Живот Срба у Куртијевом казамату: Српске жене без заштите, а мушкарци без права на протест

Док се у Сјеверној Митровици готово сваке седмице биљежи нови случај сексуалног узнемиравања Српкиња, који прође без значајније реакције, они који мирно и ненасилно изразе грађански протест бивају приведени, претучени и изложени јавном понижењу. Двојни стандарди привремених приштинских институција не само да постоје – него се свакодневно демонстрирају на најбруталнији начин.

У недјељу поподне, једна жена пријавила је полицији сексуално узнемиравање у Сјеверној Митровици. Шеф оперативе такозване косовске полиције за регион Сјевер, Петрит Фејза, потврдио је да је полиција узела изјаве и од жене и од осумњиченог мушкарца. Ово није издвојен случај — само неколико дана раније, мушкарац из јужног дијела Митровице добацивао је Српкињама у центру града. И тај случај је регистрован као узнемиравање.

Упркос томе што косовска полиција од почетка јуна спроводи план појачаног присуства на терену, уз наводну намјеру да заштити жене и дјевојке, Српкиње се и даље свакодневно сусрећу с пријетњама, добацивањем и непријатностима, најчешће од младића који преко Ибра прелазе из јужног дијела града.

Прошле јесени, група жена са сјевера Космета прикупила је тридесет сведочанстава Српкиња, старости од 15 до 60 година, које су биле изложене различитим облицима узнемиравања. Ово писмо подржало је преко 400 жена и упућено је КФОР-у, ЕУЛЕКС-у, амбасадама западних земаља у Приштини. И поред тога, случајеви се настављају, а реаговања остају минимална.

Истовремено, група Срба из Сјеверне Митровице најавила је формирање „комшијских стража“, односно дежурстава на улицама града како би се спријечило да комшије са друге стране Ибра узнемиравају њихове мајке, сестре, супруге, ћерке.

Без права на протест

С друге стране, представник Срба, потпредсједник Српске демократије Стефан Вељковић, приведен је након што је дунуо у пиштаљку у знак протеста против посјете Џељаља Свечље и Газменда Хоџе кафићу у центру града. Умјесто да му буде омогућено право на мирни протест, Вељковић је, према његовим ријечима, добио ударац у лице од припадника обезбјеђења, поцепана му је усна, а потом је приведен од стране цивилне полиције и одведен у станицу с лисицама на рукама.

„Добио сам ударац у главу. Поцијепана ми је усна, ударен сам у зуб и вилицу. Све је снимљено на мом телефону“, изјавио је Вељковић, додајући да му је припадник обезбјеђења рекао: „Иди у Србију па то ради.“

Док се над Српкињама у граду настављају напади и узнемиравања, без значајне и искрене заштите или реакције институција, сваки облик отпора српског становништва – па и симболичан и ненасилан – дочекује се као пријетња, те се брутално санкционише. Очигледно је да оно што за једне представља прекршај достојан благог прекора, за друге постаје повод за репресију.

Ни Запад није посебно емотивно потрешен овим чињеницама, иако се, а то је већ познато свима, представљају као главни браниоци демократије. Наше жене на Космету немају заштиту, а наши мушкарци немају право на протест.

Двоструки аршини, у том смислу, нису пука неправда – они су политичка технологија. Њихова сврха није да ријеше проблем, већ да га управљају: да једнима дозволе слободу без одговорности, а другима одузму и најосновнија грађанска права. У таквом поретку, права и безбједност Срба нису питање закона, већ милости. Срби, ваљда, треба да заслуже основна људска права унутар измишљене државе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: