Зашто се огроман крст појавио на ветрометини изнад српске светиње
1 min read
фото: Спутњику уступила епархија Милешевска
Уз српску тробојку, која се вијори са врха Титеровац на обронцима Златара, на око 950 метара надморске висине, од сада је и Часни крст, изнад манастира Милешева, средњовековне светиње из прве половине 13. века.
Часни крст од четири тоне изнад Милешеве
Епископ милешевски Атанасије за Спутњик открива да није реч о обичном брду. На обе стране реке Милешевке и дан данас се налазе испоснице, у њима су вековима монаси посвећивали молитве, разговарали са богом.
“Они су баш на том месту наставили апостолску службу, као и апостоли, оставили све од овога света и пошли за Христом да би себе потпуно њему посветили. Дакле, вековима је то брдо претварано у уздарије Богу, у љубави. Тај простор је сав монашки, манастир Милешева, храм Вазнесења Господњег напуњени су молитвом, светошћу. Сва та котлина, сва тај простор напуњен је молитвом и светошћу, све је то уздарје Богу. Било је природно да се као плод свега тога, на тој ветрометини, на брду, појави овај крст”, каже владика Атанасије.

Он додаје да крст није било какав знак, да се најважнији, најсудбоноснији догађај у историји човечанства, догодио на крсту, на њему је Син божји показао своју љубав према нама, постао присутан у животу људи.
“Принео је себе на жртву за нас, да би нас поправио, исправио, да би победио наше непријатеље. Победио је сатану, победио смрт, охрабрио нас и привео оцу небеском, очистио нас од греха. Све се то догодило на том знаку. Крст Хистов је израз љубави божије и подсетник на њу. Бог нас је удостојио да принесемо нешто као наше уздарје, да узвратимо тако што ћемо тај симбол направити од метала, да би смо се непрестално подсећали на љубав божју и на то судбоносно историјско дело. Крст има облик загрљаја, Христос шири руке, он нас и даље грли”, истиче владика милешевски.
Осам векова велике светиње
Он додаје да се дуго размишљало како у условима епидемије и другим тешкоћама прославити осам векова велике светиње. Закључили су да је најприродније љубав према манастиру изразити постављањем крста који ће подсећати на љубав божју и који ће истовремено бити плод љубави.
“Хтели смо да посведочимо да заиста јесмо у љубави божијој, да има божије силе у нама. Сазвали смо све, оне који припадају цркви, оне који су јој близу са овог простора и шире, из свих делова и живота Србије. То и јесте природа крста и љубави божије, то је саборна сила, тако да је и сам начин израде крста био крстолик” истиче.
Како зашто? Зато што тако треба ето зашто.