• Издвојено
• Поглед

ZEIT: Кинески аутопут Црне Горе

1 min read

4 године ‎ ИН4С

Мило Ђукановић на градилишту аутопута

Влада је 2014 код кинеске државне банке Еxим узела кредит од 944 милиона еура да би финансирала гигантски пројекат аутопута. Сада у јулу се мора платити прва рата Кинезима: биће гадно. Министар финансија земље од 600.000 становника упозорава да његова влада не може да сервисира дуг – а Црна Гора је, у својству земље кандидата за чланство, замолила ЕУ за помоћ. У Бриселу им не пада на памет да је одобре: “Не враћамо кредите трећих земаља”.

Од тада се Црном Гором шири баук звани Хамбантота – који је лучки град у Шри Ланки. Ни ова азијска острвска држава није 2017 могла да врати своје кредите кинеским банкама па је своју највећу луку -управо ову, Хамбантота- морала дати Кини на 99 година. Кина је зато Шри Ланки отписала речени дуг.

Од догодовштине са Шри Ланком Кину бије глас да мале земље гура у дужничке кризе. “Дипломатија дужничких замки”: тако гласи кинеска зла формула, како ју је описао индијски експерт за геостратегију Брахма Челлени. Критичари попут њега чак оптужују Народну Републику да уздуж своје иницијативе “Belt-and-Road” жели да створи вазалске државе. Ова иницијатива је најмање 900 милијарди евра тежак инфраструктурни план, којим Кина широм света жели да изгради трговачке руте за свој извоз као и приступ природним сировинама.

Тако би Црна Гора могла да постане одскочна даска за Кину у Европи – и не би била прва. 2016 је кинески велебродовласник Цосцо купио грчку луку Пираеус, кроз коју пролази посебно важни трговачки пут: Kina-Evropa Land-Sea Express Line. Он води са Далеког Истока преко Северне Македоније, Србије, Мађарске до Централне Европе. Сем тога је 2019 једна железничка компанија која припада Цосцоу купила деонице грчке железнице Пеарл. Чиме су Кинези добили дозволу за вршење железничког превоза у Европи.

У Црној Гори сада постоји конкретни страх од тога да ће – у случају да кредит падне – морати да се одрекну дела своје територије. “Могуће је да се ради о Луци Бар”, каже Вања Ћаловић из црногорске НВО Манс, која се бори против корупције.

Потешкоћу представља што ово страховање деле многи али нико за то нема доказа. Што између осталог лежи и у томе да је добар део текста уговора између црногорске владе и Еxим-Банк изгледа тајна. Познати су сума кредита, трајање и камата од 2%.

Што је већ само по себи упадиво. Овај аутопут већим делом гради кинески Road and Bridge Corporation са подизвођачима из региона и уз помоћ кинеских грађевинских експерата те подузимача. Градња гута 21 милион еура по километру. Чиме је ово један од најскупљих аутопутева европског континента.

Огроман инжењерски изазов

Аутопут треба бити дуг 167 километара и мора да преброди 1000 метара надморске висине преко 40 мостова и кроз 90 тунела: што је огроман инжењерски изазов, који делимично објашњава високе трошкове. До сада је узета у градњу само прва деоница од 40 километара – која је сама прогутала скоро већ целу кредитну суму из Пекинга.

Такођер је упадиво да градњу овог аутопута од почетка прате оптужбе за корупцију. Уговор је израдила влада Мила Ђукановића 2014 године. Он је већ деценијама најмоћнији човек Црне Горе. Тренутно је председник државе, што је у једној ранијој фази већ био а између тога је више пута био премијер. Сматрају га за ноторно корумпирану особу.

Огроман део кредитне суме је подељен локалним подизвођачима, блиским управо Ђукановићу. А и бивша и садашња влада одбијају да комплетно отворе све архиве везане за овај кредитни уговор.

Да ли онда иза кинеског кредита стоје стратешке и политичке намере? Амерички Center for Global Development (CGD) је 2018 на ову тему направи студију и анализирао кредитну политику Кине у иницијативи Belt-and-Road. Од 68 укључених држава њих 8 се налазе у опасности да падну у дужничко ропство. Међу ових осам је и Црна Гора.

Аутори студије ипак нису могли да пронађу јасну шему по којој Кина поступа са на овај начин високо задуженим државама. “Влада Кине доноси одлуке од случаја до случаја”, кажу у ЦГД. Поједине од тих одлука су врло карактеристичне и Кини су већ обезбедиле огромне привилегије. Тако је Пекинг 2011 опростио Таџикистану дугове и добио за то 1.158 квадратних километара државне територије Таџика уз кинеску границу. Која сада припада Кини. Исте године је Кина опростила део дуга Куби и дала сагласност за преструктурирање остака дуга, чиме је само још више везала Кубу за себе.

И Киелски Институт за Светску Привреду је у марту 2021 објавио студију у којој је анализирао 100 кинеских кредита. Закључак: Кина инсистира на апсолутној тајности уговора.

Стога државе кинески дужници не могу да буду чланови тзв. Париског Клуба, међународног гремиума у коме седе 22 најбитнија државна интернационална кредитора.

У том Клубу се ради по уобичајеној процедури са кредитима који се не враћају: сви зајмодавци отворено објаве своје захтеве и заједнички траже решење које све стране исто задовољава. Но кинески кредитори забрањују својим дужницима да кредите реструктурирају заједно са осталим зајмодавцима. Што повећава утицај Кине на своје дужнике.

“Који смисао има овај аутопут уопште ?”

У случају пројекта аутопута Црне Горе српски економ Александар Ковачевић има и неколико посве фундаменталних питања. Једно од њих гласи: “Који смисао има овај аутопут уопште?”

Официјелни одговор гласи да аутопут треба да споји луку Бар са Београдом не би ли се тиме дао подстицај црногорској привреди. Тренутно Црна Гора годишње привређује једва неких 4 милијарде еура. Али Ковачевић каже да лука Бар уопште није развијена за тако што а у Београду не постоје ни терминали за прихватање робе из ње. Тако да ово официјелно објашњење не пије воду.

Ковачевич је стога опет свако мало питао у Црној Гори чему служи овај аутопут. Нови одговор гласи: за туризам. На шта економски експерт одговара: лети су “плаже Црне Горе ионако препуњене, све је пренатрпано”. Па ни овај други одговор не пије воду.

Овакав стил тешко схвативе структуралне политике није ништа ново у региону. Сличном аргументацијом попут црногорске је 2008 у Хрватској грађен аутопут између луке Ријека и главног града Загреба. Европска Инвестициона Банка (ЕИБ) га је финасирала са 210 милиона евра – иако је корист од њега исто тако упитна, каже Ковачевић. Примера таквих инвестиција на подручју Балкана има још много.

Назад у Црну Гору: кад је аутопут био у фази планирања је Црна Гора послала планове и на адресе европских кредитора. Који су по више пута одбили да за њега дају паре, јер је било савршено јасно да се ради о неисплативој инвестицији. Поставља се онда питање: зашто је Црна Гора инсистирала на таквим плановима. Вања Ћаловић из Манс-а претпоставља да је корумпирана политичка каста Црне Горе намирисала велику зараду: “Пуно новца у мрачним каналима”, сумња она.

Кина је, са своје стране, изгледала видела шансу да прошири утицај на Западном Балкану. Шта то може да значи – види се у Мађарској и Грчкој. У обе ове земље постоје огромне кинеске инвестиције. И обе ове земље су већ више пута протеклих година стављале свој вето на резолуције ЕУ које су биле критичке према Кини.

Црна Гора није само кандидат за чланство у ЕУ, него је и члан НАТО. Ако Кина задобије још већи утицај на црногорску владу, онда би Пекинг кроз Подгорицу једног дана де факто седео и у НАТО и у ЕУ за столом за одлучивање. Што, са своје стране, ЕУ просто никако не сме да допусти.

Портпарол ЕУ-Комисије је до сада саопштио само ово: “Комисија је добила писмо из Црне Горе и ради на одговору”. Вероватно ће ЕУ на крају помоћи Црној Гори у преговорима за преструктурирање дуга. Ако јој Кина то допусти.

Аутор: Улрик Ладурнер
Превод: Мирко Вулетић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: