Zatvorena birališta u Nemačkoj, Merkelova favorit

Izbori za 18. saziv Bundestaga završeni su u 18 sati, kada je zatvoreno 80.000 biračkih mesta širom Nemačke.

Glasalo se u 299 izbornih okruga, a učestvovale su 34 partije. Prve procene rezultata glasanja očekuju se odmah po zatvaranju biračkih mesta. dok se konačni rezultati očekuju posle ponoći. Do 14.00 sati je glasalo 41,2 odsto Nemaca, saopštio je Savezni zavod za statistiku, navodeći da je to za oko pet odsto više nego na prošlim saveznim izborima 2009. godine.

Tada je do 14.00 sati izlaznost bila oko 36,1 odsto, a ukupna izlaznost – nešto preko 70 odsto birača. Nemački mediji javljaju da se u nekoliko pokrajina, među kojima je i najmnogoljudnija Severna Rajna Vestfalija sa 18 miliona stanovnika, može očekivati veća izlaznost nego 2009. godine kada je glasalo 72, 2 odsto birača.
Izbori su počeli jutros tačno u osam sati, a pozvano je blizu 62 miliona Nemaca s pravom glasa. U trci, u kojoj kancelar Angela Merkel važi za favorita, a njeni demohrišćani za najjaču političku opciju, učestvuju 34 partije i 4.451 izborni kandidat.

Merkelova je glasala u Berlinu, došavši na izborno mesto u pratnji supruga profesora Joahima Zauera.

Pre Merkelove glasao je i predsednik države Joahim Gauk, kao i njen “izazivač” – kandidat Socijaldemokratske partije (SPD) Per Štajnbrik, koji je u anketama daleko iza Merkelove.

Neizvesne postizborne koalicije

Kao jedna od najčešće pominjanih mogućnosti za dane koje dolaze u Nemačkoj se navodi vlada ”velike koalicije” između Hrišsćansko-demokratske unije, (CDU) i Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), kakvu je Merkelova u svom prvom mandatu već vodila.

Ukoliko je slabašnim liberalima (Partija slobodnih demokrata), aktuelnog šefa diplomatije Gvide Vestervela, danas uspelo da pređu cenzus od pet odsto i uđu u Bundestag, nastavak demohrišćansko-liberalne koalicije bi bio moguć, ali ne i najizgledniji scenarij, komentarišu nemački analitičari.

Međutim, ukoliko liberalima nije ”pošlo za rukom” da uđu u Bundestag, Merkelovoj CDU kao partner za ”veliku koalciju” ostaje CDU, a kada je reč o ”pretrčavanjima” malih partija na stranu velikih, neprirodnih partnera, analitičari ocenjuju da savez njenih demohrišćana sa Zelenim, nije mnogo realistična opcija.

Evropskeptična ”Alternativa za Nemačku” (AFD) je, kaže se danas u nemačkoj prestonici, najveća nepoznanica ovih izbora. Sa tom partijom, koja se zalaže za ukidanje evra i povratak nemačke marke, niko ne želi u koaliciju i ukoliko su oni danas prešli pet odsto glasova, to bi, ocenjuje se, moglo da znači kraj aktuelne demohrišćanko-liberalne koalicije.

U špekulacijama o postizbornim savezima, kancelarski kandidat SPD Per Štajnbrik isključio je i mogućnost koalicije sa Levicom, naslednicom nekadašnjih istočno-nemačkih komunista, odnosno, mogućnost saveza SPD-Zeleni-Levica.

Računica nemačkog izbornog sistema je, očito, veoma složena, pa tako izborni rezultat može usloviti duge i naporne postizborne koalicione pregovore oko formiranja nove vlade i špekulacije o tome ko na koju stranu treba, može i hoće da ”pretrči”, koga bi bilo poželjno, a koga opsano primiti u svoj tabor, da li se veliki treba da dogovore.

Analitičari ocenjuju da Merkelova grabi ka trećem mandatu, a kada je reč o nemackcom izbornom sistemu, Ustav kaže da se kancelar bira u Bundestagu na predlog predsednika države, bez diskusije, pri čemu nije naveden rok u kome predsednik države, posle konsultacija s političkim strankama, mora da kaže svoju reč.

Ustav, međutim, precizira da se konstitutivna sednica Bundestaga mora održati najkasnije 30 dana po održavanju saveznih parlamentarnih izbora i da vreme službovanja kancelara i vlade počinje izdavanjem predsedničkog ukaza izabranom kancelaru (i njegovim ministrima), a završava se uobičajeno – posle četiri godine, izborom novog parlamenta.