Земља се 2020. вртјела брже него било кад у задњих 50 година
1 min read
Прошле године је забиљежено 28 најбржих дана од 1960. године, а наша планета се окретала око своје осе неколико милисекунди брже од просјека.
То не треба да забрињава јер окретање Земље све вријеме мало варира јер на њу утичу промјене атмосферског притиска, вјетрови, океанске струје и кретање језгра, пише индеx.хр.
Овакво једва примјетно повећање или смањење брзине може бити незгодно једино за оне који се баве ултрапрецизним атомским сатовима који мјере Координирано свјетско вријеме (УТЦ), према којем постављамо своје сатове. Када ротација Земље одступи од УТЦ-а за више од 0.4 секунде, УТЦ тада ради прилагођавање.
Додавање секунди
До сада су се током прилагођавања крајем јуна или децембра већином додавале “преступне секунде” како би се УТЦ ускладио с астрономским временом. Односно, до недавно је укупни тренд ротације Земље успоравао од почетка прецизних сателитских мјерења крајем 1960-их и почетком 1970-их.
Од 1972. године стручњаци отприлике сваких годину и по дана додају преступну секунду. Посљедње такво прилагођавање било је 2016. године, када је на Силвестрово у 23 сата, 59 минута и 59 секунди додата једна “преступна секунда”, пише Ливе Сциенце.
Али прошле године су се ствари сложиле другачије, па сада научници први пут размишљају о томе да се УТЦ-у одузме једна секунда. Наиме, дан у просјеку траје 86.400 секунди, али ће астрономски дан у 2021. у просјеку бити краћи за 0.05 милисекунди. На крају године могло би да се ради о заостатку од 19 милисекунди.
Прошле године смо имали 28 бржих дана од најбржег 2005.
Прешла на чиста горива?