Zašto SBB-u smeta saradnja „Telekoma” i „Telenora”

SBB je danas zabrinut, a godinama se razvijao besplatno koristeći državne resurse – i to upravo infrastrukturu „Telekoma”.

Da li se vlast sprema da preko „Telekoma” i „Telenora” sruši SBB i „uguši slobodne medije”, kako ovih dana javljaju N1 i Nova S, televizije koje sa SBB-om posluju pod kapom Junajted grupe? Ili je na delu zloupotreba sopstvenih medija za razračunavanje sa konkurencijom koja se nalazi u ekspanziji, što „Telekom” spočitava SBB-u? Dok se dva najveća operatera međusobno optužuju za pokušaj eliminacije sa tržišta, „Telenor” tvrdi da nema ništa novo da saopšti javnosti i obećava da će se pridržavati zakona.

Ipak, Komisija za zaštitu konkurencije potvrdila je za „Politiku” da je na njihovu adresu stigao zahtev „Telekoma” i „Telenora”, ali ne za njihovo spajanje, već za „izuzeće od zabrane ugovora o ograničenoj i definisanoj poslovnoj saradnji u određenom segmentu poslovanja”. Ovaj zahtev nije nikakav izuzetak – 2016. komisiji su se obratili „Telenor” i SBB kako bi svojim korisnicima međusobno omogućili dodatne pogodnosti.

Ipak, zajednički plan uznemirava menadžment Junajted grupe, a N1 tvrdi da u njemu piše da će državni operater da „ustupi kompletnu infrastrukturu kablovske mreže i kompletan sadržaj kablovske televizije” kompaniji u vlasništvu češkog tajkuna Petra Kelnera. O navodnim planovima ni „Telekom” ni „Telenor” nisu hteli da govore za „Politiku”, a ni u SBB-u juče nisu bili raspoloženi da objašnjavaju svoje strepnje. Medijski i ekonomski stručnjaci koji prate poslovanje „Telekoma” tvrde da je SBB u pravu kada kaže da dogovor dva igrača na tržištu o iznajmljivanju opreme ne ide u prilog trećem. I to menadžment SBB-a zna iz prve ruke – do 2003. ovaj operater potpuno besplatno je koristio državne resurse.

Bivši narodni poslanik i istaknuti član LDP-a Zoran Ostojić u tekstu koji se bavi višedecenijskim uništavanjem državnog operatera, a koji je objavio Antidot krajem prošle godine podseća da je tadašnji generalni direktor „Telekoma” Draško Petrović samostalno, bez Upravnog odbora, doneo odluku da se infrastruktura dodeli konkurentu, SBB-u. Tako je, zaključuje Ostojić, ovo izuzetno profitabilno tržište prepušteno privatnom sektoru i direktnom konkurentu.

–  Tek 2003. godine „Telekom” donosi odluku da to naplaćuje, ali po simboličnoj ceni čime je formalno legalizovana dotadašnja Šolakova (Dragan Šolak, suvlasnik Junajted grupe, prim. aut. ) uzurpacija državne imovine bez odobrenja ili ikakve nadoknade – ukazao je Ostojić.

Međutim, dioptrija kojom sada SBB gleda na korišćenje državnih resursa znatno se izmenila, pa izvršni producent TV N1 Igor Božić u nedavnoj izjavi za medije u tome vidi političku igru jer „zašto bi neko resurse državne kompanije davao drugoj privatnoj kompaniji ako iza toga ne stoji politika”.

„Ako „Telekom” da „Telenoru” celu svoju mrežu i sve svoje TV programe, a uz to „Telekom” i „Telenor” imaju i mobilnu telefoniju, jasno je da će zajedno, udruženi, narušiti balans na tržištu i da mogu na taj način potpuno nekonkurentno da preotmu korisnike SBB-a. U planu „Telekoma” u koji smo imali uvid cilja se na smanjivanje korisnika SBB-a na ispod 30 odsto, a ne na finansijsku dobit” – tvrdi Božić.

Poznavaoci medijskih prilika kažu da je ovaj scenario moguć i da, ako češki operater ima nameru da se pored telekomunikacija uključi i u distribuciju kablovskih kanala, SBB-u postaje ozbiljna pretnja. Ipak, saglasni su da posredi nije politički, već tržišni rat u kojem su se obe strane borile za saradnju sa „Telenorom”.

Drugi scenario, koji medijska čaršija ipak vidi kao manje verovatan, jeste da prepuštanjem kablovskih kanala privatnom operateru „Telekom” nastoji da sledi odluku države o izlasku iz vlasništva u medijima. A Srbija je, upravo preko „Telekoma”, većinski vlasnik kanala Arena sport.

Izvor: politika.rs