• Издвојено
• Политика

Злочин без казне: Годишњица погрома Срба на Косову и Метохији

1 min read

7 година ‎ ИН4С

У таласу насиља 17. и 18. марта 2004. године на Косову и Метохији страдало је 19 цивила, 950 људи је повријеђено, а 4.000 протјерано. Уништено је више од 900 објеката, укључујући 35 српских цркава и манастира.

срушена црква у Ђаковици

На данашњи дан навршава се 14 година од погрома Срба на Косову и Метохији.

У таласу насиља 17. и 18. марта 2004. године на Косову и Метохији страдало је 19 цивила, 950 људи је повријеђено, а 4.000 протјерано. Уништено је више од 900 објеката, укључујући 35 српских цркава и манастира.

Повод или изговор за погром била је кампања албанских медија у којој су локални Срби неосновано оптужени да су одговорни за смрт једног албанског дјечака.

Истрага Унмик полиције утврдила је да су оптужбе биле лажне, а портпарол међународне полиције Нериџ Синг изјавио је тада да су “преживјели дјечаци послије трагедије били под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из сусједног села”.

У погрому је убијено 19 Срба, док је 11 Албанаца живот изгубило у обрачуну с припадницима међународних снага безбедности.

Повријеђене су 954 особе, међу њима и десетине припадника међународних снага, а уништена су 72 возила Уједињених нација. У овом таласу насиља албанских екстремиста етнички је очишћено шест градова и девет села, спаљен је манастир Девич код Србице.

Порушено је око 800 српских кућа и запаљено 35 вјерских објеката, укључујући 18 споменика културе, међу којима и црква Богородице Љевишке у Призрену која потиче из 13. вијека и налази се под заштитом организације УНЕСЦО.

Према подацима Епархије рашко-призренске СПЦ, из априла 2004, укупан број уништених црквених зграда је био близу 100.

Послије погрома над Србима, ухапшено је 270 Албанаца, а 143 особе су осуђене, већина на новчане, а 67 на затворске казне, али не и главни актери из политичких структура и редова бивше ОВК.

Међународни тужиоци и судије на Косову и Метохији процесуирали су седам случајева уништавања цркава и 67 особа осудили на затворске казне од 21 месеца до 16 година, а једну ослободили оптужби.

Терор албанских екстремиста осудили су Савјет безбједности УН, као и Европска унија, а Парламентарна скупштина Савјета Европе је 29. априла 2004. донијела резолуцију.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић казао је раније да још увијек нијесу отклоњени прави политички узроци због којих је дошло до насиља у покрајини прије 14 година.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: