Зашто вас дијетална газирана пића чине још гладнијим

У теорији, глад би требало да нестане након што завршите са оброком, али у стварности није увек тако. Ако често пијете дијетална газирана пића – то јест, она са заслађивачима уместо шећера – то може бити разлог зашто некада делује да вам је желудац као рупа без дна.

Ови напици могу да имају велики утицај на сигнале ситости у мозгу. Заслађивачи у њима, попут аспартама, сукралозе, стевије и еритритола, не садрже калорије, али управо то може довести до забуне у телесним сигналима. Мозак очекује унос калроја, па самим тим и енергије након што осети слаткоћу, али га не добија, што може узроковати додатни осећај глади и повећати апетит.

Важно је напоменути да овај ефекат није једнак код свих, а посебно изражен осећај глади након козумирања газираних пића без шећера уочен је код жена и особа са гојазношћу, показала су истраживања. Код ових испитаних група, у делу мозга задуженом за регулисање глади реакција на некалоричне заслађиваче је интензивнија, што значи да су оне склоније преједању након конзумирања дијеталних напитака са заслађивачима.

Још увек није јасно да ли су ови појачани одговори узрок или последица гојазности, али је познато да бројне телесне функције, укључујући и начин на који мозак реагује на храну, могу бити измењене код особа са вишком килограма.

Ако желите да боље разумете своју глад и избегнете преједање, препорука је да се избегавају и шећерна и дијетална пића са заслађивачима. Док шећер у слатким напицима свакако може допринети повећању телесне тежине, некалорични заслађивачи могу вас подсвесно навести да поједете више него што вам је потребно.

Поред тога, имајте у виду да се сигнали глади могу лако помешати са жеђу. Телу је понекад потребна само вода, али мозак шаље сигнал који можемо протумачити као глад. Редовна хидрација може помоћи у бољем распознавању тих сигнала.

Не треба да заборавимо ни да унос свих потребних хранљивих материја, попут протеина, сложених угљених хидрата, здравих масти и влакана утиче на осећај ситости и спречава брзо појављивање глади. Поред исхране, и лош сан, висок ниво стреса, као и конзумирање оброка док нам пажњу одвлаче друге ствари (посао, серија, читање), могу пореметити осећај ситости, преноси „Хафингтон пост“.

Ако сте сигурни да водите рачуна о свему, али и даље осећате константну глад, могуће је да постоји неки здравствени узрок или нежељени ефекат лекова. 

РТ Балкан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: