Завршен 80. Вуков сабор
1 min read
Беседом академика Душана Ковачевића данас је у Тршићу завршен 80. Вуков сабор који негује традицију и успомену на Вука Стефановића Караџића реформатора српског језика и писма, а завршној свечаности присуствовао је министар просвете, науке и технолошког развоја Томислав Јовановић.
Јовановић је, отварајући преводилачке радионице у Музеју језика и писма, истакао да Вуков сабор обележава, не само историју Вуковог краја, већ и историју целог народа, при том цитирајући Вукове речи, да ако свако ради онолико колико може, народ неће пропасти.
„Данашње манифестације потврђују да радимо и стварамо следујући велико Вуково дело“, рекао је Јовановић, нагласивши да свет припада онима који покушавају и будућност онима који имају јасну представу о њој, а нашу припадност свету и перспективу у њему, трасирао је Вук Стефановић Караџић.
Према његовим речима, Вук је током свог рада подносио велику жртву реформишући језик, а тиме и друштво у целини, подстичући памет, размишљање и стваралаштво свог народа
Академик Душан Ковачевих подседио је у беседи да је Вуков сабор најстарија културна манифестација у Србији и да је од 1933. године, откако се обележава, преживела неколико држава и државних уређења, културних и некултурних политика и десетак владара и влада који нису много марили за културу.
„Вуково име је од 1816. године и појаве његовог српског речника служило као повод за нападе, увреде и оптужбе да је својим народним говором наопаког правописа изазвао код ученог света гнушеније, презреније и омразрније“, рекао је Ковачевић.
Подсећајући на несугласице које су постојале између Вука и тадашњег српског владара Милоша Обреновића, који је бранио употребу Вуковог правописа, Ковачевић је рекао да су у то исто време, владари широм света богато плаћали своје уметнике да им створе дела по којима ће остати упамћени.
Према његовим речима, оно што је Вук урадио од 1814. године са појавом његове писменице и новим правописом, најједноставнијим и најсавршенијим на свету, и народним језиком, јесу најдрагоценија завештања и блага српског народа.
Беседник је подсетио да се ове године обележава 200 година од рођења Петра Петровића Његоша, али да то није имало много ођека у јавности, опомињући да „смо славили туђег цара, уместо владику српске поезије“.
reforma za uništenje jezika