Зашто Русија сматра да јој Арктик припада?

Русија се Арктиком бави већ преко хиљаду година. Од давнина људи су одлазили на сjевер у лов на поларне животиње због њиховог драгоцjеног крзна. Острва Сjеверног леденог океана често су посjећивали Помори, етничка група руског народа на обали Бijелог мора. 1499. године основан је први руски град у поларној области по имену Пустозјорск, који је данас, нажалост, напуштен.

Прва руска истраживачка експедиција на Арктику уопште није била предвиђена за истраживање. Козачки атаман Семјон Дежњов послат је са задатком да сакупи моржеве и рибље кости. Али је он, пловећи око Чукотке, дошао до важног открића: први је открио мореуз између Евроазије и Сјеверне Америке.

За вријеме владавине Петра Великог почетком 18. вијека Русија је створила моћну морнарицу, што јој је дало знатно веће могућности за поларна истраживања. Захваљујући експедицијама Витуса Беринга, браће Лаптев и Семјона Чељускина у периоду од 1734. до 1743. године начињена је детаљна географска карта руских арктичких обала, ријека и острва. У историју су ови походи ушли под заједничким називом Велика сјеверна експедиција.

У 19. вијеку руске истраживаче на Арктику потискују странци. Зато, на примјер, велики архипелаг у Сјеверном леденом океану, који данас припада Русији, не носи руско име. Земља Фрање Јосифа, коју су аустријски истраживачи открили 1873. године, добила је име по владару Аустроугарске.

У позном периоду свог постојања Руска Империја се озбиљно бавила не само истраживањима, него и експлоатацијом арктичког региона. Како би се обезбиједила несметана стална пловидба, 1899. године поринут је први поларни ледоломац на свијету „Јермак”. 1916. године основан је један од највећих центара руског Сјевера, град Мурманск. Власти су на сваки начин подржавале досељенике у поларне предјеле.