Зашто Стаљин није извршио анексију Финске у Другом светском рату
1 min read
Јосиф Висарионович Стаљин; фото: GettyImages
Међу Хитлеровим савезницима Финци су заузимали посебно место. И поред рата против СССР у Финској никада није успостављен социјалистички режим, као на пример у Румунији, Бугарској и Мађарској.
Фински маршал Густав Емил Манерхајм је јула 1941. поновио речи изговорене током Финског грађанског рата (1918): „Нећу вратити мач у корице све док Финска и Источна Карелија не буду слободне“. И додао је: „Војско! Твоја ће победа ослободити Карелију и створити срећну и велику будућност Финске!“ Ипак нису сви Финци желели да учествуј у том „ослободилачком“ подухвату. Дешавало се да целе јединице одбију да пређу стару совјетску-финску границу и продру дубље на територију СССР-а.
После офанзиве првих дана рата, Финци су стали. Никаквих великих операција није било до 1944. Финци су се чак шалили да у свету постоје три армије које се не боре: шведска, турска и 23. совјетска армија.
Пораз немачке војске у Курској бици их је веома забринуо. Совјети су се приближавали Карелији, а фински политичари су тражили војну помоћ од Берлина и молили Вашингтон да игра улогу посредника у преговорима са Совјетима (САД и Финска нису биле у рату).
Лета 1944. Црвена армија је ослободила Карелију од финских окупатора. Али јак фински отпор и повремени војни успеси су натерали Стаљина да се замисли да ли заиста вреди улазити дубље на територију Финске.
„Данас је немогуће рећи шта је он заиста хтео“, каже историчар Баир Иринчејев. „Ни 1940, ни 1944. Стаљин није покушао да окупира целу територију Финске, јер то ипак није био његов стратешки правац. Окупирати Финску од Хелсинкија до Оулуа? То је земља величине Велике Британије, слабо насељена, то су потенцијални грађански ратови и неистражени ресурси…
„Анексија Финске није била Стаљинов циљ, бар војни архиви то не потврђују“, каже фински историчар Охто Манинен. „Задатак је био да совјетска морнарица добије слободан пролаз из Финског залива и да Црвена армија може да напада Немце са севера.“
Дан Д је такође одиграо улогу у томе да Совјети мирно изађу из Финске. Црвена армија је по сваку цену морала да стигне до Берлина пре Американаца и Британаца.
Руски историчара Алексеј Комаров додаје да је за Стаљина било важно да Финска остане неутрална, бар у том историјском периоду. Финска је требала да постане релативно пријатељска земља, тампон зона између СССР и Запада.
19. септембра 1944. Финска је потписала примирје са Совјетским Савезом и Британијом. Уступила је делове Карелије као и нека острва у Финском заливу. Совјети су добили право да 5о година користе полуострво Поркала у близини Хелсинкија као морнаричку базу (као гест добре воље, вратили су га 1956.).
Пошто је изјурила Финце са своје територије Црвена армија је одлучила да се заустави. На крају крајева, СССР је добио мирног, неутралног суседа и блиског економског партнера.
Извор: rs.rbth.com

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

