Zlatna groznica zbog korone: Srbija se obezbijedila na vrijeme

Nova vijest iz Austrije je da je zbog pandemije Kovida 19 došlo do ogromne potražnje za zlatom i zlatnim dukatima koja je dostigla nivo iz vremena finansijske krize iz 2008. godine, samo je potvrdila najavu da svetu preti nestašica zlata. Virus korona, očigledno, izaziva i – zlatnu groznicu.

Proizvodnju su već obustavili najveći igrači na tržištu zlata, kakvi su „Argor Hereus“,„Valkambi i „Pamp” iz Švajcarske, zbog čega je sada u celoj Evropi vrlo teško nabaviti zlatne poluge ili dukate.

Kao i ranije u kriznim situacijama, vrednost zlata je u vreme pandemije pokazala visoku otpornost zbog čega bi svi da ga se domognu pre početka recesije, tokom koje njegova vrednost može da poraste i više puta, konstatovao je ovih dana portal SEEbiz. On podseća da je tokom globalne finansijske krize 2008. godine njegova vrednost porasla 280 odsto, a da se posle krize stabilizovala, ali je i dalje ostala uvećana za oko 200 odsto.

U Evropi je već vrlo teško nabaviti zlatne poluge ili dukate, jer su proizvodnju obustavili najveći igrači na tržištu zlata, kakvi su „Argor Hereus“,„Valkambi i „Pamp” iz Švajcarske.

Srbija na vrijeme kupila zlato

On podseća da je Narodna banka Srbije (NBS) početkom novembra prošle godine kupila oko 10 tona zlata po ceni od oko 1490 dolara za uncu. S obzirom na sadašnju cenu, jasno je, kaže, koliko smo na tome zaradili.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sredinom prošle godine je NBS naložio da počne sa kupovinom zlata kako bi zemlja bila sigurna u okolnostima negativnih kretanja na finansijskim tržištima. On je ovih dana saopštio da Srbija ima 31 tonu zlata.

„To je, posmatarno udelom zlata u deviznim rezervama, Srbiju stavilo u regionalni vrh. Malo zemalja ima toliki udeo zlata. To je deo deviznih rezervi koji je svakako u ovom trenutku lako zameniti za novac ili za neku drugu robu koja vam je potrebna“, ističe Nikolić.

On napominje da ima i zemalja koje nemaju rezerve u zlatu zato što su ih prodale.

Srbija je početkom novembra prošle godine kupila oko 10 tona zlata po ceni od oko 1490 dolara za uncu i zaradivši na ceni zlata koja je trenutno gotovo na istorijskom maksimumu dodatno uvećala svoje devizne rezerve.

Poslednjih decenija su države, po pravilu, veći deo svojih rezervi kapitala držale u državnim obveznicama razvijenih zemalja, što se smatralo investicijom vrlo niskog rizika. Činjenica da u slučaju sankcija ili ratova kapital uložen u inostranstvu može biti blokiran ili oduzet dovela je, međutim, do toga da se u poslednje vreme sve više država odlučilo na proveren način ulaganja viška kapitala –u zlatne poluge. U tome su prednjačile Kina, Rusija, Indija.