Зашто Стефану Ћулафићу смета истина о убиству новинара?

Изјава одборника Демократске партије социјалиста у Скупштини Главног града, Стефана Ћулафића, да „инсистирање на теми убиства новинара, не треба да буде у фокусу“, представља не само политички скандал, него и моралну бруку која открива право лице једне партије која би да прошлост гурне под тепих – јер је та прошлост прљава, и њихова.

Док се црногорско друштво већ скоро двије деценије пита ко је убио главног и одговорног уредника Дана, човјека који је имао храбрости да пише оно што многи нису смијели ни помислити, млади одборник ДПС-а би најрадије да се та тема „склони“ из јавног дискурса. Зашто? Зато што свака прича о убиству Душка Јовановића подсјећа на вријеме када је ДПС водио државу чврстом руком, без одговорности, без транспарентности, и – без правде.

Изјава да се „не треба фокусирати“ на случај политичког убиства једног новинара, у демократском друштву била би довољан разлог за оставку. Али у Црној Гори, изгледа, то је само дио старе матрице — коју нове генерације ДПС-а спремно настављају. Срамно је, али нимало изненађујуће.

Овакве изјаве показују да је циљ — заборав. Да се неко веома плаши онога што би се могло открити ако се случај Душка Јовановића до краја расвијетли. Јер, ако правда проговори, многи би у тој причи могли изгубити много више од политичких поена.

Новинарска удружења, грађани, и сваки слободно мислећи човјек имају дужност да се одупру покушају да се овакве изјаве нормализују. Да се не дозволи да убиство новинара постане „небитна тема“. Јер онај ко ћути о убиству новинара — тај директно учествује у гушењу слободе.

Стефан Ћулафић је, изгледа, само гласноговорник онога што његова партија мисли већ дуго: да је тишина згоднија од истине. Али, докле год постоје људи који памте, који питају, и који се не плаше да говоре — та истина ће се и даље тражити.

А Ћулафићу остаје да објасни: зашто му толико смета што неко жели да сазна ко је убио Душка Јовановића?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: