ИН4С

ИН4С портал

Зашто се Загреб 27 година касније „сјетио“ напада на Банске дворе? (ВИДЕО)

1 min read
Актуелизација напада авијације ЈНА на Банске дворе у Загребу, после 27 година, последица намјере Хрватске
banski dvori

Бански двори

banski dvori
Бански двори

Актуелизација напада авијације ЈНА на Банске дворе у Загребу, после 27 година, последица намјере Хрватске да реафирмише сопствену слику о том сукобу, рекао је војни аналитичар Александар Радић.

Он је истакао да по хрватском виђењу то није био сукоб са индикаторима који указују на договоре политичких вођстава, већ искључиво српска агресија, због чега читава прича може имати и шире последице на односе две земље и читавог региона.

У изјави агенцији Бета, Радић је рекао да Хрвати имају озбиљан политички мотив да од тог помало заборављеног случаја направе аферу и да га политички инструментализују.

„То нема додирне тачке са стварним збивањима тог дана у центру Загреба. Шта год да се дешавало тамо. Хрватској је најважније да покаже да је тај рат био тотални. Њихово настојање је да прикажу след догађаја као агресију и сачувају црно-белу слику о агресији која је дошла са истока. У потпуности се занемарује чињеница да је у Загребу постојао велики гарнизон ЈНА, да је било јединица на аеродрому Плесо и да је ту реч о војсци федерације која је функционисала. То је стварна политичка подлога која може да произведе тешке последице на односу у региону, посебно са Србијом“, рекао је Радић.

Хрватска је затражила од Београда да пилоти ЈНА који су бомбардовали Банске дворе буду испитани, јер како тврди Хрватско тужлаштво, њихов циљ је било убиство тадашњег председника Фрање Туђмана. Како је раније објављено, у Специјалном суду у Београду у присуству тужиоца из Хрватске у четвртак, 27. децембра испитани су генерал Љубимир Бајић и пуковници Слободан Јеремић, Ђуро Миличевић, Ратко Допуђа и Чедо Кнежевић.

Они се сумњиче за покушај убиства представника највиших државних власти и ратни злочин против цивилног становништва, односно да су учествовали у планирању, организацији и извршењу ваздушног напада на Банске дворе у време када су се ту на састанку налазили тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман, председник Председништва СФРЈ Стјепан Месић и председник савезне владе Анте Марковић.

Радић је оценио да Загреб жели до причом о покушају ликвидације тадашњег политичког руководства Хрватске покаже да тај рат није био договорни.

„То је почетак и крај анализе свега што се сада дешава у правосуђу. У потпуности је реч о потезу који функционише на таласу става да треба по сваку цену афирмисати и заштитити оно што се у Хрватској назива научно доказана истина о ‘Домовинском рату’. Тамо постоје стратешка документа из области одбране која не дозвољавају да се расправља о догађајима из деведесетих и о научно доказаним истинама о рату. Покушава се етаблирати поједностављена слика у којој не постоје безбројни сиви тонови којих се сећају сведоци тог времена“, рекао је он.

Радић је додао да такав приступ може да као последицу има бројне политичке притиске на Србију на путу придруживања Европској унији или чак и да произведе питање ратних репарација, због чега том случају треба да се посвети пуна пажња.

Он је као посебан апсурд навео да су у бројним сличним нападима авијације ЈНА на хрватске циљеве било и пилота хрватске националности који су касније прешли у хрватску војску, па чак и слављени као ратни хероји и који никада нису били подвргнути сличном испитивању.

Као пример он је навео напад шест Мигова 21 на хрватску војну колону септембра 1991. године у којој је директно учествовао један хрватски пилот који се данас доживљава као ратни херој.

„Годинама после рата наша је полиција, на основу молбе хрватског тужилаштва, испитивала пилоте који су летели у тој акцији а сада живе у Београду, док тог хрватског пилота нико ништа није питао. Један од авиона био је двосед и пилот (Хрват) који је седео у првој кабини обавио је највећи део посла. Он је данас војни пензионер у Хрватској и ослобођен је одговорности, док је о том случају испитиван пилот из Србије који је летео на другом седишту, иако је он технички више био сведок него учесник догађаја. Дакле, није овде реч о значају напада, него о томе каква је политичка конструкција направљена око тога“, рекао је Радић.

Извор: Бета

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thoughts on “Зашто се Загреб 27 година касније „сјетио“ напада на Банске дворе? (ВИДЕО)

  1. „Како је раније објављено, у Специјалном суду у Београду у присуству тужиоца из Хрватске у четвртак, 27. децембра испитани су генерал Љубимир Бајић и пуковници Слободан Јеремић, Ђуро Миличевић, Ратко Допуђа и Чедо Кнежевић“.
    Само нек Србија, на путу ка ЕУ без алтернативе, настави са поступцима према својим војницима по захтјевима усташке Хрватске, као што је то радила по захтјевима Хашког трибунала. И с правом треба да нестане као држава. Јер јој је власт кукавичка и издајничка. Јер јој је народ, у већини, бескичмена маса коју треба третирати као марву.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *