Značaj rada Saveza Sokola na prosveti, osnivanju četa i zadruga

Veći deo stanovništva Kraljevine Jugoslavije živeo je na selu. Zbog toga je veći deo sokolskog rada bio je usmeren na rad u seoskim četama. U članku Vuka Božovića „Sokolstvo na selu” u „Sokolskom glasniku“ isticao se značaj učitelja za sokole i problemi sokolskog rada na selu: „Sve se to upućuje učitelju.

On je sve i sva kad treba da se radi. … Učitelj sve prihvaća i rado gleda da u svome selu sprovede sve organizacije koje u selu nose karakter prosvete. Učitelj je u selu centar oko koga se sve okreće. Učitelju se preporučuje da poznaje : medicinu, ekonomiju, religiju, Sokolstvo i sve druge grane prosvete.

….Najpozvaniji da pomognu Sokolstvo na selu to je Sokolsko društvo, pri kojem je četa osnovana. Sokolsko društvo je važan faktor, koji treba da pomaže Sokolstvo na selu i da mu daje uputstva za rad. Dosada su dokazala slabo interesovanje za selo. Kako će napredovati Sokolstvo na selu, kad ne dobija od nikoga nikakva naročita uputstva. Nije dovoljno samo da se osnuje i da Sok. društvo može podneti izveštaj  da je u svojoj okolini osnovalo toliko i toliko četa. Nije dovoljno ni to, da četa samo dobija „Sokolski glasnik“ i druge novine. Sokolstvu na selu treba posvetiti što veću pažnju, ako želimo da ono donese našoj državi pozitivne rezultate. Treba omladini dati volje i poleta za rad. Pozvani da ovo naročito pomognu, neka obrate što veću pažnju seoskim četama, naročito im treba ukazati materijalnu pomoć. Jer dok Sokolstvo po gradovima zimi radi u školskim sokolanama, na selu  rade na otvorenom polju po snegu i blatu. Napominje se svesokolski slet  u Pragu… a ja ne vidim da se štogod preduzelo  kod seoskih četa da i one posete taj slet. Ne daju im se nikakve vežbe, niti im se što napominje da rade. Ako se od društva što potraži, odgovara : „Ako imate radite, ako nemate ostavite”. Ove reči pokazuju, koliko je varoška inteligencija naklonjena selu. … Kao jedan od onih koji gaje Sokolstvo na selu, upućujem apel pozvanim da što pre energično preduzmu mere  da se i Sokolstvo na selu pomogne  i da mu se dadu sredstva  za rad, … Naše države snaga je u selu. Zato se pozvani ozbiljno okrenite selu.” (1) Savez Sokola imao je podršku države i njenih institucija u širenju seoskih sokolskih četa.

Prvo sredstvo prosvetnog rada bilo je osnivanje četnih knjižnica. Knjige su bile većinom o poljoprivredi, narodne junačke pesme i zabavna lektira. Uprava župe Mostar je prva poklanjala knjige, a kasnije su to činile i druge ustanove (Matica Srpska, higijenski zavodi, Crveni krst …).  Sva društva i čete Sokolske župe Mostar imale su 1933. godine svoje knjižnice. Veliki broj knjiga, brošura, slikovnica, kalendara i časopisa primila je župa od Higijenskog zavoda u Splitu, Doma Narodnog zdravlja u Mostaru… U toku 1933. razaslano je sokolskim jedinicama 3.384 komada Glasnika Crvenog Krsta, 1.170 brošura higijensko-vaspitnog sadržaja ukupno 2.771 knjiga, 15.335 brošura i 3.959 komada časopisa. Sokoli su svoj rad na pripremanju članstva četa za zadružni život počeli tako što su od četa zahtevali da pristupe osnivanju voćnih rasadnika, organizovanju štednje i žitnih ambara na zadružnoj osnovi. Rad je bio podeljen na voćnjak, povrtnjak i cvetnjak. Za pošumljavanje krša dobijale su čete besplatne sadnice borova, čempresa i bagremova iz državnih šumskih rasadnika. (2) Rad sokola pomagali su i listovi u Jugoslaviji. Uredništvo lista „Politika” iz Beograda predalo je 7.500 dinara kao poklon Sokolskoj župi Skoplje, sa time da se novac dade seoskim sokolskim četama sa teritorije župe Skoplje da nabave seme za poljoprivredne svrhe. Isto uredništvo je istu sumu i za istu svrhu predalo Sokolskoj župi Mostar. Uprava Saveza Sokola  izrekla je svoju blagodarnost uredništvu lista „Politika”. (3)

Sokolska župa Mostar posvetila se opismenjavanju na selu i osnivanju zadruga. Najbolji saradnici župe bili su seoski učitelji. Župa ih je pozvala na svoj prvi sabor sokolskih četa u Mostaru. Sokoli su uočili da je seoski mladić, koji je svršio osnovnu školu, odlazio zatim za svojim poslovima u polje, brdo, … te je u poslu zaboravljao čitati i pisati, a i ono što je bilo teže. Župa je pomagala tako što je slala savete i upućivala ih da nešto čitaju, kako ne bi zaboravili. Smatrali su da sve to nije bilo dovoljno i da treba uraditi više. (4) Sokolsko društvo Gospić sistematski je radilo na osnivanju seoskih sokolskih četa u Lici. Iz Higijenskog zavoda dobavljalo je prosvetno-zdravstvene filmove. (5) Pošto je rad na organizovanju seoskih četa bio jedan od najglavnijih zadataka sokolskih društava bilo je neophodno organizovati tečajeve za vođe četa.

Sokolsko društvo u Prilepu imalo je 1932. vidnih rezultata u organizovanju sokolskih četa i kulturnom  podizanju seljaka. Do 1932. društvo je organizovalo 12 sokolskih četa u srezu prilepskom. Neke od njih su učestvovale na sletu u Beogradu, na sletu u Splitu i okružnom sletu u Kumanovu. U Kumanovu su nastupili sa posebnom vežbom „Seljački radovi”. Na predlog prednjačkog zbora i inicijativom uprave društva bio je održan tečaj za vođe sokolskih četa od 25.3.1932. do 10.4.1932. u Prilepu. Na tečaju su se 20 mladića iz sela prilepskog sreza osposobili za vođe četa. Prosvetar društva profesor Milan Isaković i načelnik društva Dimitrije Jovanović su rukovodili tečajem. Dimitrije Jovanović je istovremeno predavao delove iz Tirševog sistema, terminologiju, organizaciju, laku atletiku i uvežbao vežbe za slet u Pragu. Tečajci su svakog dana na tečaju slušali i  po 1 do 2 predavanja iz oblasti sokolstva, poljoprivrede, zadrugarstva, higijene, istorije, … . Tako su se bili i teorijski osposobili za rad na selu. Predavanja su držali : profesor  Isaković  4 predavanja iz ideologije i istorije sokolstva i razvitka jugoslovenske misli ; Vojislav Damjanović o zadrugarstvu; vojni lekar dr. Simić 2 predavanja iz higijene na selu; poljoprivredni referent Sotir Naumović predavao je iz poljoprivrede o kalemljenju i gajenju kulturnih biljaka; suplent Jakov Antićević o razvoju jugoslovenske države i dinastiji Karađorđevića; školski nadzornik Drag. Tešović o ljubavi prema domovini; opštinski činovnik Dim. Jovanović o temi Sokolstvo i žena i učitelj Bogdan Vešović o zadacima Sokolstva na selu. Učesnici tečaja su videli i film „Živeo Kralj” kao i dve zabave sa pozorišnim komadima. Priređen je izlet na Markov grad. U članku u listu  „Sokolski glasnik“ istaknuto je da im je to pored ostalog učinilo prijatnim boravak u Prilepu. Istaknuto je da ih je ljubav prema sokolskoj ideji  odvojila od kuće u radno vreme i rada i dovela ih da 17 dana posvete Sokolstvu. To je po piscu članka bio dokaz koliko je sokolska ideja prodrla i kod seljaka u prilepskom srezu. Na kraju tečaja priređena je svečana akademija u čast tečajaca. Prosvetar društva  profesor Isaković predavao je i istakao  vrline i požrtvovanost mladića seoskih sokola. Tečajci su izveli praške vežbe. Posle vežbi na spravama starešina  sokolskog društva Todor Nošpalović govorio je tečajcima o njihovim dužnostima na selu, pa im je razdelio uverenja o svršenom tečaju, po nekoliko knjiga i po jedan kalemarski nož. Posle toga izvođene su recitacije, ritmičke igre i pozorišni komad. Pored tečaja za vođe četa u Prilepu je u isto vreme održan tečaj za društvene prednjake od 15.2.1932. do kraja maja. U članku je kraju istaknuto : „Sve ovo stoji velikih napora, ali bez ovakvog rada nema uspeha. Ovaj rad treba da služi za primer i drugim društvima”. (6)

Vlast Jugoslavije pomagala je sokole u organizovanju tečajeva za seljake. Sokolska župa Karlovac organizovala je eskurziju za preko 70 članova seoskih sokolskih četa vozom u Zagreb. Članovi četa bili su iz seoskih četa  Netretić, Generalski Stol, Mahićno, Draganići, Jaškovo i Podzemlje. Vodili su ih članovi župe tajnik Božo Dočkal, član Prosvetnog odbora Josip Kopriva i prosvetar društva Karlovac profesor Marko Sablić. Sa kolodvora krenuli su tramvajem u Maksimir, gde su pregledali fakultetsko dobro. Upravitelj dobra ing. Soko proveo ih je kroz sve prostorije dobra, pokazavši im način spremanja žita, strojeve i prednost njihove upotrebe, staje i stoku, način ishrane, način spremanja stočne hrane, silose i prednosti spremanja hrane u silose, prirodna i veštačka đubriva, … . Seljaci su sa interesovanjem pratili izlaganja  ing. Soko. Posle fakultetskog dobra povedeni su u zološki vrt, gde ih je  profesor Sablić upoznao sa svrhom vrta, poveo u razgledanje, tumačivši im kod pojedinih vrsta životinja sve što treba da se zna o vrsti. Za vreme posete vrtu došao je izaslanik bana, ing. Dragan Tomić, banski savetnik poljoprivrednog odeljenja, i izručio im pozdrave bana, koji je želeo braći sokolima dobrodošlicu. Članovi ekskurzije su poklikom

“živio ban Perović” pozdravili banskog izaslanika. I sam ing. Tomić je bio član sokola. Održao je kratko predavanje o važnosti ovakvog načina prosvetnog rada u seoskim sokolskim četama sa obzirom na njihov poljoprivredni rad. Iz zološkog vrta povedeni su ekskurziste da pregledaju etnografski muzej i obrtni muzej. Sablić im je u oba muzeja bio tumač. Obišli su i narodno kazalište, a zatim su ručali. Posle podne ing. Dragan Tomić vodio ih je u Zagrebački zbor (sajam)  da pregledaju ekonomski deo izložbe. U zboru ih je dočekao direktor veterinarske izložbe dr. ing. Ganzelmajer. Uprkos tome što se tada održavao kongres veterinara, došao je da kao stručnjak bude pri ruci ekskurzistima. Poveo ih je od početka veterinarskog paviljona držeći u svakom odeljenju kraće predavanje. Držao je predavanje o zaraznim bolestima stoke : sakagiji, bodrenici, tuberkulozi, kugi, slinavki i šapu … . Članovi seoskih četa su pažljivo slušali da im nebi što promaklo. Uz prikazivanje bilja sa livada predavao im je inž. Božo Turina o stočnoj hrani i načinu spremanja hrane. Predavanje je bilo poučno i popularno, za svakog pristupačno.  Članovi četa su bili očarani predavanjem i želeli su da im se još koji put pruži prilika da ga ponovo čuju. Veterinar Libig iz Donjeg Miholjca predavao je o peradarstvu. Članovi četa slušali su sa velikom pažnjom predavanje. Posle pregleda veterinarskog dela izložbe pregledali su ostali deo izložbe : izložbu poljoprivrednih mašina i veštačkih đubriva. Dragan Tomić je ceo dan bio uz članove četa, spreman na sve vrste usluga. Na rastanku u Karlovcu srdačno su se rastali sa vođama, obećavši im da će se svakom zgodom kada župa bude tražila odazvati, jer su i sami došli do uverenja o potrebi prosvetnog rada u selima. (7)

U Sarajevu je uz održani slet 1934. priređena sokolska izložba. Sokolska izložba bila je priređena u auli Gradske opštine. Na sredini aule bila je šestokraka piramida na stepenicama, u čijem centru su bile zastave svih sokolskih jedinica koje su učestvovale na sletu. Uz sokolsku izložbu bile su priključene izložba Saveza Trezvenosti i izložba Higijenskog zavoda u Sarajevu. Obe izložbe  nadopunile su sokolsku izložbu. (8)

Sokolsko društvo Konjic godinama je uz poljoprivrednu izložbu priređivalo higijensku izložbu, uz pomoć Doma Narodnog zdravlja u Mostaru. Oko 1.500 posetilaca je 1934. obišlo  higijensku izložbu. Izložba je bila podeljena u tri dela : polne bolesti, tuberkuloza i seosku higijenu. U odeljenju za kožne bolesti uz slike bile su voštane reprodukcije bolesti. U  odeljenju za  tuberkulozu uz slike bile su voštane reprodukcije bolesti. Od najveće važnosti posebno za seoske sokolske čete bilo je odeljenje za seosku higijenu. Tu su bili prikazani u malom modeli kako da se grade higijenske seoske kuće, čatrnje, bunari, modeli seoskih kreveta i ognjišta. Dr. Lovro Dojmi je u članku „O važnosti higijenskih izložba” u „Knjizi za sokolsko selo” istakao da je za seljake bilo važnije da nešto vide nego da čuju. U tome je za njega bio značaj  higijenskih izložbi. Nadao se da će se druga društva i čete ugledati na primer Sokolskog društva Konjic. (9)

Prvi sabor sokolskih četa sreza konjičkog održan je 13 oktobra 1935. u Sokolskom društvu Konjic. Učestvovao je veliki broj izaslanika sokolskih četa. Od strane društva Konjic prisustvovlo je 16 članova uprave sa zamenikom starešine Svetozarom Mužijevićem. Iz župe Mostar bio je Dušan Bajić, bili su i predstavnici vlasti i ostalih ustanova. Referent za sokolske čete Vlado Popović predavao je o radu, razvoju i uspesima sokola na selu, u prosvetnom, zdravstvenom, gospodarskom i narodnom pravcu. Izneo je povjest sokolskih četa u srezu konjičkom, od osnivanja prve čete u Bijeloj 1929. U njegovo vreme bilo je 13 četa koje su  imale 957 članova. Po njemu zbog sokolskog rada nestalo je verske i plemenske netrpeljivosti, strasti su se stišale, uklonjene su sitne seoske zađevice, razvila se bratska ljubav i sloga po narodnoj „Brat je mio, koje vere bio!” Veze sela i grada postale su pristupačne na obostranu korist. Selu, kao stupu države, čuvaru tradicije i nacionalnih tekovina sokolstvo je davalo svaku pomoć i rečju  i delom i borilo se umnim i fizičkim snagama za njegovo dobro. Borba i pomoć su po njemu urodili dobrim plodom. Selo se prosvećivalo i ekonomski jačalo. Održavana su mnoga poučna i pučka predavanja, priređivani su poljoprivredni tečajevi, delilo se razno savremeno oruđe za obradu zemlje, kao i razno semenje za ljudsku i stočnu hranu, propagirla se trezvenost i štednja, … Zahvaljujući sokolstvu sve to je doprinelo opštem napredku sela. Posle izveštaja izvestitelja za čete prešlo se na čitanje predloga pojedinih seoskih četa o potrebama sela. Svi su se odnosili uglavnom na potrebe : pozanje škola, mostova, izgradnju puteva, uređenje pitke vode putem bunara, i čatrnja. Zatim u pogledu higijene predlagano je da se uvedu po selima ambulante, u kojima bi se vršio besplatni lekarski pregled. Bilo je i predloga kao što je  uspostavljanje putujućih domaćinskih škola po selima za podučavanje seljanki u kućanstvu, higijeni, odgoju dece, … . Jedna je četa predložila da se kod župe osnuje fond za školovanje siromašnih đaka  sa sela. U taj fond je svaka četa morala da uloži godišnje najmanje 100 dinara. Kao najvažniji predlog bilo je otvaranje poljoprivrdne škole u Konjicu. U četnom saboru je usvojen zaključak, da se predlozi u formi rezolucije, dostave sokolskoh župi za za župski sabor. Nakon pročitanih predloga sastavljena je rezolucija u kojoj su se isticale sve potrebe sela. Naročito se naglašavala potreba što bliže saradnje sa sokolstvom i potreba intenzivnijeg rada u selu od strane stručnih ljudi, koji su po svom zvanju pozvani i zato plaćeni, da vrše kulturno-prosvetnu misiju, a to su bili učitelji, lekari, veterinari i agronomi. (10)

Tromesečna sednica seoskih četa društva Mostar bila je održana 18. novembra 1936. u prostorijama župe u Mostaru. Predsedavao je starešina društva dr. Lovro Dojmi. Dr. Milorad Dragić, član savezne uprave, bio je delegat Centralnog higijenskog zavoda. Dr. Dojmi je upozorio delegate četa da se zbog štetočina u žitu i voću i njihovog uništavanja obrate za upustva na dra Pavla Vukasovića iz   Centralnog higijenskog zavoda u Beogradu. Takođe je upozorio da pučko sveučilište Škole Doma Narodnog Zdravlja u Zagrebu organizuje kurseve. Mladići do 22 godine na šestomesečnim kursevima obučavali su se u svim granama poljoprivrede. Mogla se za kurseve tražiti pomoć od banovine. Molbe su se slale preko  Doma Narodnog Zdravlja u Mostaru. Dr. Dojmi je govorio i o filterima za čatrnje. (11)  Župski lekar dr. Lovro Dojmi bio je član Župskog prosvetnog odbora. Putovao  je 1935. sa kino-projekcionim aparatom  Doma Narodnog zdravlja iz Mostara. U 12 sokolskih četa pred 2.101 gledaocem prikazao je 6 filmova („Malarija”, „Spolne bolesti”,„Ikina sudbina”, „Endemski sifilis”, „Prirodne ljepote Bosne i Hercegovine”, „Narodni običaji u Južnoj Srbiji”). Zahvaljujući Saveznom prosvetnom odboru Saveza Sokola Župa je dobila kino-projekcioni aparat sa uskom trakom. (12) Župa Mostar organizovala je prikazivanje filmova po selima. Smatrali su da se pomoću filma širila  kultura u selu. Filmski prikazi izazivali su senzaciju. U „Knjizi za sokolsko selo” isticali su : „I staro i mlado, i muško i žensko skupi se da gleda “Čuda koja  igraju po platnu”. Poslije završetka prikaza čitava okolina s naročitim uživanjem pripričava s velikim interesovanjem o tim čudnim prikazima sjećajući se  i najmanjih pokreta u filmu prikazanih, te jedva čekaju prikaz drugog filma.” Sokolska četa u Divinu prikazala je 13. januara 1937.  u prostorijama osnovne škole vaspitno-higijenski film „Dvije seke”. Film je snimljen u okolini Zagreba i prikazivao je odgoj deteta u tri čina. Bio je prikazan uporedan život dve sestre seljanke. Jedna sestra je posle završene domaćičke škole u Zagrebu primenila sve korisne stvari koje je naučila u školi i to : odgoj dece, kućanstvo i domaćinstvo. Druga sestra je potcenjivala školovanje, i zadržala dotadašnji način života. Film je prikazan uz predavanje, koje je bilo sastavljeno prema sadržaju filma. Projekciji filma prisustvovalo je oko trista gledalaca. Film je izazvao senzaciju u selima. Članovi čete nameravali su da film prikažu u još nekoliko seoskih četa. (13) U Uredbi o školi za telesno vaspitanje u Beogradu od 4 septembra 1935. između ostalog istaknuto je : „ …  Dok se škola ne snabde potrebnim sredstvima za naučna ispitivanja i nastavu u školi, … škola će se, … moći služiti potrebnim nastavnim sredstvima Centralnog higijenskog zavoda i Medicinskog fakulteta beogradskog Univerziteta.”(14)

Cetinjski Higijenski Zavod dao je sokolima drvenu baraku za sokolsko izletište Sokolovac kod Tivta. (15) U Sokolskoj župi Novo Mesto članstvo koje je završilo samarićanski tečaj Crvenog Krsta potpomagalo je lekarski rad u sokolskim jedinicama. Društvenih lekarskih odseka, društvene lekare, zdravstvene referente imalo je 150 sokolskih jedinica. Održano je oko 300 predavanja sa zdravstveno higijenskom temom. Održano je 3 samarićanska tečaja. Ručnih apoteka pri četama imalo je 300 jedinica. U župi Mostar održano je 1938. 12 zdravstveno higijenskih predavanja pred 945 slušalaca. Higijensku izložbu u  Domu Narodnog zdravlja u Mostaru posetilo je 320 članova sokola. (16) Sokolsko društvo Voćin iz župe Osijek priredilo je 1939. u okviru Petrove petoletke higijensku izložbu u svojoj sokolani. Izložbu su posetili svi pripadnici društva i oko 450 onih koji nisu bili članovi. Društveni lekar održao je predavanje o anatomiji, tuberkulozi, alkoholizmu, a za majke još predavanje o nezi i ishrani deteta. Izložba je bila namenjena prvenstveno članovima sokola seljacima, da se putem njih dođe do vidnijeg higijenskog napretka sela (17).

U saradnji sa Centralnim higijenskom zavodom za zdravstvenu zaštitu dece i matera održani su u župi Beograd tečajevi za negu dece i odojčadi u Žarkovu ( sokolsko društvo Beograd VIII)  na Umci i Kamenovu.  Tom prilikom održane su male higijenske izložbe. (18) U Centralnom higijenskom zavodu u Beogradu organizovan je 2 maja 1940. sokolsko-higijenski tečaj. (19) Prosvetno-higijenski tečaj za seoske mladiće, članove sokolskih četa, pohađalo je 25 sokola iz Srbije, Crne Gore, Dalmacije, Bosne i Vojvodine. Stručnjaci Centralnog higijenskog zavoda predavali su mesec dana higijenu, fiziologiju, anatomiju, prvu pomoć, zadrugarstvo, socijalne bolesti, nauku o ishrani, poljoprivredu, pravopis, … . Držani su i časovi o sokolstvu. Na završetku tečaja okupili su se tečajci i njihovi nastavnici, sa direktorom zavoda dr. V. Konstantinovićem na čelu. U ime sokola bio je prisutan Radmilo Grđić, glavni sekretar Saveza Sokola. Grđić se zahvalio  Centralnom higijenskom zavodu, a  dr. V. Konstantinović podvukao je značenje tečaja. U ime tečajaca govorio je Petar Sovilj iz Bosanske krajine, zahvalivši se na poukama, koje su tečajci dobili za podizanje svojih sela. (20) Sokolski opšti prosvetni tečaj održan je od 6 do 20 avgusta 1939. u Saveznoj prosvetnoj školi u Beogradu. Tečajcima su bili prikazani uzani filmovi sa sokolskih sletova i medicinski film „Bič čovečanstva”. (21) Sem sokola i Društvo Gajret radilo je na širenju zadrugarstva. U Sarajevu je održana konferencija društva  Gajret, na kojoj je prisustvovalo preko 100 delegata iz svih krajeva Bosne i Hercegovine. Cilj konferencije bio je da se stvori plan za zadružni rad u narodnim masama. Konstatovano je na konferenciji da Gajretova zadružna akcija nije zasnovana ni na verskoj ni na plemenskoj osnovi. (22)

 Sokolima je cilj bilo kako fizičko vaspitanje tako i sva ostala. Time je zaslužio da bude žiža, oko koje su se okretale ostale organizacije. Sokoli  su trebali da budu članovi svih tih ustanova i da ih najsvesnije pomažu. Sa svoje strane su sokoli mogli da traže od tih ustanova pomoć koja je bila potrebna sokolstvu. Od zdravstvenih zadruga lekarske usluge, od narodnih knjižnica korisne knjige, od Crvenog krsta pomoć siromašnim sokolima. Sokolstvo je sa higijenskim i drugim ustanovama pristupilo izgradnji higijenskih česama, pošumljavanju goleti, podizanju malih mostova, zaštiti korisnih ptica, … . Razlika između sokola i drugih ustanova bila je u tome da dok su sokoli težili da ceo narod uđe u redove sokola, dotle su druge ustanove težile samo jednom cilju. Nabavljačke zadruge težile su za nabavkom jeftinijih artikala; zdravstvene zadruge lečenju bolesnika uz jeftiniju cenu; stočarske zadruge gajenju stoke, …. . U članku Milutina D. Lukića „Sokolstvo i druge narodne i prosvetne ustanove” kao krajnji cilj sokola istaknuto je : „Najzad sokolstvo teži da naša država  bude lepa i topla za nas, a tvrda i neosvojiva za lakoumne susede.” (23)

Posle Prvog svetskog rata Sokoli su bili masovna organizacija koja je htela da unapredi selo, putem  prosvete seljaka i osnivanja seoskih četa i zadruga. Deo sokolskog rada bio je usmeren na rad u seoskim četama. Prvo su osnivali seoske čete a onda zadruge. U sokolskoj štampi su se sem uspeha u osnivanju i radu seoskih četa pisali i o teškoćama. Zajedno sa njima radila su ostala nacionalna društva. Isticali su da vaspitati sokola građanina znači spremati ga za sokolski rad na selu. Seoske sokolske čete prikazivale su vaspitno-zdravstvene filmove koje su dobili od Škole Narodnog zdravlja ili higijenskih zavoda. Organizovali su izložbe zajedno sa Higijenskim zavodima. Zavodi su sa svoje strane organizovali sokolsko-higijenske tečajeve. Ta saradnja trajala je do Aprilskog rata 1941. Posle Aprilskog  rata 1941. Savez Sokola bio je zabranjen.

Autor: Saša Nedeljković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene:

1. Vuk Božović, „Sokolstvo na selu” „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 21 januara 1932, br. 4, str. 7;
2. „Rad Sokolske župe Mostar u godini 1933”, Sarajevo 1934, str. 9, 28, 30, 31, 32, 34, 188;
3. „Beogradski list „Politika” za Sokolstvo”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 14 aprila 1932, br. 16, str. 3;
4. „Sokolstvo protiv nepismenosti Apel Sokolske župe  Mostar”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 novembar 1935, br, 41, str. 1;
5. „Organizacija sokolskih četa u Lici”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 4 juna 1931, br. 23, str. 5;
6. B. Vešović, „Tečaj za vođe sokolskih četa u Prilepu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 12 maja 1932, br. 20, str. 7;
7. „Prosvetni rad u sokolskim četama”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15 septembra 1932, br. 37, str. 4;
8. „Vidovdanski slet u Sarajevu 1934, Spomenica II deo”, str. 38, 40, 42, 43;
9. Dr. Lovro Dojmi, „O važnosti higijenskih izložba”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, septembar 1935, br. 7, str. 17;
10. G, L, „Konjic Sabor sokolskih četa”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 novembar 1935, br, 41, str. 3;
11. „Tromjesečna sjednica četa društva Mostar”,   „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, novembar 1936, br. 9, str. 11, 12;
12. Dr. Milan Dokić, predsednik Župskog prosvjetnog odbora, „Izvještaj župskog prosvjetnog odbora”, „Izvještaj o godišnjem radu Sokolske župe Mostar za godinu 1935”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, mart 1936, br. 3, str. 13;
13. Petar Ćulafić, „Film u službi prosvećivanja sela”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar Sarajevo februar 1937, br. 2, str. 25; S.R, „Kino pretstava u Divinu”, „Knjiga za sokolsko selo”,  Mostar Sarajevo Januar 1937, br. 1, str.  11;
14. M. Komnenović, „Uredbu o školi za telesno vaspitanje u Beogradu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 20 septembra 1935, br. 35, str. 1;
15. Prosvetar župe brat Panta Aranđelović, „Sokolovac”, „Glasnik Sokolske župe Cetinje”, Cetinje 1 marta 1937, br. 3, str. 33-36;
16. „Izveštaj o radu uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za godinu 1938. podnet IX redovnoj glavnoj skupštini SSKJ 23. aprila 1939 godine”, str. 117, 118, 119;
17. „Bratstvo”, Osijek, 15 aprila 1939, br. 4, str. 65;
18. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za redovnu XX redovnu godišnju skupštinu 7 aprila 1940 godine.”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1 april 1940, br. 4, God. IV, str. 48;
19. „Sokolsko-higijenski tečaj”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 26 april 1940, br. 17, str. 2;
20. Antun Milinković, Slav. Brod, „Savezni prosvetni tečaj”,„Bratstvo”, Osijek, august-septembar 1939, br. 9, str. 181, 182;
21. „Prosvetno-higijenski tečaj za seoske sokole”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 31 maj 1940, br. 22, str. 2;
22. „Gajret” radi na širenju zadrugarstva”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, decembar 1940, br. 12, str. 278;
23. Milutin D. Lukić, „Sokolstvo i druge narodne i prosvetne ustanove”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1 decembar 1940, br. 9 i 10, str. 169;