Zašto Stefanu Ćulafiću smeta istina o ubistvu novinara?

Izjava odbornika Demokratske partije socijalista u Skupštini Glavnog grada, Stefana Ćulafića, da „insistiranje na temi ubistva novinara, ne treba da bude u fokusu“, predstavlja ne samo politički skandal, nego i moralnu bruku koja otkriva pravo lice jedne partije koja bi da prošlost gurne pod tepih – jer je ta prošlost prljava, i njihova.

Dok se crnogorsko društvo već skoro dvije decenije pita ko je ubio glavnog i odgovornog urednika Dana, čovjeka koji je imao hrabrosti da piše ono što mnogi nisu smijeli ni pomisliti, mladi odbornik DPS-a bi najradije da se ta tema „skloni“ iz javnog diskursa. Zašto? Zato što svaka priča o ubistvu Duška Jovanovića podsjeća na vrijeme kada je DPS vodio državu čvrstom rukom, bez odgovornosti, bez transparentnosti, i – bez pravde.

Izjava da se „ne treba fokusirati“ na slučaj političkog ubistva jednog novinara, u demokratskom društvu bila bi dovoljan razlog za ostavku. Ali u Crnoj Gori, izgleda, to je samo dio stare matrice — koju nove generacije DPS-a spremno nastavljaju. Sramno je, ali nimalo iznenađujuće.

Ovakve izjave pokazuju da je cilj — zaborav. Da se neko veoma plaši onoga što bi se moglo otkriti ako se slučaj Duška Jovanovića do kraja rasvijetli. Jer, ako pravda progovori, mnogi bi u toj priči mogli izgubiti mnogo više od političkih poena.

Novinarska udruženja, građani, i svaki slobodno misleći čovjek imaju dužnost da se odupru pokušaju da se ovakve izjave normalizuju. Da se ne dozvoli da ubistvo novinara postane „nebitna tema“. Jer onaj ko ćuti o ubistvu novinara — taj direktno učestvuje u gušenju slobode.

Stefan Ćulafić je, izgleda, samo glasnogovornik onoga što njegova partija misli već dugo: da je tišina zgodnija od istine. Ali, dokle god postoje ljudi koji pamte, koji pitaju, i koji se ne plaše da govore — ta istina će se i dalje tražiti.

A Ćulafiću ostaje da objasni: zašto mu toliko smeta što neko želi da sazna ko je ubio Duška Jovanovića?