Живјела 117 година: Наука открива зашто је Марија Брањас побиједила вријеме
1 min read
Си-Ен-Ен
На питање дуговјечности, суперстогодишњаци – људи који живе дуже од 110 година – често дају једноставне савјете: умјерена исхрана, кретање, мирна глава. Али шта ако се њихова тајна може проучавати научно, у самом геному?
Управо тим питањем бавио се рад објављен у часопису Cell Reports Medicine, у којем је истраживан геном Марије Брањас Морере, Американке рођене у Сан Франциску, која је одрасла у Каталонији и преминула у августу 2024. године у 118. години живота, као најстарија особа на свијету.
„Била је веома великодушна и жељела да помогне, дивно је било радити с њом,“ казао је за CNN др Мanel Естелер из Института „Џозеп Карарас“ у Барселони, један од аутора студије.
Истраживачи су узели узорке крви, пљувачке, урина и столице, упоредивши њен геном са геномима 75 других жена са Иберијског полуострва. Закључак је био јасан: Марија је истовремено „освојила генетску лутрију“ и водила здрав живот.
„Она је од старта имала срећу у генетици, а онда је добила и додатни плус својим животним навикама,“ рекао је Естелер, додавши да се њена дуговјечност може приписати подједнако генима и начину живота.
Никада није пушила, није пила алкохол, живјела је на селу, кретала се сваки дан (најчешће једночасовне шетње), а исхрана јој је била медитеранска – с маслиновим уљем, поврћем и, у њеном случају, доста јогурта. Јела је чак три порције јогурта дневно, што је по мишљењу научника доприносило здравој цријевној флори и мањем нивоу упала у организму.
„Ипак, њен микробиом није само посљедица јогурта, већ чињенице да је њено тијело било добар ‘домаћин’ тим бактеријама, захваљујући и осталим здравим факторима,“ објаснила је професорка Клер Стивс са Краљевског колеџа у Лондону.
