Žiofre: Očekujemo da Srbija bude uz EU u suprotstavljanju ruskoj agresiji

Suprotstavljanje ruskoj agresiji je zadatak globalne zajednice i računamo na Srbiju da bude uz nas, jer to nije samo pitanje Ukrajine, i nije samo pitanje evropske bezbednosti, već dovodi u pitanje ceo međunarodni poredak, poručio je danas ambasador EU u Srbiji Emanuel Žiofre.

Žiofre je ocenio i da EU generalno vidi pad usklađenosti Srbije.

„I da se podsetimo o čemu je reč: skoro 6 miliona ljudi iz Ukrajine je evidentirano kao izbeglice širom Evrope. Ruska agresija na Ukrajinu dolazi pravo iz drugog veka. Ovo nije samo pitanje Ukrajine“, rekao je on i dodao da je suprotstavljanje ruskoj agresiji zadatak cele globalne zajednice.

„Računamo na Srbiju da bude uz nas i suprotstavi se ovoj jednostranoj agresiji“, naglasio je on.

Na pitanje zašto nema razumevanja za stav Beograda kada su u pitanju sankcije prema Rusiji, Žiofre je rekao da se već vide posledice sankcija po Rusiju i dodao da se od Srbije nikada nije tražilo da prekine uvoz gasa iz Rusije.

„EU je u svojoj politici sankcija uzela u obzir i specifične potrebe Srbije“, rekao je Žiofre, navodeći da su uvedene korektivne mere kada je u pitanju naftna industrija.

Povodom rezolucije Evropskog parlamenta u kojoj se otvoreno spominje da Srbija treba da prizna Kosovo, Žiofre je rekao da su Ukrajina i Kosovo dva odvojena pitanja.

„Dijalog Beograda i Prištine ima jasan cilj – postizanje pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa kako bi svi mogli dalje da ostvare svoje evropske aspiracije i napreduju ka članstvu u EU“, objasnio je on.

Ocenio je da taj dijalog nije u ćorsokaku, te da izostanak sastanka koje je Lajčak planirao nije problem niti tragedija.

„Najvažnije je da su oba lidera, premijer Kurti i predsednik Vučić, koji su pristali na sastanak, dogovorili da se redovno sastaju, dogovorili su da se dijalog dovede do tog nivoa“, rekao je on i dodao da je za EU značajniji kvalitet od toga kada će doći do sastanka.

Dodao je da se raduje forminju Narodne skupštine Srbije i nove vlade, te podsetio da je predsednik Srbije ponovo potvrdio da pristupanje EU ostaje strateški cilj Srbije.

Žiofre je kao ključna pitanja za novu vladu naveo i jačanje vladavine prava, negovanje slobodnih medija, suzbijanje klimatskih promena i usklađivanje u oblasti spoljne politike.

„Moraćemo da radimo zajedno još više na ovim ključnim pitanjima u kontekstu naše šire agende pristupanja“, rekao je on.

Naglasio je da EU svaki dan daje sve od sebe da podrži Srbiju u procesu ispunjavanja i potpune primene standarda te unije.

„Kada dođe do reformi klasteri se otvaraju. I to je ono što se desilo u decembru. Usklađivanje zakonodavstva i standarda je ključno“, rekao je on.

Govoreći o opadajućoj podršci građana Srbije članstvu u EU, on je naglasio da je osciliranja tu bilo i ranije.

„Uprkos svemu, dve trećine građana i dalje poistovećuje EU sa bezviznim putovanjem, mogućnostima, ekonomskim standardom, mirom, stabilnošću“, rekao je on i dodao da građani žele Srbiju u EU zbog strogih kriterijuma pristupanja.

Dodao je da građani veruju da bi članstvo u EU ublažilo korupciju, donelo pravnu sigurnost i povećalo mogućnosti i blagostanje.

Žiofre je istakao da EU ima mnogo toga da ponudi građanima Srbije.

„Ali biva tako, ko želi da stigne do lepe destinacije, ponekad mora da prođe i izazovan put. Zato je dobro nastaviti dalje. I dobro je dodati gas za ubrzanje. Sada“, poručio je on.