Зашто Трамп (поново) жели да купи Гренланд?
1 min read
Фото: Ројтерс
Иако новоизабрани амерички председник још формално није ни ступио на функцију, његове изјаве већ данас изненађују свет и чине његову будућу политику тешку за предвиђање. Једна од новијих изјава, која је прошла кроз све светске медије, свакако је његова најава да разматра куповину Гренланда.
Ова данска аутономна територија није први пут предмет интересовања америчких председника, па ни самог Доналда Трампа. Републикански лидер је слично интересовање изразио још у августу 2019, када су дански и гренландски званичници били изненађени и наравно нерасположени за ову идеју. Иако је сада изненађење мање, јер се идеја понавља, поновно актуелизовање те идеје није учинило Данце мање узнемиреним. Сличне идеје о куповини Гренланда имали су и други амерички председници и отворено су нудили новац и оквир за преговоре за овакав велики територијални трансфер.
Тај хипотетички трансфер би када се ради о квадратним километрима територије био колосалан, јер је у питању највеће острво на свету, три пута веће територије од Тексаса и скоро идентичне површине као Мексико. Прва идеја за прикључење Гренланда Америци десила се још у 19. веку, у периоду када је Вашингтон откупио Аљаску од Русије. Током 1860-их куповина територије је била нормална пракса, те је сем куповине Аљаске, државни секретар Вилијам Х. Сјуард разматрао и куповину Исланда и Гренланда. То се није реализовало тада, али идеја није замрла ни у каснијим декадама. Након завршетка Другог светског рата и председник Хари Труман имао идентичну понуду. У страху од совјетске претње и ширења утицаја на Арктику, он је понудио Данској 100 милиона долара (преко милијарду долара у данашњој вредности) за куповину, а влада у Копенхагену је то одбила. Свакако, амерички утицај у овом региону је опстао и комунистички утицај се није примио на острву.
Међутим, идеја о куповини Гренланда би данас имала стратешку важност више него икада раније, иако пракса куповине територија већ деценијама није присутна. Разлог за важност овог острва није само у величини територије или броја становника, с обзиром да острво има само око 50ак хиљада житеља. Важност овог острва је у стратешкој локацији будућег надметања САД-а за Арктик против Русије и Кине, као и огромних природних ресурса које овај регион поседује. Са климатским променама и отопљавањем леда, овај регион ће постати пловнији за бродове, а ресурси који се крију испод слојева леда, значајно доступнији и исплативији за експлоатацију.
Гренланд има огромне резерве природног гаса и нафте, а који ће по пројекцијама у наредним годинама бити све доступнији и исплативији за експлоатацију. Гренланд такође поседује и колосално богатство минералних ресурса, укључујући налазишта: цинка, олова, уранијума, злата и литијума. Посебну пажњу генерише локација Кванефјелд на југу Гренланда, јер садржи 11% укупних светских резерви уранијума и једно од највећих неискоришћених налазишта ретких елемената Земље (РЕЕ) на свету.
Споменути РЕЕ су важни за производњу високотехнолошке робе као што су: мобилни телефони, батерије, ветротурбине, микрочипови или стелт авиони. Процењује се да Гренланд поседује око 38,5 милиона метричких тона резерви РЕЕ, што га поставља међу највеће потенцијалне изворе изван Кине. С обзиром да се очекује да ће потражња за РЕЕ порасти за 400% до 2040, лежишта Гренланда би могла да играју значајну улогу у диверсификацији снабдевања и смањењу зависности од Кине, која тренутно снабдева преко 85% светских РЕЕ. Америка у овоме види прилику да у кључним секторима своје привреде, али и безбедности, смањи зависност од свог највећег светског ривала.
Доналд Трамп види и претњу не само у Кини, већ и у Европској унији, која са Гренландом има доста добре односе. Гренланд је иступио из Европске економске заједнице (претече ЕУ) још 1985. због неслагања око рибарства и додељених квота, те иако је део Данске, за ЕУ је у питању спољни партнер. Брисел је био значајно ефикаснији од Вашингтона око договора са Гренландом, око ресурса овог острва. ЕУ је потписала Меморандум о разумевању са Гренландом о стратешком партнерству за развој одрживих ланаца вредности критичних сировина у новембру 2023. године за руде попут литијума и РЕЕ.
