дан за даном телевизијске канали са својим програмским садржајима, о судбини Балкана говоре на исти начин. Чекајући промјене губи се слух за реални осјећај времена и простора. Кад би коначно дошао час да се оглуви и ослијепи. Ваљда ће тако будућим генерацијама кола кренути узбрдо. Радоје Домановић без престанка исписује српско-црногорски зачарани круг.

****

Радознало и са дивљењем гледамо младог Колумбијца који испод Маглича превози путнике преко ријеке. Живи испод тврђаве до које нема пута осим преко воде Ибра. Отац му је био Србин и умро је кад је дјечак имао двије и по године. Живи доказ да крв није вода и да је вријеме предворје вјечности. Маглич га гледа а Ибар памти. Близу је свето Косово са Метохијом. Колумбија освјетљава српске мрачне пориве. Дух је јачи од материје. Није српски ћутати. Чак и Колумбија може бити Србија у малим скривеним детаљима очинства и синства.

****

Извор ријеке Лим импресивно изгледа у рано прољеће. Плавско језеро се рашири као трбух деветомјесечне труднице, па Лим и Комарача постану отичућа плодова вода плавског плаветнила. Виситор још носи куполе снијега. Најимпресивније од свега је постојање Светих Тројица у Брезојевици. Манастир је старији тридесет година од манастира Дечани. Заборављени Немањићи испод слеђене тишине Виситора. Брезојевичко гробље лежи поред цркве. Заслужује да му се посвети роман. Тишина коју пара ријека. Тринаести вијек још спава ту. Вихори не мирују.

****

Нестали у ратовима на територији бивше Краљевине СХС и СФРЈ траже свој вјечни починак. Међу њима је и мој имењак. Половином јуна примичу се све моје мисли његовом имену. Поред понављања, историја се и обнавља. Безгробна војска још путује. Куда-знају само Господ Бог и сви свети. Знају и прашњави архиви недалеко од мјеста злочина.

****

Електрична струја је најснажнија именица српског језика. Противотров тами и сваком мраку. Најсавршенија зобница ведрине коју нико не може позобати. А вода поред светих Тројица у Брезојевици код Плава личи на Николу Теслу. Полимљани не личе на воду и манастир. Као и цијело Полимље које је одметнуто од себе и својих светиња. Како и зашто казаће се једног дана. У овом часу ништа се неће рећи, јер ведро бјеше па се наоблачи… Слијепци не виде свете знакове поред вјечних путева.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: