Пише: Горан Даниловић
Забрињавајуће је колико су европски посланици пристрасни и колико им је припадност властитој групи у оквиру Европског парламента важна и важнија од сагледавања очигледних чињеница.
Нисам очекивао од Томса Вајса да тако директно оптужи Милана Кнежевића и приде Акександра Вучића за кординирану акцију рушења евро пута Црне Горе? Вајс се својски потрудио да заличи на члана предсједништва УРА, те да открије топлу воду и раскринка завјеренике у вези са градњом Постројења за прераду отпадних вода (ППОВ) у Ботуну?
Да је скраћеница постројења ПОПОВ, а не ППОВ, разумио бих фрустрацију јер би тако неподношљиво указивала на Русију и државни удар? Ипак, нисмо још увијек сви поблесавили него би ваљало да мало питамо и да се уложи напор да се понешто и одговори.
Да, и ја мислим да нам је то постројење неопходно те да је страшно и срамно да га градимо под притиском испуњавања агенде о ЕУ чланству.
Зар „економски тигар Балкана“ како је ДПС звао Црну Гору није могао макар, од стицања независности, ако не и од 1991. године, да ријеши проблем непређеног муља, отпадних вода и животне средине, него нас данас Томас Вајс учи како, гдје и под којим условима треба да какимо, а да не потонемо до гуше у својим фекалијама.
Дакле, није да је баш нормално да ми из Подгорице прерађујемо отпадне воде, муљ, органско и неорганско смеће, на територији Зете? Ако се договоримо да је тако, онда ћемо лакше ићи даље, зар не?
Можемо ли, ипак, од некога у овој нашој држави добити пар одговора, а да не буде крив Вучић или прије њега Милошевић и Карађорђевићи?
Можемо ли у мјесец дана организоване и смислене кампање од стране Главног града и Владе разријешити недоумице и објаснити људима ризике?
Гдје ће заправо бити спалионица муља?
Мора ли бити у Ботуну или не мора?
Колико ће нас коштати њено измјештање другдје, рецимо на Депонију?
Можемо ли се опредијелити за анаеробну дигестију (нема спаљивања)?
Колико би нас то коштало?
Ако, ипак, мора спалионица онда се питамо како би се транспортовао муљ до нове локације – камионима, вагонима… (обје могућности функционишу у Европи)?
Да ли је тачно да се ради о застарјелој опреми?
Можел ли Јавни медијски сервис због прворазредног јавног интереса, упутити своју екипу гдје год по Европи и направити двије или три емисије о томе како функционишу слична постројења? Можемо ли чути и видјети шта говоре људи који живе у непосредној близини таквих објеката? Можемо ли чути шта о томе мисле запослени? Можемо ли умјесто Вајса и домаћих еко-сручњака сазнати шта о томе мисле научници којима је та област посао и позив?
Зар не би било коректно, људски, паметно и одговорно да смо све ово сазнали прије него је почело „муљање“ и „намазивање“ свих који су били против градње?
Зашто се полази од тврдње да је нормално селити властити отпад било које врсте некоме другоме под нос?
Зашто су људи таргетирани као издајници и непријатељи само због тога што бране своје, тврдоглаво и упорно, па макар били намјерни или неинформисани?
Може ли Томас Вајс да објасни своју тврдњу да је Александар Вучић преко Милана Кнежевића ријешио да сруши европски пут Црне Горе?
Је ли икога, барем с краја образа, стид што се води оваква капања против Зећана? Јесу ли нам пријатељи и комшије из Зете криви због тога што смо се унередили до гуше, што је Подгорица град над септичким јамама и канализационим цијевима које деценијама без икакве прераде изливају хиљаде тона „отпада“ у корита Мораче и Зете. Ко је крив што никад нико није ни покушао да утврди колико је то трајно упропастило нашу животну средину?
Лако је бранити Сињајевину јер колико год је „нападали“ моћници с њима је било лакше него са собом и својим страшним навикама.
Да је „отац нације“ уложио и десети дио новца који је немилосрдно убацивао у Прву Банку, у приватне иницијативе, мале хидроелектане, кошарку, рукомет и независност давно и прије него се појавио Вучић, завршили бисмо посао и били срећна земља. Зна ли Томас Вајс да смо ми умјесто у колектор пумпали паре у Олега Дерипаску?
Не потцјењујте људе и не багателишите њихово право да живе нормалним животом. Нико се није окренуо против нас него смо коначно дошли до руба провалије. Она чувена крилатица „Мисли глобално, ради локално“ данас и звучи и мирише другачије.
Прије ове спалионице муља у Ботуну морала се направити једна на сред Подгорице да кроз њу пројезде сви који су тобоже ради Црне Горе пјевали у њену славу и нуждили по њеној садашњости и будућности.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
I podgoricka deponija prima otpad iz vise crnogorskih opstina pa i iz opstine Zeta. To je i normalno , sve je ovo jedna drzava. Cemu ovo odvajanje po opstinama …
Браво!!!