Затворена биралишта у Немачкој, Меркелова фаворит

Избори за 18. сазив Бундестага завршени су у 18 сати, када је затворено 80.000 бирачких места широм Немачке.

Гласало се у 299 изборних округа, а учествовале су 34 партије. Прве процене резултата гласања очекују се одмах по затварању бирачких места. док се коначни резултати очекују после поноћи. До 14.00 сати је гласало 41,2 одсто Немаца, саопштио је Савезни завод за статистику, наводећи да је то за око пет одсто више него на прошлим савезним изборима 2009. године.

Тада је до 14.00 сати излазност била око 36,1 одсто, а укупна излазност – нешто преко 70 одсто бирача. Немачки медији јављају да се у неколико покрајина, међу којима је и најмногољуднија Северна Рајна Вестфалија са 18 милиона становника, може очекивати већа излазност него 2009. године када је гласало 72, 2 одсто бирача.
Избори су почели јутрос тачно у осам сати, а позвано је близу 62 милиона Немаца с правом гласа. У трци, у којој канцелар Ангела Меркел важи за фаворита, а њени демохришћани за најјачу политичку опцију, учествују 34 партије и 4.451 изборни кандидат.

Меркелова је гласала у Берлину, дошавши на изборно место у пратњи супруга професора Јоахима Зауера.

Пре Меркелове гласао је и председник државе Јоахим Гаук, као и њен „изазивач“ – кандидат Социјалдемократске партије (СПД) Пер Штајнбрик, који је у анкетама далеко иза Меркелове.

Неизвесне постизборне коалиције

Као једна од најчешће помињаних могућности за дане које долазе у Немачкој се наводи влада “велике коалиције“ између Хришсћанско-демократске уније, (ЦДУ) и Социјалдемократске партије Немачке (СПД), какву је Меркелова у свом првом мандату већ водила.

Уколико је слабашним либералима (Партија слободних демократа), актуелног шефа дипломатије Гвиде Вестервела, данас успело да пређу цензус од пет одсто и уђу у Бундестаг, наставак демохришћанско-либералне коалиције би био могућ, али не и најизгледнији сценариј, коментаришу немачки аналитичари.

Међутим, уколико либералима није “пошло за руком“ да уђу у Бундестаг, Меркеловој ЦДУ као партнер за “велику коалцију“ остаје ЦДУ, а када је реч о “претрчавањима“ малих партија на страну великих, неприродних партнера, аналитичари оцењују да савез њених демохришћана са Зеленим, није много реалистична опција.

Европскептична “Алтернатива за Немачку“ (АФД) је, каже се данас у немачкој престоници, највећа непознаница ових избора. Са том партијом, која се залаже за укидање евра и повратак немачке марке, нико не жели у коалицију и уколико су они данас прешли пет одсто гласова, то би, оцењује се, могло да значи крај актуелне демохришћанко-либералне коалиције.

У шпекулацијама о постизборним савезима, канцеларски кандидат СПД Пер Штајнбрик искључио је и могућност коалиције са Левицом, наследницом некадашњих источно-немачких комуниста, односно, могућност савеза СПД-Зелени-Левица.

Рачуница немачког изборног система је, очито, веома сложена, па тако изборни резултат може условити дуге и напорне постизборне коалиционе преговоре око формирања нове владе и шпекулације о томе ко на коју страну треба, може и хоће да “претрчи“, кога би било пожељно, а кога опсано примити у свој табор, да ли се велики треба да договоре.

Аналитичари оцењују да Меркелова граби ка трећем мандату, а када је реч о немацкцом изборном систему, Устав каже да се канцелар бира у Бундестагу на предлог председника државе, без дискусије, при чему није наведен рок у коме председник државе, после консултација с политичким странкама, мора да каже своју реч.

Устав, међутим, прецизира да се конститутивна седница Бундестага мора одржати најкасније 30 дана по одржавању савезних парламентарних избора и да време службовања канцелара и владе почиње издавањем председничког указа изабраном канцелару (и његовим министрима), а завршава се уобичајено – после четири године, избором новог парламента.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: