Земља се овог лета окреће брже, да ли ће у будућности дан трајати мање од 24 сата?
1 min read
Илустрација
Према норвешкој компанији за мерење времена timeanddate, 10. јули је био најкраћи дан у години – трајао је 1,36 милисекунди краће од 24 сата. Дан је 22. јула био краћи за 1,34 милисекунде док ће 5. аугуста бити краћи за 1,25 милисекунди.
Дужина дана је време потребно планети да се окрене око своје осе – у просеку је то 24 сата или 86.400 секунди. Но, свака ротација је неправилна из неколико разлога, као што су гравитацијска сила Месеца, сезонске промене у атмосфери и утицај Земљиног текућег језгра, преноси Спутњик.
Последица тога јесте да ротација обично траје нешто краће од 86.400 секунди. Разлика од само неколико милисекунди никако не утиче на свакодневни живот. Ипак, дугорочно, ова одступања могу утицати на рачунаре, сателите и телекомуникације. Због тога се најмања временска одступања од 1955. прате помоћу атомских сатова.
Колико је ово заиста проблем?
Поједини стручњаци сматрају да би ова одступања могла проузроковати проблем сличан проблему Y2К који је претио да заустави модерну цивилизацију. Атомски сатови броје осцилације атома који су у вакуумској комори сата како би се израчунала 24 сата с највећом прецизношћу.
Добијено време назива се координирано универзално време (UTC) које је утврђено с 450 атомских сатова и представља глобални стандард за мерење времена, као и време на које су подешени сви рачунари и мобилни телефони.
Примера ради, користећи сателите за проверавање положаја планете у односу на фиксне звезде, астрономи прате Земљину ротацију и могу приметити мале разлике између времена атомских сатова и времена које је Земљи потребно да направи пуну ротацију. Земља је 5. јула прошле године имала најкраћи дан икада забележен од појаве атомског сата пре 65 година. Наиме, тај дан је за 1,66 милисекунди био краћи од 24 сата.
„Тренд бржих дана постоји од 1972., али постоје флуктуације. То је заправо као да пратите берзу. Постоје дугорочни трендови, а онда постоје успони и падови“, казао је Данкан Агњу, професор емеритус на Институту за океанографију Скропс и истраживач геофизичар на Универзитету Калифорнија у Сан Дијегу.
Након неколико деценија релативно споре ротације, Међународна служба за Земљину ротацију и референтне системе је 1972. затражила додавање преступне секунде у UTC због кашњења Земљине ротације у односу на атомско време.
Ово је слично преступној години, тј. када се сваке четири године у фебруару додаје још један дан да би се објаснила разлика између грегоријанског календара и времена потребног Земљи да комплетира једну орбиту око Сунца. У UTC је од 1972. додано 27 преступних секунди, али је то додавање бивало све ређе због убрзања Земље. Током 1970-их је додато девет преступних секунди док од 2016. није додата нити једна преступна секунда.
Генерална конференција за тегове и мере (CGPM) је 2022. гласала за престанак додавања преступних секунди до 2035. Но, ако Земља настави да се брже ротира још неколико година, мишљења је Агњу, једна секунда би могла бити изузета из UTC – а. Према његовим речима, никада није било негативне преступне секунде, али је 40 одсто изгледно да ће се она догодити до 2035.
Шта изазива бржу ротацију Земље
Агњу је напоменуо да најкраће промене у Земљиној ротацији долазе од Месеца и плиме и осеке. Овај учинак се погоршава због тога што се планета током лета природно брже окреће. Земљино текуће језгро се у последњих 50 година успорава док се чврсто Земљино језгро убрзава. Анализирајући комбинацију ових ефеката научници могу утврдити да ли ће дан бити краћи.
„Ове флуктуације имају краткопериодичне корелације, што значи да ако планета убрзава једног дана, онда постоји тенденција убрзања и за наредни дан. Та корелација временом нестаје због чега не постоје предикције унапред више од годину дана“, указао је Џуда Левин, физичар и члан америчког Националног института за стандарде и технологију у области временске и фреквенцијске поделе.
Иако један краћи дан не прави никакву разлику, додаје Левин, тренд краћих дана повећава могућност негативне преступне секунде.
„Када је систем преступних секунди дефинисан 1972. године, нико никада није помислио да ће се негативна преступна секунда икада догодити. То је једноставно нешто што је стандардизовано јер је то морало бити учињено ради употпуњености. Сви су претпостављали да ће само бити потребне позитивне преступне секунде, али сада скраћивање дана (негативна преступна секунда) доводи до опасности“, нагласио је он.
Изгледи за негативну преступну секунду изазивају забринутост, како је објаснио Левин, јер и после 50 година још увек постоје проблеми с позитивним преступним секундама.
„Још увек постоје места која то раде погрешно или то раде у погрешно време или то раде с погрешним бројем и тако даље. То се радило изнова и изнова. Много је већа забринутост због негативне преступне секунде јер никада није тестирана и никада није пробана“, нагласио је.
Подсетио је да је овај проблем сличан проблему Y2К, с обзиром на то да се многи фундаментални технолошки систем ослањају на сатове и време. Проблем Y2К се догодио на прелазу из 20. у 21. век, када се мислило да ће се догодити нека врста судњег дана јер рачунари неће моћи процесуирати нови формат датума, прелазећи са ’99’ на ’00’, пренео је Си-Ен-Ен.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
