ИН4С

ИН4С портал

Живјела 117 година: Наука открива зашто је Марија Брањас побиједила вријеме

1 min read

Си-Ен-Ен

На питање дуговјечности, суперстогодишњаци – људи који живе дуже од 110 година – често дају једноставне савјете: умјерена исхрана, кретање, мирна глава. Али шта ако се њихова тајна може проучавати научно, у самом геному?

Управо тим питањем бавио се рад објављен у часопису Cell Reports Medicine, у којем је истраживан геном Марије Брањас Морере, Американке рођене у Сан Франциску, која је одрасла у Каталонији и преминула у августу 2024. године у 118. години живота, као најстарија особа на свијету.

„Била је веома великодушна и жељела да помогне, дивно је било радити с њом,“ казао је за CNN др Мanel Естелер из Института „Џозеп Карарас“ у Барселони, један од аутора студије.

Истраживачи су узели узорке крви, пљувачке, урина и столице, упоредивши њен геном са геномима 75 других жена са Иберијског полуострва. Закључак је био јасан: Марија је истовремено „освојила генетску лутрију“ и водила здрав живот.

Марија Брањас, снимљена 1925. године (Манел Естелер/породице Брањас)

„Она је од старта имала срећу у генетици, а онда је добила и додатни плус својим животним навикама,“ рекао је Естелер, додавши да се њена дуговјечност може приписати подједнако генима и начину живота.

Никада није пушила, није пила алкохол, живјела је на селу, кретала се сваки дан (најчешће једночасовне шетње), а исхрана јој је била медитеранска – с маслиновим уљем, поврћем и, у њеном случају, доста јогурта. Јела је чак три порције јогурта дневно, што је по мишљењу научника доприносило здравој цријевној флори и мањем нивоу упала у организму.

„Ипак, њен микробиом није само посљедица јогурта, већ чињенице да је њено тијело било добар ‘домаћин’ тим бактеријама, захваљујући и осталим здравим факторима,“ објаснила је професорка Клер Стивс са Краљевског колеџа у Лондону.

Брањас и Естелер

Брањас је имала и повољне варијанте гена повезане са имунитетом, очувањем когнитивних способности, метаболизмом масти и заштитом мозга и срца у позним годинама.

„Ниво детаља у овом раду је изузетан. По мом знању, ово је први рад који је овако дубоко ушао у различите механизме биолошког старења код једне суперстогодишњакиње,“ истакла је Стивс.

Иако је ријеч о једном једином случају, а старење је код свакога другачије, научници сматрају да се на основу оваквих студија могу добити важне смјернице за развој лијекова који би успорили болести старости.

„Циљ не мора бити да сви живимо до 117. године,“ каже Стивс.

„Циљ је да вријеме које проведемо у болести и патњи буде што краће. А управо то је успјела ова жена – да живи дуго и здраво.“

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *